Olako prećutani fašizam
Aleksandar Vučić godinama, zapravo decenijama, sadi tikve sa nasilnim skupinama rasista čiji je dres zamenio kravatom; suštinski, jedan je od njih, zna šta i koliko mogu, kako ih valja upotrebiti, čini to u svakoj prilici, iako je imao sporadične izlete u očigledno hinjenu pristojnost. Bio je 15. februar, srbijanski Dan državnosti, ispred zgrade Predsedništva Srbije okupili su se Vučićevi večiti saborci sa desnog spektra društva, skupina pobunjenika protiv razuma, skandirajući najteže uvrede Vučiću, pripisujući mu izdaju nacionalnih interesa i prodaju Kosova.
Niko normalan nije poverovao u to da je Vučić rasturio udruženi zločinački poduhvat (UZP, termin Haškog tribunala), a cilj diletantske predstave bio je da kod neinformisanog komada biračkog tela izazove samilost prema predsedniku koji se, eto, uprkos karabinu i municiji za divlje svinje, zaplenjenim kod jednog građanina, bori za interese naroda i države. Sve uz gusle i deseterac.
Lako je, naravno, Vučiću da hapsi, dogovor kuću gradi, a on glasi - bolje ti je da robijaš koji mesec zbog puške, nego koju godinu zbog droge. Svi su ucenjeni, urlaju i brane Kosovo od Vučića koji smišlja kome da ih pripiše - tajnim službama koje nisu ruske, ili, definitivno, opoziciji, što je i nagovestio, smeštajući među demonstrante pripadnike nekih opozicionih parlamentarnih stranaka.
Na stranu Vučićeva namera, poslednjih godina Srbija, zbog naraslog nacionalizma i ispoljavanja mržnje, koje ponekad ima neljudske i zastrašujuće pojavne oblike, prestaje da bude društvo civilizovanih jedinki u kojem institucije funkcionišu, ili se makar vidi nastojanje da se poštuju zakoni i elementarne norme ponašanja. Pođemo li od afirmisanih teorijskih sintagmi “suočavanje s prošlošću”, “dužnost da pamtimo” i “pravda za žrtve” - možemo konstatovati da su one u Srbiji danas tek obesmišljene karakteristike društva koje afektivno odbija istinu, budući da ga čine i milioni saučesnika u zločinima i sada već generacije koje sazrevaju u laži i institucionalizovanoj ili makar dozvoljenoj, često i poželjnoj mržnji.
Ovakva atmosfera podrazumeva buđenje nasilja koje, uz otvoreni flert režima sa agresivnim skupinama, podrazumeva ozbiljnu opasnost. Jer, nisu buđenje fašizma i opasnog nacionalizma tek sociološki fenomeni; u Srbiji su od početka godine zabeleženi ozbiljni ispadi divljačkih bandi. Najpre su novosadski fašisti polovinom januara demolirali kafe “Crni ovan”, mesto okupljanja novosadskih antifašista, a potom su na ulazu u Jevrejsko groblje u Beogradu osvanuli kukasti krstovi i antisemitske parole. Finale je bilo šenlučenje povodom godišnjice smrti kolaboracionističkog ratnog premijera Srbije Milana Nedića.
Novosadski Crni ovan česta je meta lokalnih fašista (FOTO: Dalibor Stupar)
Pogled u blisku prošlost podseća nas na iživljavanje vaspitno zapuštenih adolescenata koje je imalo direktne uticaje na ljudske sudbine; u aprilu 2019. godine nasilnici su demonstrirali ispred pekare Albanca Mona Đuraja u Borči, komšije čije je geslo da iz njegove radnje niko ne sme da ode gladan. Dovoljno da zbog video snimka sa simbolima Kosova, na kojima nije Mon Đuraj, nego radnik kome je odmah dao otkaz, ozbiljno poremećeni nasilnici ispred pekare stave svinjsku glavu. Pekara Đuraja normalan svet je zvao Đura; rodom je iz Prizrena, živeo je u Švajcarskoj, pa se nakon toga naselio u Borči. Svakog dana priprema besplatnu užinu za decu migranata i izbeglica koja idu u obližnju osnovnu školu. Napad na njega predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Neboša Stefanović, ministar policije bezdušno su relativizovali. Niko od komšija Đuri nije pružio podršku.
Slično je bilo i dve i po godine kasnije, kada su navijači RK Crvena zvezda, tokom utakmice sa gostujućim RK Novi Pazar istakli parolu sa tekstom u slavu Ratka Mladića: “Zemljom ovom ime tvoje večno će se oriti/Protiv poturica roda svoga uvek ćemo se boriti”. Nakon tog incidenta RK Novi Pazar istupio je iz takmičenja u Prvoj rukometnoj ligi u sezoni 2021/2022. Reč je o incidentu dovoljnom za uvođenje vanrednog stanja u državi, a vest je gotovo prećutana u državnim medijima. Na toj utakmici je delegat rekao predstavniku gostiju da čuje samo skandiranje Napred Zvezda! Fašizam ili postoji neki drugi termin!
Kraj prošle godine novosadski rasisti obeležili su radno, tek da Hrvati ne ostanu prikraćeni za sledovanje mržnje; nakon uspešnog izvođenja predstave ITD Teatra “Bura” dvojica scenskih radnika fizički su napadnuta zbog toga što su izgovorila reč ”kazalište”, umesto ovdašnjeg ekvivalenta. Mada, sudeći po motivaciji nasilnika, gosti Evropske prestonice kulture iz Zagreba nisu ništa morali da izgovore.
“Hrvat, Šiptar, Balija, nisu moja bratija” (SCREENSHOT: YouTube)
I još jedan prećutani i zataškani slučaj organizovane bestijalnosti - u februaru 2022. godine pripadnici huliganske skupine vređali su na vaterpolo utakmici Crvena zvezda - Šabac trenera domaćina Mirka Vičevića, skandirali nacionalističke slogane, a čitav meč je na njihovom delu tribine bio istaknut transparent sa natpisom “Hrvat, Šiptar, Balija, nisu moja bratija”. Dve stotine mladih, patriotski nastrojenih i vaspitno zapuštenih, dovoljno za biopsiju društva koja pokazuje poražavajuću dijagnozu. Uzorak nije reprezentativan, ali da jeste, verovatno bi nalaz bio poodmakla faza raspadanja. Pesme su se čule i u dvorani, u kojoj niko od službenih lica nije reagovao. Delegat susreta nije želeo da vidi transparent mržnje prema Hrvatima, Albancima i Bošnjacima, nije naložio njegovo uklanjanje, naravno ni pražnjenje dela tribine sa koje se čulo i “Delije, delije, hajmo svi u glas/Mirko Vičević nikad deo nas”.
Dan kasnije Mirko Vičević, svetski šampion sa reprezentacijom Jugoslavije, Hrvat iz Kotora, onaj “mali Mirko Vičević” (Milorad Đurković) koji je u osmom produžetku zabio Italijanima za 11:11, pre Milanovićevog pobedonosnog gola, napustio je Beograd.
Još je mnogo ispada i dokaza poražavajuće dijagnoze. Ostalo je tek nekoliko nevladinih organizacija i pojedinaca da iskaže stid. Možda i da podseti na isuviše optimistične stihove Milana Mladenovića “Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko/Ovaj grad bi mogao bolje”.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: HINA/EPA/AndrejCukic
@Lika
U Srbiji nije ni bilo rata, uglavnom su iz Srbije išli u druge države da ruše, pale, ubijaju, kradu i pljačkaju. Zamisli da u Srbiju dolaze komšije i rade sve isto što su ovi radili. Ne bi bilo lijepo.