Aleksandar Vučić – Voltaire sa kamom
Monstruoznu presudu novinaru i vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Dinku Gruhonjiću, javnu diskvalifikaciju i izopštenje, izrekli su visoki funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke, a iza tog pogroma stoji predsednik Srbije Aleksandar Vućić koji se i direktno obratio novinaru uvredama i lažima, te neinventivnim, nadasve bahatim, skrivanjem namera da podjarmi svoje jurišnike, pretnjama i prepoznatljivim govorom mržnje.
REPORTAŽA – U OBRANI NACIJE: Sve što smo vidjeli i čuli na blokadi fakulteta
AKCIJA KREČENJA ODVRATNOG GRAFITA: „Neće nas slomiti, proterati i pobiti“
ANA LALIĆ POVODOM GNJUSNE HAJKE: „Vaspitana sam da se pred siledžijama ne povlačim“
Realizaciju egzekucije sa Vučićevim potpisom započeli su pripadnici nacionalističke nevladine organizacije Naši i nečega što se ispod grafita kojim najavljuje ubistvo potpisuje sa “Srpska Vojvodina”. Ta je banda ispisivala grafit “Dinko Šakiću za večni dom si spreman” i sprečavala prijatelje i komšiluk da ga uklone. Podivljali čopor pravovernih naprednjaka, kukavica u nameri da se dodvore predsedniku, nadmetao se u vređanju, angažovane su skupine podmlatka koje blokiraju Filozofski fakultet, zahtevajući Gruhonjićevo udaljavanje iz nastave, organizovani su skupovi podrške akademske i demokratske javnosti.
Ugroženi Srbi, žrtve i junaci
Jeste, reagovala je policija, došlo par policajaca na Fakultet i konstatovalo da tu za njih nema posla. Tužilaštvo je ćutalo, Filozofski fakultet ostao je zakatančen za profesore, osoblje i studente. Ako studenti nisu kratko ošišani huligani (odakle mi znamo kakva je danas studentska moda), te jedan upečatljivi, u plavo ofarbani, ko Tifa svojedobno, sa kartonskim transparentom na kojem je epska poetska umotvorina: “Moj sinko samo nikad kao Dinko”. U majici na kojoj je fotografija srpskog ratnog heroja i ubice premijera Zorana Đinđića Milorada Ulemeka Legije.
Epska poetska umotvorina (FOTO: Autonomija)
Najglasnije je bilo ćutanje velikog dela univerzitetskih profesora, posvećenih, eto, jedinoj ljubavi – nauci. Ljudsko pravo.
Društvena hronika ove opskurne realnosti počinje, zapravo, neposredno nakon izbornog razbojništva srbijanskog predsednika i evropskog naloga da se anulira ishod otimačine, nakon čega se izbori u srbijanskom glavnom gradu ponavljaju, a diljem Srbije se, kao što je i bila predizborna dinamika, održavaju prvi put (za lokalne skupštine). Tu dolazimo do stare nacionalističke dikcije srbijanskog političkog vrha, iz vremena agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu – mržnja prema susedima, uistinu malo prikrivena – pumpanje naizgled usahlih nacionalističkih strasti, ugroženost svega srpskog zato što su Srbi bolji, lepši, pametniji, a uz sve to i viševekovne žrtve, u pauzi junačkih pohoda i “velikih zločina”, kako tepaju genocidu (o tome nešto niže).
U takvu se matricu savršeno uklapa Dinko koji nije Jovan, a nije ni Zoran (Sabahudin), dok se, sa montiranog snimka, „ponosi“ svojim imenom i prezimenom Šakić, iako tako nešto nije izgovorio (autor ovog napisa prisustvovao je inkriminisanoj prošlogodišnjoj debati u Hotelu Croatia u Cavtatu). Može se pogledati i originalni snimak, na kojem Gruhonjić kaže: “Lako je svima vama, a ja dolazim iz Vojvodine. Dakle, mi smo jedini ostali sa Srbijom ni krivi ni dužni. Tako da se ja osjećam ovdje kao višestruka manjina”. Tu se u priču ubacuje suorganizator i moderator debate Pero Mrnarević koji konstatuje: “Ti si auto autošovinista”. I tu Dinko, antisrpski, naravno, pouči bitange da mu pogrešno pripisuju ime Sabahudin.
