Twitter je ovih dana jednu srbijansku i agenciju i deset Internet portala označio konstatacijom na njihovim nalozima: “Medij koji sarađuje sa vladom Srbije”, a prošle nedelje su YouTube, Google i Twitter zabranili sadržaje kojima se negira genocid u Srebrenici, izazivajući neartikulisan bes “patriotskih” glasila i dežurnih negatora.

Nije u Srbiji dosadno, uznemirila se medijska i politička scena, mediji se uglavnom bave sobom i svojim zastupnicima i oponentima, stavljajući u drugi plan podizanje novog talasa pandemije i preteće ekološke bombe, poput požara na beogradskoj deponiji u Vinči, sa koje se širi kancerogeni vazduh. Potez Twittera bio je prilika kakvu srbijanski predsednik Aleksandar Vučić ne propušta, već uspeva da poentira kod svog višemilionskog glasačkog tela - bahatim nastupom i novim blaćenjem opozicije. Ovo je bio biser: “Pa nego sa kim će da sarađuju? Sa tajkunima, lopovima i kriminalcima? Najnormalnije je da sarađuju sa Vladom. Sada vidite da su oni pravi cenzori, tako da jedva čekam da mi isključe (Twitter) nalog, da budem još jedan Trump u svetu, da se pokaže kako je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreži, neki bi rekli poslušničkoj mreži. Ja da budem poslušnik takvima neću. Čestitam svim medijima koji se suprotstavljaju poslušničkoj mreži i koji šire slobodarske težnje i slobodarske ideje i želim im mnogo uspeha“. Eto, to je izustio Vučić. 

Mediji kojima je Vučić čestitao su izuzetno dobro povezani sa državnom kasom; veza je programsko-finansijska, nijedan od njih neće osetiti nikakve posledice. Na listi Twittera su državne Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV), agencija Tanjug (nekad davno ugledna agencija, danas privatni emiter vesti koji ima i televiziju), te elektronske verzije Politike, Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, TV Pinka, TV B92, TV Prve i TV Hepi. Zajednički imenitelj žigosanih medija je da predstavljaju dno dna pisane i objavljene reči u Srbiji, ali i mnogo šire; u ovim su medijima, izuzev laži, dezinformacija, podmetanja, uvlakačkog odnosa prema Vučićevom režimu takođe i svojevrsne presude javnim ličnostima, odnosno njihova bezobzirna delegitimizacija utemeljena na uvredama i zluradim kvalifikacijama. I mržnja u svim oblicima, prema brojnim metama, nesrbima, ženama u javnom životu, LGBT populaciji, nevladinim organizacijama, opozicionim strankama, Americi koja nije Trumpova ...

Kako će Aleksandar Vučić postati još jedan Donald Trump? (FOTO: HINA/Denis Cerić)

Agencija AP je ovim povodom zabeležila: “Vučić, bivši ultranacionalista, čvrsto kontroliše medije u Srbiji od kada je došao na vlast pre deset godina. Srpski provladini mediji, uključujući i državnu televiziju, redovno napadaju nekoliko preostalih nezavisnih medija u Srbiji, tvrdeći da ih kontrolišu korumpirane opozicione ličnosti ili zapadne ambasade“. Sve je tačno izuzev prideva “bivši”. 

Steći ugled presudom

Ništa logičnije od toga da jedan od ovih medija, govorimo o Kuriru, pravdu za svoja nepočinstva potraži na sudu. Tabloid Kurir je istrajna srbijanska vertikala roto otpada, a predstavlja se kao “Najuticajnije dnevne novine Balkana”; logicirajmo, takvo što zasigurno ima i ugled koji, dakako, može biti okaljan, kao u slučaju zbog kojeg je beogradska Adrija medija, izdavač ove opskurne tiskovine (vlasnik Kurira od 2019. je Igor Žeželj, povlašćeni poslovni partner državnog Telekoma) tužila dnevnik Danas, portal Mreže istraživačkog novinarstva KRIK Raskrikavanje, te portale Cenzolovku, Javni servis (portal koji uređuje osnivač Radija B92 i stalni izaslanik predsednika Republike Veran Matić), kao i Centar za interkulturnu dokumentaciju (CINK), tražeći da joj isplate odštetu od 11 miliona dinara (oko deset hiljada evra). Razlog je - verujmo pisanom otpravku tužbe i saopštenju ove kuće - narušavanja poslovnog ugleda. 

