Moja mama je bila u banju. Onda je ona iz banja urliknila prema tati: „O jebate dragi jarac, pa ovo je za neizdržat! Opet si sve ispiša oko šolje!“ Tata je opalijo čudilo: „Ali jesam?“ Mama je dreknila: „Pa koji je tebi klinac, čoviče božji!? Štrcaš okolo ka zadnja seljačina! A onda ja sve moram za tobom spugat i čistit! Jesan li ja tebi žena ili štraca?!“ Tata je zakenjkao: „Pa žena si mi, mišu!“ Mama je iz banja drečala: „Pa dobro, jel ti pišaš na cirkular, debilu jedan?! Jel to tako teško pogodit šolju, jebenliti cirkularnu gospu!“ Tata je rekao: „Sori, mačak! Malo san vježba, pa san se zanija!“ Mama je izjurila iz banja i rekla je: „Vježba si?! Šta imaš vježbat pišajući oko šolje?“ Tata je raširijo ruke i rekao je: „Kako da zaokružim svog kandidata!“

Samo onda je neko pozvonijo na vrata. Mama je pogledala tatu krvoločki i odgibala je da će otvorit. Na vratima je bijo moj dida sa Šolte. Mama je rekla: „Čako? Otkud ti?“ Dida je dignijo boršu u livoj ruki i rekao je: „Evo friška tuka, sinoć zaklana! Dva ipo kila! Sve jezike govori!“ Mama je rekla: „Srceliti irudovo!“ Dida je rekao: „Šta? Nije ti drago šta san doša?“ Mama je rekla: „Ma ne to! Nego šta si iša nosit tuku?“ Dida je nasmješkao se i rekao je: „Ne, nego ću praznih ruku doć na feštu!“ Mami je uletila zbunjoza: „Koju feštu?“ Dida je rekao: „Ali nije sutra dvajsdeveti novembra?“

Moja mama je zakolutačila sa očima. Tata je svom forcom fljasnijo se sa rukom po čelu. Onda je mama unjela se didi u facu i zarežala je: „Nije! Sutra je utorak!“ Dida je rekao: „He-he, znan ja da je utorak! Al je isto i dvajsdeveti novembra!“ Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „Nemoš virovat, jarče pasu! Ovo je previše za moj drob!“ Onda je on okrenijo se da će odgibat. Mama je za njim pitala: „A di ćeš ti?“ Tata je pičijo i rekao je: „Iden u zahod, jerbo me od tvog ćaće uvatija proliv!“ Mama je gledala za njim i doviknila je: „Nemoj vježbat! Jesi me čuja?!“

Poslje smo mi svi obitelj se skupili u kužini. Moja mama je ukipala se kraj sudopera. Ona je zaškarpunila se po faci ka grancigula. Mama je prekrižila ruke priko limuna i rekla je prema didi: „Nema šanse daš u mojoj kući dernečit za dvajsdeveti novembra! Nema šanse!“ Dida je rekao: „Ma koji je to dernek ispeć mrvu tuke u škrovadi? Plus mladi kumpiri i malo kapulice! Neš ti spektakla!“ Tata je rekao: „Dobro, tu fosilac nije skroz u krivu, nemoš reć…“ Mama je naperila prstom prema njemu i rekla je: „Jeben tebe i njegovu tuku!“ Dida je rekao: „Pa šta ti je sad tuka kriva?“ Mama je njemu dreknila: „Moš se skupa sa svojom tukom iz ovih stopa vratit na trajekt! Pa onda vi dvoje slavite!“

Dida je složijo tunjavu facu i rekao je: „Ama nije ti meni, ćerce, do praznika, kako to ne kužiš…“ Mama je rekla: „Ma nemoj? Nego do čega?“ Dida je rekao: „Do druženja! Ja san ti star čovik, ćerce! Meni ti je isti kurac je li božić, il je nova godina, il je dvajsdeveti novembra, il je dan borca… Samo da se mi obitelj malo skupimo i družimo uz dobru spizu!“ Tata je rekao: „Nemoš reć, neloše fosilac govori…“ Mama je podviknila: „Ti se ne mišaj! Kad se naučiš pišat ka čovik onda se javljaj!“ Tata je rekao: „Pa dobro, mačak, samo san tija reć da može nam bit i Hrvacka na srcu i tuka u škrovadi! Šta fali? Glavno da se družimo!“ Dida je rekao: „Bravo, zete, svaka ti piva!“ Mama je okrenila se prema didi i rekla je: „E pa onda ću ti ja doć na Šoltu sa pečenim odojkom za deseti travnja! Pašmo se lipo družit! A? Šta kaeš? Dovešću i limenu glazbu!“

