Dan 1.

Kupija dvadeset kila manistre, integralnih špageta i pena. Na polici ostala samo manistra za juhu. Red od kase do frižidera lipih pedeset metara. Kako svi guraju velika kolica u malom dućanu ne poštuje se savjet s HTV-a da se stoji bar metar jedan od drugog. Isprid mene jedan čiča drži samo Vegetu, a iza jedan od sto dvadeset kila s punin kolicima konzervi. Ratno stanje, ljudi uglavnom disciplinirani, osim onih šta nemaju para za zalihe, pa stoje u redu sa kilon kruva i jednom pivom. Ti su mi najdraži jer bi tili priko reda. Dovoljno je da ih jedan pusti i da nastane kaos. Svi beštimaju i psuju mater onomu s kolicima i konzervama šta ga je pustija. Niko se ne rukuje, ne razgovara, samo se gledamo priko oka.

Napokon doma. Vadin teću i stavljan vodu za manistru. A u pizdu materinu, govorin sam sebi, a šta ću sa samon manistron? Opet nazad u ratnu zonu. Isprid dućana je red. Nema druge, stojin i dišen u kapot. Nakon tri ure uspija san uvatit konzervu sa pelaton. Trčen doma jer mi je ne samo voda za manistru isparila, nego mi je uvatilo i teću.

Zaboravija parmezan.

Dan 2.

Kupija trideset pet kila brašna. Na policama brašna nema, ali smo čekali kamion i prvi put u životu da šofer nije triba iskrcavat brašno. Grabilo se već sa paleta i krcalo direktno u košare. Mala mi je sumnjiva na kasi. Briše nos traveršon kad misli da je ne gledan. Znan ja šta je. Pohlepni šef neće da zaposli još jednu radnicu, pa malu drži bolesnu i jebe ga se šta će nas sve infetat. Panika. Radin ka Kostelić kolicima oštri prolaz kroz red i primištan se na drugu kasu. Onaj iza mene nešto viče, ali ga ne razumin jer beštima ispod maske. Te su maske dobra stvar. Posebno kada vas neko maltretira. Samo kimaš glavon i praviš se da razgovaraš. Onaj od iza ne prestaje. Nakašljen se i uvatin za prsa. Ne da je presta, nego je uteka i ostavija puna kolica. Ljudi grabe iz njih šta in triba. Razumin da nekome triba brašno, ka svakon normalnom, ali ne razumin šta mu triba osan domestosa? Boga ti dragoga šta taj dezinficira? 

Sad su svi već provalili malu na kasi, i cili red je na drugoj kasi. Niko neće u taj red, osin lokalnog pijanca koji drži „unučić“ travarice. Maloj nije dobro. Jedna kolegica joj je jutros pala u nesvist dok je slagala police.

Napokon doma. Vadin brašno i mislin se oću li zamisit kruv, ili da ga čuvan kad sve zatvori? Pametnije je čuvat. Ali, jebaji ga, ne da mi se opet u onu ratnu zonu na pazaru. Vadin brašno i toplu vodu. Kap maslinovog ulja.

Jeben ti sve.

Nisan kupija kvasac.

Dan 3.

Ne odustajen od ove apokalipse od koje ćemo svi umrit od gladi. Ako triba umrit, bolje je uz gavrilovićev mesni. U dućanu je potpuni kaos. Ljudi čekaju u redu da dođe kamion. Kad je stiga vade šofera i sami otvaraju palete. Nosi se sve, od ulja, četki za zahod, do antifriza. Nikad ne znaš šta ti more zatribat. U Splitu, kad krene ludilo to je uvik na kubik nego li u drugin mistima. Gledan jednoga šta nosi cilo prase priko leđa. Još mu curi krv niz škinu. 

Triba ovu krizu svatit ozbiljnije i pravin plan (FOTO: Pixabay)

Brojin munitu. Iman taman za jedan mesni. Na polici zadnja dva. Gledan jednu babu kako sa štapon cota put police. Stižen prvi. Opalila me štapon priko leđa. Di tebe vrag nosi, mislin se u sebi, oli ne znaš da si ugrožena vrsta i da partite leve-leva od korone koju donose dica doma. Apokalipsa. Jedan priti da će otić doma po pištolj, a jednoj nikako da prođe kartica. Sad i poslovođa kiše. Svi imaju maske u dućanu. Ne zbog kupaca, nego zbog djelatnika.