“Ja sam auto autošovinista. Meni se penju po rodoslovnom stablu, pa ne mogu nikako da skontaju od kojih sam. Čak su izmislili ime Sabahudin. Iako ja imam jedno lijepo ime Dinko… kao Dinko Šakić. Samo se nisu sjetili, nije im mašta dobacila dotle. Pa su morali Sabahudina, to jest Zorana” (da izmisle, prim.aut.).
Kad je već vrag odneo šalu i kad nije bilo važno to što je prošle godine, kada se desio sporni istup, govorio na tribini održanoj dan nakon promocije smehotresne knjige Viktora Ivančića (kraj marta prošle godine) "Točka na U", o slučaju Šakić, zapisaće i to da je ime dobio po hrvatskom pripovedaču Dinku Šimunoviću. A na debati je kazao kako nacisti žele da ga diskvalifikuju, dajući mu muslimansko ime Sabahudin, misleći, svakako da će se uvrediti. Pored njegovog "lijepog" iz matične knjige.
Falsifikati i istina
A svašta je još kazao, srbijanski predsednik zapamtio je to da je "u više navrata rekao da političke tvorevine koje su zasnovane na počinjenom genocidu ne mogu da postoje". A ko smo mi da ne verujemo predsedniku Srbije. One koja je isporučivala oružje odmetnicima i zvaničnim formacijama sve, tobož, ne znajući za nekakva "konkretna usmerenja".
U normalnom društvu ne bi trebalo odgovarati na idiotluke, ali, Dinko se odlučio upravo za takav pristup. Dete je iz mešovitog braka, otac Ahmed, majka Nadežda, deca iz partizanskih porodica. "Moja jedina domovina bila je i ostala Jugoslavija, a ja sam Jugosloven, Bosanac (mesto rođenja Banjaluka) i Vojvođanin, kazao je Gruhonjić.
Na debati je Gruhonjić kazao kako nacisti žele da ga diskvalifikuju, dajući mu muslimansko ime Sabahudin (FOTO: mc.rs)
Sasvim dovoljno za predsednika-falsifikatora.
"Što se tiče Novog Sada, pozivam sve da niko nikom ne preti. Molim da ne prete Dinku Gruhonjiću, sve najgore mislim o njegovim izjavama, ali ću svim silama da štitim njegov fizički integritet i njegovo pravo na drugačije mišljenje. Ne postoji čovek koji gore misli o svakom slovu ili reči koje je taj čovek izgovorio", rekao je Vučić.
Nastup koji podseća na Voltairea sa kamom, demokratu u borbi za slobodu mišljenja i izražavanja.
Da pojednostavimo, "Sram ga bilo za Dinka Šakića. Ustaški zlikovac koji je poklao desetine hiljada Srba. Sram te bilo za to. To ne znači da neko sme da ugrožava njegov fizički integritet", abolirao je Vučić Gruhonjića. Onako, očinski, ko Tito Branka Ćopića za „Jeretičku priču“.
Poruka je upućena, podseća na to da je Vučić odličan đak Vojislava Šešelja koji će 1997. godine u prostorijama Studija B, nakon što je njegov telohranitelj, Vučićev bliski prijatelj Petar Panić Pana nasrnuo na advokata Nikolu Barovića i povredio ga, izgovoriti samo: "Ovo će biti dovoljno".
Sudeći po nastavku pogromaškog divljanja naprednjaka, blokade Filozofskog fakulteta i javnog vređanja Dinka Gruhonjića – predsednik misli da nije dovoljno. Pa se predsednik obratio novinaru lično, opominjući sve iz njegove branše da će ih, sve onako tolerantno, provući kroz toplog zeca patriotskog poimanja pravde, autokratskog raspolaganja tuđim životima.
