Pokušaji Srbije da, pisanim garancijama Vlade i u neskrivenom sadejstvu sa Ruskom Federacijom isposluje slobodu za godinama najtraženijeg begunca u Evropi, nisu uspeli, iako su dosad srbijanske vlasti na momente uspevale u ovakvoj nameri. Ratko Mladić nije dovoljno bolestan da bi se lečio u temeljno devastiranom srbijanskom zdravstvu, a sudske vlasti, zadužene za njegovu sigurnost, te haški lekari i organi Haškog tribunala, nisu se pokazali naivnima. Do poslednjeg dana suđenja i izricanja poslednje kazne Tribunala, Mladić je bio u ćeliji.

REAKCIJA INICIJATIVE MLADIH: #NisuNašiHeroji

REAKCIJE NA PRESUDU: Vučić – okrenimo se budućnosti; Dodik – Mladić je srpski heroj

OD GENERALA DO HAŠKOG OPTUŽENIKA: Sve što trebate znati uoči presude Ratku Mladiću

Počelo je agresijom Srbije na Bosnu i Hercegovinu, a ostalo je knjigovodstvo zločina, svirepih i masovnih, najokrutnijih u istoriji Evrope posle Drugog svetskog rata, gotovo literarni predložak za kaznu, kakva god bila. Dobrim delom reč je o faktografiji iz Predmeta Ratko Mladić, dveju optužnica podignutih u Haškom tribunalu jula 1995 godine, i jedne od 8. novembra 2002. godine. Ispod naziva naizgled banalne oznake, "Predmet Ratko Mladić (IT-09-92)" smešteni su zločini koji nikakvom presudom ne mogu biti ni blizu istinskoj pravdi kao civilizacijskom dostignuću.

Dva "heroja" u razgovoru (FOTO: Hina/EOA)

Mali je, nedovoljni, "broj života" za zločine na čijeg se počinioca ustremilo Tužilaštvo Međunarodnog tribunala za zločine u bivšoj Jugoslaviji; Ratku je Mladiću pripisan niz najtežih krivičnih dela: genocid, učestvovanje u genocidu, progoni na političkoj, verskoj i nacionalnoj osnovi kao zločini protiv čovečnosti, istrebljenje kao zločin prema čovečnosti, ubistvo, kao zločin protiv čovečnosti, ubistvo, kao kršenje ratnih zakona i običaja rata, deportacija ljudi, kao zločin protiv čovečnosti, nehumana dela (prisilna premeštanja), kao zločin protiv čovečnosti, protivpravno terorisanje civila, ubistvo, okrutno postupanje, nehumana dela, napadi na civile, uzimanje talaca.

Kad se sveti srpski general

Ostali su patnja ljudi, zarobljenika, kao i sećanje na tonski zapis, snimljeno obećanje Mladića koji je 11. jula 1995. godine u Srebrenici pred kamerama doslovno najavio zločine nad civilima tzv. "sigurne zone" Ujedinjenih naroda.

"Evo nas u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog praznika srpskoga, poklanjamo srpskome narodu ovaj grad. Napokon, došao je trenutak da se, poslije bune protiv dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru", kazao je Mladić. Tako je ratovao i svetio se general širom Srbije i Republike Srpske ovenčan slavom.

U Potočarima kod Srebrenice obećavao je civilima, manirom oficira Vermachta, "Ne bojte se ništa, samo polako. Neka prvo idu žene i djeca. Doći će trideset autobusa i prebacit ćemo vas prema Kladnju."

Neko će u ovoj tiradi prepoznati tek mahnitu, krvavu mitologiju - mnogo su, međutim, utemeljeniji razlozi da se ovaj široki dijapazon iživljavanja opiše kao istinska motivacija za nezaustavljive ratne obračune. Ostaće nezaboravni toponimi bivše Jugoslavije koje je okrutno obeležila Mladićeva vojska, pod njegovim zapovedništvom, lokacije divljanja vojske naoružane i logistički podržane u susednoj Srbiji. Grešaka ne može biti, svejedno za šta se odlučimo, Prijedor, Keraterm, Omarsku, bilo koji koncentracioni logor u istočnoj Bosni, ili, pak, za četvorogodišnju opsadu Sarajeva.