Napokon doma. Bruškinan ruke i dezinficiran rakijom lice, vrat, grlo. Tribalo bi cili taj dućan stavit u karantenu. Vadin jednu pomu, iskriža san kapule i luka, ulija bićerin travarice i otvorija mesni. Jeben ti sve.

Nisan kupija kruv.

Dan 4.

Ne odustajen. Mogu mi puvat ovi šta govore kako ne triba radit zalihe. Ja san spreman. Iman četrdeset kila brašna i dvadeset paketi manistre. Iman deset litara ulja na akciji i iman policu punu konzervi. Otvaran frižider. Prazan. Triba ovu krizu svatit ozbiljnije i pravin plan. Pišen na papir šta mi triba. Neću bit pet dana pizda, pa pet puta ić na pazar. Triba mi mliveno za bolonjez. Puno mlivenog, pa ću zamrznit. To bi mi barenko, sa ovi dvadeset paketi pašte tribalo dotrajat misec dana. Ako se stisnen. Pišen kil kvasca. I pet, šest kila soli. Misit ću sam kruv, i mislin da san spreman za karantenu. 

Pratin iman li fibru. Neman. Na HTV-u govore da ne triba radit paniku. Zato i paničarin. Sve san naslaga na police u šufit, i otvaran frižider. Jedno maslo unutra i dvi pive. Moran pod hitno u nabavu, ali planirano, sa papiron na kojen mi lipo piše sve šta mi triba. Neću bit opet pizda, pa doć doma da neman šta skuvat. Triba u mesara, a tamo je red do banke. Uziman broj u banci, i taman kad san na redu u banci, na redu san i u mesnici. Triba posložit prioritete. Uzeja san cili mulam, i cilu teleću ružu. Potrošija san cilu ušteđevinu. Cili sritan i zapuvan, s trideset kesa. Više neman za papar.

Jeben ti sve.

Papar. Petrusimul. Kapula.

Vadin iz madraca zadnji sto eura.

Za šufigat toč.

Dan 5.

Odustajen. Ne zato šta bi ja tija, vengo zato šta više neman para. Kuća mi pari skladište Konzuma. Iman svega, a neman šta skuvat. Sve je natrpano u led, pa odmrzavan. Zajeba san se i zamrza cilu ružu u komadu. Kako se nisan sitija rasparcelat. Sidin i pušin. Sve san zajeba. Ako ću skuvat juhu, fali mi konšerva. Ako ću manistru na toč, fali mi vegeta. Vadin onaj mesni i rižen stari kruv od jučer. 

Triba mi pod hitno plan. Zoven sve koje znan, niko nema više para. Svi su napravili skladišta i sad je kroz zgradu promenada. Zvoni se i traži mrvu vegete, jedna kapula ako imaš. Neman. Ali ti iman pola janjca zamrznutog, i iman ti dvadeset kila brašna. Vadin meso i odmrzavan ga. Janjčić lip ka duša. Mažen ga sa mrvu masti i špikujen panceton. Jeben ti sve.

Nisan kupija kumpire.

Zvonin susidi, a ova me više ne jebe. Vidi kroz špijunku da san to ja i da držin tećicu za malo nečega šta mi triba. Zoven mater šta kuva. Mater kaže da ne kuva ništa jerbo nije se sitila kupit kupusa za sarme. Uzela samo mljeveno i suvo meso. Pitala je u susida malo kupusa, svi su je odjebali.

Odustajen.

Neman više para, neman više snage, a mislin da iman i fibru.

Od jutros san u karanteni. Kuća mi izgleda ka magacin Konzuma, a ja umiren od gladi. Neman šta skuvat.

Jeben ti koronu, da ti jeben!

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Pixabay

Ovaj tekst nastao je uz potporu Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija u sklopu projekta "Korak dalje: Izazovi europske Hrvatske"