Užasni zločin slobodarskog naroda
I, naravno, njegova opasna retorika dobija na značaju, nema veze s tim što je izgovorena u 63. ovogodišnjem obraćanju javnosti o stanju nacije. Jer, u istoj je tužbalici bio sijaset opasnosti po srpski narod. Ode Kosovo, prevari te Grkinja bez sirtakija, ako je ovo, nije ono. Naslutilo se da će biti i nešto pravde, ne samo preko Drine. Opet Dinko Gruhonjić, jer podseća na srebrenički genocid, a počinjenih zločina se Vučić gnuša, kao nacističkih "sto za jednoga". Užasni se zločin ovde pominje, ali i slobodarska politika Srba “dodatno pritisnutih” - u okvirima suvišne pristojnosti zadržimo se na konstataciji da ovde nešto nije jasno.
Mali su Srbi narod, ali maju predsednika koji će da im pruži dubinsku analizu glavnog iz društva koje ispija 'ladno pivo ispred “zadruge” (FOTO: HINA/Denis Cerić)
"Sve najgore mislim o užasnom zločinu koji se dogodio u Srebrenici, ali ovo se donosi iz dva razloga. Opet, jedan od tih je da srpski narod bude kažnjen zbog svoje slobodarske politike i da bude dodatno pritisnut zbog Kosova i Metohije i zbog svoje spoljnopolitičke orijentacije. Drugi razlog je da pokažu muslimanima širom sveta da, uprkos podršci kojoj pružaju Izraelu, da su našli muslimane koje će da podrže kako bi pokazali da nemaju negativan stav prema njima. I opet će kola da se slome na Srbima. Zašto sam ovo rekao? Posle toga vam je jasno šta sledi, dan posle toga će se izaći sa inicijativom koju smo čuli i od profesora Gruhonjića ovde, koji je u više navrata rekao da političke tvorevine koje su zasnovane na počinjenom genocidu ne mogu da postoje, a odnosi se na Republiku Srpsku. A onda je Srbija, naravno time umešana. A onda će dan posle toga tražiti i ratnu odštetu od Srbije", rekao je Vučić.
A neće Srbi ništa da plaćaju, dovoljno su platili to što su bili generalni sponzor genocida, što su poslali sve metke kojima su pobijeni Bošnjaci. I provijant, i plate zapovednicima i koješta još.
Mali su Srbi narod, ali maju predsednika koji će da im sačuva novce i pruži im dubinsku analizu glavnog iz društva koje ispija 'ladno pivo ispred “zadruge”. Tog poznavaoca evropskih političkih tokova da zadivljuje biračko telo amputiranih mozgova i zasenjuje mrtvorođenom harizmom ozbiljno zabrinutog praseta u bari. Slaveći tešku sekiraciju, zastajući u iznošenju informacija o lažima i pretnji nerazumnim protivnicima.
I još je rekao, mnogo ranije, dok je stasavao u današnjeg demokratu i oličenje tolerancije: “Pozdravljam narod Gline i srpske Banije, pozdravljam vas koji ste prvi krenuli na ustašku vlast, koji ste oslobodili srpsku teritoriju! Zbog vas nikada više ovde neće biti ustaška vlast i zločinački režim Franje Tuđmana. Pokušavali su vas oterati i uz pomoć međunarodnih sila, Zapada, pa i njihovih beogradskih sluga – Slobodana Miloševića, njegove žene i njihovih kurira. (…) Nikada Glina i Banija neće biti Hrvatska, bila je i ostaće srpska! Ukoliko pobede radikali živećete u Velikoj Srbiji! Živeli!”.
Eh, to vreme da se vrati ... ta Glina 20. marta 1995. godine. I srbijanski parlament tri meseca kasnije, uoči genocida: “Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica, ili bilo ko drugi, da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom”.
Nije kraj, lošije će biti.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija:
Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.
nu, na balkanu je jedino slučajnost vāsda bīla slučajna, sve ostalo je bīlo dobro i pomno začṙtano u glavnom izvan balkana. na žalost, kaos, dim i magla su se na balkanu navieke dobro prodavali/kupovali. "slučaj gruhonjić" je zapravo bura u čaši vode, od kojega nëtko ciljano želi stvoriti razorni tropski uragan na atlantiku.