Moj tata je sidijo u kužini i čitao je novine. Mama je isprid lavandina brisala suđe i posuđe. Ja sam sidijo za stolom i radio sam domaći iz prirode. Ja sam crtao sa olovkom i drvenim bojicama u radnu bilježnicu Moj zavičaj. Tata je mene ćiribimbijo priko novina. Onda je on pitao: „A šta ti to radiš, mufljuziću, a?“ Ja sam rekao: „Crtam domaći u radnu bilježnicu Moj zavičaj!“ Tata je rekao: „Znam, al kakve su ti to kutije u raznim bojama?“ Ja sam rekao: „Nisu to kutije nego komtejneri!“ Tati je uletilo čudilo: „Koji komtejneri, jebate? Zašto bi iko normalan crta komtejnere za domaći?“ Ja sam rekao: „Zato šta nam je zadala učiteljica!“ Tata je gledao u mene sa lakšom tupajom. Onda je on okrenijo se prema mami i rekao je: „Ženac, aj dođi vidit kako nam mali štreba gradivo da postane škovacin!“

Ja sam tatu pogledao mrgudno. Onda sam ja rekao: „Uča Smilja kaže da moramo se naučit čuvat okoliš i brinit o čistoći zavičaja!“ Tata je rekao: „N bava kua? A kako joj se zove ta lekcija?“ Ja sam rekao: „Sortiranje smeća!“ Tata je rekao: „Eto viš! Krava vas uči za škovacine!“ Ja sam rekao: „Učiteljica kaže da to moraju znat svi pristojni i kulturni građani!“ Tata je rekao: „Pa ne šaljemo te mi u školu da postaneš kulturni građanin! Nego da imaš neki papir kad postaneš nezaposlen!“

Samo onda je mama zaklapala sa tećama i pogledala je tatu krvoločki. Tata je rekao: „Aj, aj, baš me zanima kako se to sortira!“ Onda je on dogibao do iznad mene i radne bilježnice Moj zavičaj. Onda sam ja njemu pokazivao: „Ovi žuti komtejner, šta na njemu piše BS, to je za boce i staklenke! Naprimjer primjera kad popiješ bocu pošipa, onda je tu baciš! Okej?“ Tata je rekao: „Okej!“ Ja sam pokazivao: „A ovi plavi, šta na njemu piše PA, to je za plastičnu ambalažu! Naprimjer primjera kad popiješ kokakolu iz plastične boce, onda je tu baciš! Okej?“ Tata je rekao: „Okej!“

Ja sam dalje pokazivao: „Ovi zeleni komtejner, šta na njemu piše SP, to je za stari papir! Tu bacaš novine, kutije od duvana i mamine Glorije! A ovi sivi, šta piše OO, to je za organski otpad!“ Tata je pitao: „Šta je to organski otpad?“ Ja sam rekao: „To je sve šta nisu boce i staklenke, plastična ambalaža i stari papir!“ Tata je zavrtijo sa glavom i rekao je: „Srceliti irudovo, di ovi svit ide! Četri komtejnera! Pa tu čovik mora završit fakultet da bi moga bacit škovace!“

Samo onda je mama uletila: „A daj šta brbotaš bezveze! Baš je prva liga šta dici dižu ekologičku svjest! Konačno da u školi uče nešto dobro i korisno!“ Tata je pitao: „Šta ti tu ima dobro i korisno?“ Mama je rekla: „Kako nema! Aj reci, Robi, kad mama kaže za tatu da je škovaca od čovika, di to triba ić?“ Ja sam rekao: „U organski otpad!“ Mama je okrenila se prema tati i rekla je: „Eto viš! Barenko se neš porizat na boce i staklenke!“

Tata je složijo facu i rekao je: „Ha-ha-ha, dobra vam je baza za popizdit! Evo umriću od smija!“ Samo ja i mama smo rikavela od kesa i davali smo si po gimi fajv. Tata je rekao: „Ono šta ja ne kužim je zašto se to mora sortirat i razdvajat kad su sve i tako škovace!“ Ja sam njemu rekao: „Učiteljica kaže da nisu sve škovace iste!“ Tata je rekao: „Ma nemoj? A zašto?“ Ja sam rekao: „Zato jer kad su razdvojene onda mogu ić na reciplažu!“ Tata je pitao: „A šta je to reciplaža, pametnjakoviću?“ Ja sam rekao: „To san zaboravija!“

Samo onda je meni mama rekla: „Saće tebi mama objasnit! Reciplaža je kad se škovace uzmu i prerade i onda se dobiju nove… ove…“ Tata je uletijo: „Dobiju se nove škovace!“ Mama je piljila u njega sa čudilom. Tata je rekao: „Naprimjer primjera imaš Šeksa, istekne mu rok trajanja, onda dođu izbori, i ta ti se škovaca opet vrati! Čista reciplaža!“ Mama je rekla: „Molinte nemoj prid ditetom srat o politici! Sto puti san ti rekla!“ Tata je okrenijo se prema meni i rekao je: „Okej, onda uzmi mamu kad ode kod frizera i vrati se doma ka nova! A kad malo bolje pogledaš – šta?“ Ja sam rekao: „Ista oštrokondža!“

