U državi koja, presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, “nije učinila sve da spreči genocid u Srebrenici”, život ide dalje i posle potvrđivanja doživotne zatvorske kazne komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću; bez potresa i suvišnih uznemiravanja je bilo u Beogradu, korona jenjava, pune su kafane i kafići, milionska masa saučesnika - podržavatelja čeka da joj predsednik Aleksandar Vučić saopšti šta treba da misli, dok patriotski mediji realizuju ustaljenu uređivačku politiku, a didžejevi se zagrevaju na beogradskim splavovima. 

Kasno uveče stigla je poslanica Srbima sa Andrićevog venca u vidu obraćanja Savetu bezbednosti. 

“Nisu osuđeni ni Srbi, ni srpski narod. Glavu gore, najvažnije je da radimo i otvaramo fabrike”, izustio je Vučić. 

PISMO RATKU MLADIĆU: „Ni slutila nisam da će poklon od Vas biti toliko masivan“

UOČI PRESUDE RATKU MLADIĆU: Mefisto u obličju oficira JNA

Nije mogao da ne slaže kao pas (zašto li se tako kaže?), te se pohvalio izmišljenim, ili sumnjivim izvođenjem ratnih zločinaca pred lice pravde, odnosno beogradske sudove. Zatražio je da Srbi - jer “nema ničeg logičnijeg” - izdržavaju kazne u srbijanskim kaznionicama. I niko nije zvao Hitnu pomoć. Rekao je da se sudi uglavnom Srbima, da se Hrvati i Albanci uglavnom oslobađaju, a kada je reč o slučajevima Vjerice Radete i Petra Jojića, koje Rezidualni mehanizam potražuje zbog zastrašivanja svedoka u slučaju Šešelj, čak se, šatro, i uvredio. Eto, ne poštuju se zakonite odluke Srbije, a Srbija je konstatovala da nema uslova za izručenje. Porodicu i atentat, pa ni prisluškivanje - nije pominjao. 

Državna televizija je u udarnom Dnevniku objavila neutralni izveštaj, odrobijan hinjenom nezainteresovanošću, ali je, očekivano, profašistički državni roto proizvod Večernje novosti (urednik Milorad Vučelić) briljirao na svom sajtu i na naslovnici prvog izdanja “Ratko Mladić osuđen na doživotni zatvor: Sramna presuda srpskom generalu”. Prenosi se navodna Mladićeva izjava, u tumačenju njegovog sina Darka: “Nisam važan ja, važna je Republika Srpska”. Večernje novosti, uz upozorenje “potresno”, donose “ispovest supruge Ratka Mladića”. Dva uređivačka bisera ove kuće su zanimljivi detalj, “indijanski poglavica na Mladićevom prstenu” (“Prsten nosi posebnu simboliku koja se vezuje za 19. vek i ono što si Indijanci tada prošli u SAD. 'Oni su tada bili žrtve i Englezi su ih skoro istrebili. Sada Srbi prolaze kroz sličnu sudbinu', rekao nam je Darko Mladić, navodeći da njegov otac od kako ga je dobio na poklon stalno ga nosi”). Druga ekskluziva Večernjih novosti je pronicljiva, duboko patriotska izjava Veljka Ražnatovića, sina likvidiranog ratnog zločinca Željka Ražnatovića Arkana i folk zvezde Svetlane Cece Ražnatović: “Danas se ne piše presuda Ratku Mladiću. Piše se celom srpskom narodu.”

A evo i naslovne strane današnjih Novosti (IZVOR: Večernje Novosti)

I ova medijska kuća kao i srodni joj patriotski lajavci daju ozbiljan prostor sutkinji Prisci Matimbe Nijambe. “Sudija Nijambe u svom izdvojenom mišljenju navela je da bi ona naložila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim sudskim većem. 'Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova Žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe 6, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu' navela je sudija u izdvojenom mišljenju napisanom na 60-ak strana”, pišu Večernje novosti. 

Iz ovog i brojnih drugih napisa u prorežimskim i sličnim opskurnim portalima izvesno je da je sutkinja Nijambe postala nova srpska heroina. Skoro za Karađorđevu zvezdu, ili za crkveni Orded svetog Save. 

Ne želite da znate šta je kazao srbijanski ministar policije Aleksandar Vulin (“odmazda”), ali želite da čujete predsednika parlamenta Ivice Dačića: “Kada ćemo da doživimo da čujemo ko je kriv za srpske žrtve?” Dačić je kritikovao ocenu da je Mladić „simbol globalne nekažnjivosti“, ali ne bi bio svoj bez karakterističnog imbecilnog začina - “nije suđeno ni Jozefu Mengeleu, ni Anti Paveliću”. 