Samo onda je moj tata pljesnijo sa rukama i rekao je: „Imam rješenje!“ Mi smo se svi zapiljili u njega. Tata je rekao: „Ja predlažem da mi tuku ispečemo odma danas! Da ne bi ispalo da sutra slavimo dvajsdeveti novembra! A? I Hrvacka na srcu i tuka u škrovadi! Šta kaete?“ Mama je šutila i dumala je. Dida je šutijo i dumao je. Tata je rekao: „Onda? Jel to okej?“ Dida je rekao: „Meni je okej!“ Mama je promumljala: „Dobro, tako može…“ Samo onda sam ja pitao: „A šta je to dvajsdeveti novembra?“ Mama je mene pogledala sa strogoćom. Onda je ona rekla: „To je dan kad se ne jede pečena tuka!“ Dida je dodao: „Osim ako ne ostane nešto od dvajsosmog! Ladna tuka je takođe prva liga!“

Tu su mama i tata skočili na dida da opet brbota bljezgarije. Dida je rekao: „Pa dobro, jebemu sveca, šta ima loše da mališko nauči kad je rođena Jugoslavija?“ Mama je podviknila: „Ne zna on šta je Jugoslavija! I kuri ga bolac!“ Tata je podviknijo: „Tačno! Nema se on šta zanimat za Jugoslaviju!“ Onda sam ja pitao: „A šta je to Jugoslavija?“ Mama je skriknila prema didi: „Da mu nisi reka!“ Tata je skriknijo: „Da mu nisi reka!“ Dida je rekao: „Okej, okej, neću! Samo onda bi dite moglo izvuć krive zaključke!“ Tata je pitao: „Koje zaključke?“ Dida je rekao: „Skužniće da čim se radi o Jugoslaviji, odma se bolje jede!“

Onda je tata sagnijo se prema meni i rekao je: „Malac, jesi ti skužnijo da pečenu tuku imamo danas, tojest dvajsosmog studenog?“ Ja sam rekao: „Jesam!“ Tata je rekao: „I kjaro ti je da to nema nikakve veze sa dvajsdevetim nov… studenim?“ Ja sam rekao: „Kjaro mi je!“ Tata je okrenijo se prema didi i rekao je: „Eto! Zaključci su mu skroz ispravni!“ Onda sam ja pitao: „Ali zašto se tuka jede baš dvajsosmog?“ Dida je nakeserijo se i rekao je: „Za bolje sutra!“

Popodne je mama za obid iznila na stol pečenu tuku sa mladim kumpirima. Plus je bilo kapulice i zelene salate. Mi svi obitelj smo posidali oko stola sa tukom. Tata je trljao ruke i rekao je: „Dobra li je, u pene bonačića! Cila je hruskava i bruskava!“ Dida je rekao: „Ja bi ovi gornji komadić od livog batka!“ Onda je mama dignila kažimprst i rekla je: „Samo da upozorim! Neću da čujem nikakvih sranja za ovim obidom! Jel to jasno?“ Dida je rekao: „Ovkors! Podrazumjeva se!“ Mama je rekla: „Samo upozoravam! Ja ka glasačica hadezea neću u svojoj kužini trpit nikakva nedolična ponašanja i pročetničke ispade! Kapito?“

Dida je rekao: „Smiri se, ćerce! Pa i ja ću glasat za hadeze! Podrazumjeva se!“ Tata je rekao: „Dobro, dobro, i ja ću, al ajmo sad prvo žnjopat, pašmo posli pristupit demokrackim obavezama!“ Mama je njemu rekla: „Ti se ne javljaj! Prvo se nauči pišat ka čovik paš onda dobit pravo glasa! Znam ja dobro šta govorim!“ Onda je dida rekao: „Okej! Da bi mi ćer bila skroz mirna, ajmo se prije obida svi lipo pomolit!“ Tata je zinijo: „Pomolit se? A zašto?“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Za našu Hrvacku! Podrazumjeva se!“ Tati je uletilo turbo čudilo: „Molim?!“ Dida je njega pitao: „Jel ti, zete, imaš neki problem da se dvajsosmi studenog pomoliš za našu Hrvacku?“

Veliki su najprvo malo se ušutili. Plus su gledali se žmirkajući. Onda je mama rekla: „Okej!“ Onda je ona zlamenovala se i sklopila je ruke na prsi. Dida je rekao: „A ne, nećemo tako! Negošmo se svi lipo uvatit za ruke da to napravimo kako triba!“ Onda je moj dida uvatijo mamu za desnu i mene za livu ruku. Onda je mama sa svojom livom uvatila tatu za desnu ruku. Onda sam ja sa svojom desnom uvatijo tatu za livu ruku. Onda smo mi svi držali se za ruke oko stola sa tukom.

Dida je prvi zaklopijo oči i utiho je mrmorijo. Onda je mama zaklopila oči i mrmorila je. Onda sam ja išao da ću zaklopit oči. Samo onda je tata podviknijo: „Pa šta je ovo, jebate led?“ Mi smo otvorili oči i zapiljili smo se u njega. Tata je rekao: „Meni ovo sliči da oko tuke plešemo kozaračko kolo!“ Dida je njemu rekao: „Ne pizdi, zete, nije ovo nikakvo kozaračko kolo!“ Tata je pitao: „Nego koji je ovo klinac?“ Dida je rekao: „Zaokružili smo našeg kandidata!“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.