Mama je složila facu i rekla je: „Ha-ha, ludilo vam je baza! Evo rikniću od smijade!“ Samo ja i tata smo skakućali i davali smo si po gimi fajv. Onda je tata rekao: „Ja san samo tija naglasit da ima škovaca šta se ne mogu razdvojit! Ima posebnih slučajeva!“ Mama je rekla: „Nema! Sve se može razdvojit kad je čovik kulturan, pažljiv i ima ekologičku svjest!“ Tata je rekao: „A zamisli, naprimjer primjera, da ti se ubuđa tegla sa kiselim kukumarima! A? U kojiš to komtejner bacit? Među boce i staklenke ili u organski otpad?“ Mama je napečila ruke na kukove i rekla je: „Revijalno si glup, debilu! Istrešćeš kukumare u organski otpad, a ondaš bacit teglu među boce i staklenke! Kapito?“ Tata je rekao: „E, a kad se ti ujutro zablindiraš uru vrimene u banj? Šta onda, je li?“

Ja i mama smo gledali u tatu sa tupilom od nekuženja. Onda je mama raširila ruke: „Šta onda?“ Tata je rekao: „Onda ja ne mogu trpit i moran se popišat u plastičnu bocu od kokakole! Normalna stvar!“ Ja i mama smo zinili sa ustima od horora i iznereda. Tata je rekao: „Zamisli ti tu zajebanciju! Boca plastična, etiketa papirna, a pišota organska! Aj se sad ti tu snađi!“ Mama je zlamenovala se i vrtila je glavom. Onda je ona okrenila se prema meni i rekla je: „Ne slušaj ti, mišu, ovog mentalista! Ako bi se slučajno desilo ovakvo ludilo, onda se zna šta se radi – prolićeš pišotu u zahod i skinit etiketu sa boce! Onda ćeš bocu bacit u plavi komtejner, papirnu etiketu u zeleni, a tatu ćeš poslat u pizdu materinu!“

E ali tata je dignijo kažimprst i rekao je: „Samo malo, samo malo, a vidite ovi slučaj!“ Mama je zakolutačila sa očima. Tata je okrenijo se prema meni i rekao je: „Ako ti je mama oseknila nos u papirnatu maramicu, di to ide? U stari papir ili u organski otpad? Pivaj, miki!“ Meni je uletila turbo zbunjoza. Mama je isto bila u ošamutu. Tata je rekao: „Ajmo, ajmo, da vas čujem!“ Ja i mama smo se pogledali sa tugicom. Ja sam rekao: „Izgleda da neke škovace ipak moraju u isti komtejner!“ Mama je rekla: „Izgleda… Samo to sa papirnatom ne važi kad tata osekne nos!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Mama je zarežala: „Zato šta ga degenerik briše sa rukavom!“

Sutra je nama u razredu učiteljica Smilja pregledavala domaće iz prirode. Uča je rekla: „Svi ste u radne bilježnice Moj zavičaj nacrtali četri komtejnera u zadanim bojama! Tačno kako sam rekla! Samo je Robi nacrta pet! I plus mu je ti peti cili šaren!“ Svi rulja u razredu su okrenili se prema meni. Uča Smilja je rekla: „Robi, prije nego šta ti zbičim asa, oš nam molinte objasnit zašta ti služi ovi peti komtejner?“ Moj drug Dino je doviknijo: „Taj je za penzijonere!“

Uča je lupnila sa rukom po stolu i rekla je: „Tišina! Robi, da čujem?“Ja sam rekao: „To je za posebne slučajeve!“ Uča je pitala: „Kakvi su to posebni slučajevi, moliću?“ Ja sam rekao: „Moj tata kaže da je to univerzalni otpad! Latinski, škovace vulgaris!“ Uča je pitala: „A jel ti tata objasnija šta spada u te škovace vulgaris, moliću?“ Ja sam rekao: „Ako mi je mama oseknila nos u papirnatu maramicu, di to ide? U stari papir ili u organski otpad?“

Učiteljica Smilja je najprvo malo porumenkila po faci. Onda je ona skupila usta i bacila je dumanje. Ekipa u razredu su isto dumali. Onda je uča kuckala sa noktima po stolu i rekla je: „Hm, hm… izgleda da neke škovace ipak moraju u isti komtejner!“ Ja sam rekao: „A ko bi sad kome triba zbičit asa, moliću?“ Uča Smilja je gledala u radnu bilježnicu Moj zavičaj i rekla je: „Al ako ti je ovo za univerzalni otpad, ne kužim zašto na njemu ne piše UO, nego si napisa KK?“ Ja sam rekao: „Moj tata kaže da je to komtejner za Keruma i Kosoricu!“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.