"Ne bojte se ništa, samo polako" (SCREENSHOT: YouTube)

Tako će se u optužnici naći da je najpoznatiji posleratni optuženik komandovao snagama „bosanskih Srba" koje su terorizirale Sarajevo, pri čemu je i sam birao ciljeve artiljerijske vatre: "Velešiće tuci i Pofaliće tuci. Tamo nema srpskoga življa mnogo", zabeleženo je u jednom presretnutom telefonskom razgovoru.

Bivši komandant VRS-a naredio je prilikom intervencije NATO 1995. da se za taoce uzimaju pripadnici snaga UNPROFOR, gazeći ratna pravila, a Tužiteljstvo procenjuje i da je kriv za pomenute zločine u Bosanskoj Krajini, formiranje logora u kojima je ubijeno više od pet stotina ljudi, uglavnom civila.

Država čuva zlikovca

Od 1996. godine general Ratko Mladić je begunac - tačnije, begunac pod zaštitom i posebnim tretmanom, optuženik koga je štitila država, ne dozvoljavajući lovcima na glave da mu se približe, falsifikujući dokumenta o njegovom kretanju, besprizorno lažući međunarodnu zajednicu, dok je Mladić mirno hodao Beogradom, gledao fudbalske utakmice, potom se, kad je postalo opasnije, skrivao u objektima Vojske Jugoslavije, pa Vojske Srbije. Tražili su ga i, navodno, locirali u komandnom skloništu nekadašnje JNA u Han Pijesku, na Romaniji, u Srbiji (Beograd, Zlatibor, Povlen, Banja Vrujici, Cer), u popovskim skloništima mantijaških saboraca u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Tako je, na ratni, nakazni način, obnovljeno ratno savezništvo - rezultat je bio nastavak rata u miru, skrivanje kriminalaca i uniformisanih desperadosa. Nakon masovnih ubistava, sakaćenja, pljački, progona, iza državnih vojnika pod zapovedništvom Ratka Mladića, širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine ostale su nesagledive posledice, nepopravljive štete i gubici. U Srbiji je ostala sramota podsticanja i skrivanja masovnog ubice.

Mladić prilikom uhićenja (SCREENSHOT: RTS)

Sve je bila laž, fingirane potrage, besmisleni Akcioni plan vlade ni za šta (izmišljeno hapšenje), foliranje glavnog tužioca Serža Bramerca, po principu "sad je bio tu". I bio je "tu negde", na kraju se ispostavilo u selu Lazarevu kod Zrenjanina. Predsednik Srbije izručiće, nakon gomile izmišljotina, maja 2011. godine već ozbiljno bolesnog Mladića Haškom tribunalu.

Ni to nije moglo da prođe bez laži: “Pokazali smo da želimo u Evropu i da želim da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti”, izustio je Tadić na konferenciji za novinare.

Etničko čišćenje kao cilj

Srbijanske stranke desne orijentacije, među njima i Srpska radikalna stranka, danas Srpska napredna stranka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pobunile su se i na novoimenovanom Bulevaru Zorana Đinđića lepili plakate sa natpisom "Bulevar Ratka Mladića". Izručenje Mladića podstaklo je ludilo roto proizvoda krajnje desnih tabloida, Haški tribunal optuživan je za antisrpsko raspoloženje i neprijateljski odnos prema optuženim Srbima, a skrivanje, kao i slobodno šetanje i poslovanje, kao i ostanak u službi, svakojakih begunaca od pravde dobili su pravo građanstva.

Atmosferu u Srbiji nakon hapšenja Ratka Mladića, ali i svih proteklih godina, tokom kojih su država i javnost zahtevali da bude oslobođen, rečito opisuje osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić: "U drugim opštinama takođe su počinjeni zločini koji poprimaju razmere genocida. Ti užasni zločini i u Sanskom Mostu, Ključu, Kotor-Varoši, na način na koji su činjeni, su vrlo slični onome što je učinjeno u Srebrenici. Tu broj nije bitan - ono što je najteže u vezi s Mladićem i njegovom odgovornošću je da nije bio sam u tom izvršenju genocida. Danas imam utisak da bi više od 20 godina nakon tih strahota, Mladić i cela njegova vojska isto ponovili."

Tužitelj Alan Tieger je u završnoj reči konstatovao da "etničko čišćenje u Bosni i Hercegovini nije bilo posljedica rata, nego ratni cilj". Konstatovaće i: "Stvaranje svesrpske države bio je krajnji Mladićev cilj! Ostvarujući ga, on je s Karadžićem zemlju Bosnu i Hercegovinu odveo u pakao".

Nema reči za neljudske namere. Nema ni adekvatne kazne.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Facebook