Pitanje koliki je ugled Kurira, glasila u permanentnom sukobu sa pojavnim oblicima civilizacijskih vrednosti - izlišno je. Laži, dezinformacije i govor mržnje okosnica su srbijanskih tabloida, među kojima je i Kurir. Dokaz za ovu tvrdnju, često frapantno očiglednu na naslovnicama, pronašao je Centar za interkulturnu dokumentaciju (CINK), analizom ovog i srodnih glasila od 18. januara do 18. februara ove godine. U samo 150 brojeva pet dnevnih novina Kurir, Informer, Večernje novosti, Alo i Blic detektovana su 232 teksta sa elementima govora mržnje. Najviše ih je objavio Alo (70), a najmanje Blic (6), ističe se u istraživanju realizovanom u okviru projekta „Prepoznaj i dekodiraj“.

Precizno označeni "mediji" na Twitteru (SCREENSHOT: Twitter)

Godišnja analiza, pak, koju je za 2020. uradilo Raskrikavanje (projekat istraživačkog portala KRIK) ukazuje na to da je na naslovnicama pet novina (Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf i Večernje novosti) objavljeno gotovo 1.200 lažnih vesti. Ti „mediji“ daleko dopiru: procenjuje se da je ukupan prodati tiraž štampanih novina u Srbiji oko 400.000 primeraka, a ukupan broj čitalaca dnevnih novina je 1,2 miliona.

Žali se tužilac da je “Kurir predstavljen kao medij koji se bavi objavljivanjem lažnih i manipulativnih informacija i kao medij koji sistematski neguje govor mržnje kao deo svoje uređivačke politike”. Pa, to svi znaju, mnogi (previše njih) i kupuju. Mnogo toga je dokazano i objavljeno, a sud će da presudi.

Mrzeti za sve pare

Adria medija misli i saopštava, istina gramatički trapavo, ali razumemo šta poručuje: “Iznošenje neistinitih, neproverenih i uvredljivih informacija o tužiocu, potpuno suprotno normama Kodeksa novinara Srbije i Kodeksa poslovne etike su za posledicu imale veliku nematerijalnu štetu koja se ogleda u značajnoj i trajnoj povredi poslovnog ugleda tužioca, a poslovično tome i materijalnu štetu, imajući u vidu da je poslovanje tužioca usko povezano sa poslovnim ugledom koji tužilac uživa”. 

Da tužba bude ubedljivija, advokati pišu i pouku sudiji i javnosti, citirajući Kodeks novinara Srbije koji “zabranjuje” iznošenje kleveta i neproverenih glasina, te upućuje na dužnu novinarsku pažnju. Negiraju nalaze istraživanja CINK-a i Raskrikavanja. Tužioca očito boli (duševno) i sledeća konstatacija CINK-a, koja, uveren je, može imati i materijalne reperkusije: “Naša medijska stvarnost nam govori da novinari neretko re(produkuju) određene stereotipe koji mogu da imaju veoma negativan uticaj na ljudska prava, bezbednost, ili da generišu radikalizam i nasilni ekstremizam u društvu (...) U tome danas prednjače tabloidne dnevne novine Kurir, Informer, Večernje novosti, Alo i Blic”.

Tužba Kurira, medija koji je utemeljen na lažima, podaništvu i mržnji, podsmevanju profesiji, jeste SLAPP tužba, usmerena na ometanje i uznemiravanje redakcija i jedne NVO koji pošteno rade svoj posao - ali i još jedan dokaz da je to u Srbiji gotovo nemoguća misija. Jedan je medij (Danas) tužen zbog objavljivanja činjenica, ostali zbog prenošenja.