Priznajte, bilo bi glupo bez Hrvata - evo ih u Večernjim novostima: “Hrvati udaraju na Srbiju! Skandalozno saopštenje zvaničnog Zagreba, likuju nad sudbinom Ratka Mladića i optužuju Beograd”. Znali smo. Evo citata: “Vlada Republike Hrvatske ipak izražava nezadovoljstvo što u ovom pravomoćno okončanom postupku nije utvrđeno sudelovanje i najviših zvaničnika Republike Srbije u tzv. sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu koji je rezultirao počinjenjem najtežih kršenja međunarodnog humanitarnog prava - navodi se u saopštenju.”

Nije za Večernje novosti skandalozno, ali je sramno, to što je rekao glavni tužilac Serž Bramerc: “U trenutku kada je imao moć života ili smrti nad hiljadama nevinih muškaraca i dečaka u Srebrenici, naredio je njihovo potpunu eliminaciju i počinio genocid. Mladića bi trebali da osude svi odgovorni zvaničnici u bivšoj Jugoslaviji i širom sveta. Njegovo ime trebalo bi uvrstiti na listu najizopačenijih i najbrutalnijih ličnosti u istoriji.”

Nevezano za interpretaciju u ovoj tvari, Bramerc je, izvesno, teškim rečima pokušao da neutrališe vlastiti poraz i neuspeh Tužilaštva na čijem je čelu. Nije isposlovao da se u presudi za komunalni genocid pomene i šest opština u kojoj, kao, nije bilo genocida. Među njima je karakteristična opština Prijedor, mesto u kojem su nesrbi morali da nose bele trake oko ruke i da obeležavaju svoje kuće belom tkaninom. A sećamo se i kako su ga lagali u vezi sa izručenjem zločinaca, nije se nešto bunio. 

Mladić sluša presudu (FOTO: HINA/EPA/Jerry Lampen)

U razgovoru za Lupigu književnik i značajna figura srbijanskog antiratnog pokreta Filip David kaže: “Gledao sam prenos iz Haga. Nisam baš najbolje razumeo ovakvo rezonovanje Žalbenog veća i taj, kako kažete, 'komunalni' karakter genocida. Ali, morao bih imati detaljan uvid u obrazloženje takve konstatacije, a to nemam. Jasno je da će oni koji su prošli kroz pakao poniženja i stradanja ostati nezadovoljni ovim delom presude. Sve u svemu, slušajući ovdašnje komentare suđenja i izricanja konačne presude Mladiću, pada u oči agresivno odbacivanje Haškog suda u celini, sa obrazloženjem da je 'antisrpski', a, uzgred, i veličanje ratne biografije generala Mladića. Javljaju se ti vampirski glasovi iz devedesetih. Porazno je da smo tako malo naučili iz tragične prošlosti. Haški sud osnovan je kako bi osudio pojedince, a ne narode za užasne zločine. Sada se jasno pokazuje da smo daleko od toga da prihvatimo istinu o počinjenim zločinima. Čekaju nas teška vremena osvešćivanja”, naglašava naš sagovornik. 

Ispostavlja se da i nije bila tako “teška situacija za srpski narod”, kako je Vučić najavio izglede za 8. jun. Zločinac više neće biti na slobodi, svet će i dalje tražiti Radetu i Jojića (ono i jest' ponižavajuće, ali Vučiću nije), zgražavaće se vlast i ekstremistička opozicija (99 odsto nerežimskog korpusa), goreće društvene mreže i kafanski astali o tome kako je pravi zlikovac, zapravo “Alija”, jer je “ostavio svoj narod da strada” (stvarno, ostavio ljude na nemilost Ratku Mladiću). 

“Presuda Mladiću je značajna zbog svoje pravosnažnosti i minimuma pravde za širok opseg zločina ali dok ona ne bude osnova za priznanje žrtava od strane institucija BiH i Srbije u potpunosti, neće biti ništa od kreiranja alternative stanju poricanja. Tu promenu mogu doneti društvene grupe i političke opcije koje će presudu Mladiću kao i druge pretočiti u politiku mira, a kojoj uzori neće biti mladići već Slobodan i Neško Đokić koji su spašavali ljude iz srebreničke enklave. Odgovornost na srpskom društvu je da stvori prostor za takvu politiku, ili će umesto Vučića tron poglavara zauzeti otvoreniji naslednici politike Radovana Karadžića poput Boška Obradovića“, kaže za Lupigu Marko Milosavljević, analitičar ratnih zločina i aktivista Inicijative mladih.

On smatra da Tužilaštvo Tribunala nije poraženo. 

“Ne bih presudu smatrao porazom, jer su zločini ipak dobili svoju kvalifikaciju kao zločini protiv čovečnosti i to znači da ostaje manje prostora za poricanje. Pravosnažnost ove presude, pak, ne znači da ne treba dalje istraživati, a mislim da će se vremenom doći do otvaranja arhiva sa još podataka kako bi presuda samo bila osnov za temeljniju raspravu o pravnoj kvalifikaciji zločina“, zaključuje Milosavljević. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: UN