Roto otpad (FOTO: Raskrikavanje)

Kurir bi da u svemu aktivno učestvuje, te da se lažno predstavi, da se izdaje za istinsku redakciju, pa izdaje saopštenje: “Kurir aktivno radi na unapređenju etičkih standarda i po monitoringu Saveta za štampu beleži smanjenje broja prekršaja Kodeksa novinara za 40 odsto, što je najveće poboljšanje na medijskom tržištu prošle godine. Iz tog razloga, čim su objavljeni sporni tekstovi sa navodnim 'rezultatima analiza', tražili smo na uvid analizu i metodologiju koju su koristili, kako bismo ustanovili šta je prepoznato kao 'problematično' po bilo kom osnovu. Odgovori nisu sadržali analizu sa konkretnim obrazloženjima navodno problematičnih objava. To potvrđuje da su tvrdnje neutemeljene i da je reč o tendencioznim objavama. Naš jedini interes je da zaštitimo ugled kompanije, Kurira i svih naših zaposlenih, a prvenstveno naših urednika i novinara. Tužba je bila poslednja opcija na koju smo se odlučili tek nakon što smo iscrpeli sve druge mehanizme, uz puno strpljenja s naše strane”. 

Čitateljstvo sa posebnim potrebama

A napretka, fakat, ima: u 2019. godini Kurir je objavio najmanje 142 lažne vesti koje nemaju niti dokaze za tvrdnje niti relevantne izvore, najčešće o izmišljenim špijunskim aferama, liderima opozicije kao špijunima, specijalnom ratu protiv Vučića. Najopasnije je bilo pisanje Kurira o uzbunjivaču iz fabrike oružja “Krušik” Aleksandru Obradoviću kome je pripisano i to da je poverljiva dokumenta dao trgovcu oružjem. U osam dnevnih listova u drugoj polovini 2020. godine, nalaz je Saveta za štampu, evidentirana su 3.724 teksta u kojima je prekršen Kodeks, od čega najviše u listu Alo (928), slede – Kurir (651), Večernje novosti (627), Srpski telegraf (594), Informer (509), kao i Blic u kojem je bilo 240 takvih slučajeva. 

ČOVEK KOJI JE POKRENUO 'AFERU KRUŠIK' GOVORI ZA LUPIGU: „Nisam heroj, samo nisam hteo da ćutim“

PRŽENJE MOZGA: Ko to huška na „drugo poluvreme“ Srbije i Hrvatske

U srbijanskim medijima nije bilo rasizma (po staroj definiciji), niko, pa ni Kurir, nije javno mrzeo crnce, recimo, ali se nisu u tim tiskovinama, uključujući i Kurir, Albanci i Hrvati baš dobro proveli, jer su, prema nalazu CINK-a, u mesec dana na početku godine protiv njih (“Šiptara” i “ustaša”) objavljena 102 teksta. To se, valjda je logika tužitelja, i ne računa kao mržnja, nego kao patriotizam, ili “Dobar dan”.

U Kuriru je najpozitivniji, dakako, predsednik Vučić koji je dobar sa Vladimirom Putinom, od koga kupuje tenkove da ojača vojsku, kao što je ortak i sa kineskim “bratom Si” koji je Srbima poslao vakcine. Laž je, ali dobro zvuči kad Kurir napiše, da je 500 miliona Kineza videlo Vučićevo uvođenje vanrednog stanja i molbu kineskom narodu da pomogne. A najgori su Đilas (Dragan, predsednik opozicione Stranke slobode i pravde) i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. 

I tako, šareni svet još je lepši kroz žutu optiku tabloida, ne samo Kurira; čitajmo da će ruske mašine ubiti koronu, koju, zna se, izaziva 5G mreža. I to da Srbi imaju lavovske gene (ko bi sumnjao), kada “iz Hrvatske stalno vreba opasnost”. A pomenuti Đilas “hteo je za Srbe vakcinu koja od ljudi pravi zombije” (Srpski telegraf). Ovi zlikovci, cenzori sa Zapada, neka zabranjuju, ne mogu da sakriju istinu, jer Kurir zna (čak i izveštaj komisije Milorada Dodika koji govori o zločinima falsifikuje) da u Srebrenici nije bilo genocida, jer su „srpske snage izvršile legitimne vojne akcije“. Čemu empatija prema žrtvama najtežeg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, to ne donosi ugled koji se, ionako, napada, ugrožava. Kakva bagra.

I, uprkos bojazni iskazanoj u srceparateljnoj tužbi, nema razloga za brigu. Bar dok je Vučić na vlasti, a konzumenti sa posebnim, iščašenim mentalnim potrebama pred kioscima. Srbi iz dijaspore znaće, kad čitaju obeležene medije na Twitteru da sve to ima veze sa Vladom Srbije? Ko je to dosad čitao, svejedno mu je. Tako nostalgično i patriotski zvuči.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Pixabay