Ja sam bijo u banju pred ogledalom. Ja sam imao na sebi zimsku jaketicu i kapu i vuneni šal. Plus su mi na rukama bile rukavice. Ja sam gingao se isprid ogledala i govorijo sam: „Vummm... vummm... vummm...“ Onda je moja mama provirila kroz vrata od banja. Mama je mene pitala: „Kako si, mišu mamin? Jel ti zima?“ Ja sam rekao: „Nije, prva liga mi je!“ Mama je rekla: „Jesi dobro zagrnijo ti šal? Viš da puše ka vrag!“ Ja sam rekao: „Je, zagrnijo sam ga! Vummm... vummm... vummm...“ Mama je rekla: „Aj guštaj, mišu mamin! Samo nemoj dugo, da mi ne ćopiš kakvu plauritu ili upalu pluća!“ Ja sam rekao: „Neću, super je! Vummm... vummm... vummm...“

Onda je mama vratila se u kužinu. Kod nas u kužini je bila ona Kragićka sa trećeg. Ona je sa mojim mamom i tatom pila kavicu. Onda je Kragićka njih pitala: „Skužajte, a šta vam mali cilo vrime radi u banju?“ Moj tata je srknijo guc kavice i rekao je: „A poslali smo ga malo na skijanje!“ Tu je Kragićka tiltala sa očima. Mama je njoj rekla: „Zimski praznici su, nema škole! Računamo, dobro će mališku doć da ode malo na skijanje!“ Kragićka je zinila: „Na skijanje? U banj?“ Tata je rekao: „A slušaj, lipe su nam bile pločice, skroz pare snig! Dobro se obuka, uzeja je dva štapa od patviša i dečko skija! I to dobro skija, jelda mačak?“ Mama je klimnila sa glavom. Kragićka je pitala: „I Robiju je to okej?“ Mama je rekla: „Ne da mu je okej, nego mu je pluskvamperfa! Po cili dan ne izlazi iz banja!“ Tata je rekao: „Kad mu dopizde skije i sanjke, onda se grudva sa spužvama i deterdžentom!“

Kragićka je sa lakšim ošamutom zavalila se unazad na katrigu. Mama je nagnila se prema njoj i rekla je utiho: „Znaš, doša nam je sa nekom spikom kako mu cili razred ide na skijanje! Neko u Austriju, neko u Sloveniju, a neko čak na Kupres! I onda smo rekli, e bogami ćemo i mi našem malom to omogućit! Nećemo samo mi bit gubaši i štrace od roditelja!“ Kragićka je uletila: „I onda ste ga poslali u banj?“ Mama je rekla: „Ovkors! Pa nije naš mali zadnja škovaca da ne ide na skijanje!“ Kragićka je zamuckala: „Pa znam, al to je... kako bi rekla...“ Onda je moj tata podignijo bradu prema lusteru i rekao je: „Vidiš, Kragićka, samo velike i složne hrvacke obitelji imaju tu snagu da mogu bit u isto vrime na dva mista!“ Kragićka je pitala: „Na koja dva mista?“ Tata je rekao: „Mogu bit i u kurcu i na skijanju!“

Onda je Kragićka dignila ombrve i rekla je: „Ma čekajte malo, ljudi... Robiju je to stvarno okej da ide na skijanje u banj?“ Mama je rekla: „Kako mu ne bi bilo okej, čoviče! Pa svi mu vršnjaci idu na skijanje, umra bi da i on ne ide!“ Kragićka je cijuknila: „Znam, al u banj?!“ Tata je rekao: „Šta fali? Ima kadu, lavandin, pločice, sve u bilom zimskom ugođaju!“ Kragička je opalila čudilo: „I on to puši?“ Tata je pitao: „Kako to misliš da mi dite puši?“ Kragićka je rekla: „Pa mislim, jel misli da je zapravo?“ Mama je nju značajski pogledala i rekla je: „Maloprije mi je pokaza zahodsku školjku i pita me da jel mu lip Snjegović!“

Kragićka je zamavala sa glavom i rekla je: „Skužajte, ljudi, al meni je to malo... ono... kako bi rekla...“ Mama je uletila: „Debilno?“ Kragićka je skočila: „Pardon, ja to nisam rekla!“ Mama je rekla: „Ali je, debilno je!“ Tata je rekao: „Debilno je trista posto! Tu nema zbora!“ Kragićka je opet tiltala sa očima i ukočenila se na katrigi. Mama je nagnila se prema njoj i rekla je utiho: „E moja Kragićka, da nam mali nije imbecil, mi bi najebali ka žuti! Ko bi ga moga poslat na skijanje izvan stana, aj reci!“ Kragićka je rumenila se po faci sa tupilom od nekužitisa. Tata je rekao: „Ne znaš ti, Kragićka, koja je to srića imat debila za dite! Uvik mu moš udovoljit!“ Mama je rekla: „A naš je, brate, kretenčina na kvadrat! To nam je u ovoj krizi veliko olakšanje!“ Tata je rekao: „Ja sam mu prije neki dan da praznu kutiju od postoli i reka mu da se igra sa kompjutorom! Bija je cili hepi!“ Mama je rekla: „A ja sam ga izvela na balkon i rekla mu da ga vodim u zoološki! Uru vrimena je mamin miš baca mrvice kruva u pitare, da nahrani zebre i žirafe!“

Kragićka je ukočenjeno sidila na katrigi. Ona je piljila ispred sebe sa zinutim ustima. Tata je nju pitao: „Jel se ti, Kragićka, slažeš da je to okej pedagoški pristup?“ Kragićka je rekla: „A neam ti blage, znaš da ja nemam dice! Meni su doma samo dvi mačke!“ Mama je rekla: „Ih, njih nemoš zajebat ni slučajno! Mačke i pasi su mudrice, čoviče!“ Tata je rekao: „Naš mali je masu veći tupson od njih! Moja procjena je da je na razini zlatne ribice!“ Mama je rekla: „Ja sam ga tako odgajala od malena! Bolje bit tup i sritan, nego bistar i unesrećen! Ja sam mu lipo rekla – mišu mamin, ako se ne praviš previše pametan, onda će ti sve ić dobro u životu!“

Kragićki je uletila zbunjoza: „Koja je to logika, jebate led?“ Tata je rekao: „Logika je da, ako nisi razbojnik i đikan s masu lovuše, onda triba ulagat u dicu! Onaj kome je u Hrvackoj dobro, taj je stoposto glup! Prema tome, vridi i obratno – onaj ko je glup, biće mu stoposto dobro! Bereš, Kragićka?“ Kragićka je klimala glavom sa razrogačenim očima. Mama je rekla: „Da nam mali nije bolestan u glavu, u Hrvackoj bi se isti sekund razbolija! Kužiš?“ Kragićka je šapnila: „A da vi njega isto odvedete do likara?“ Tata je njoj šapnijo: „To ćemo ostavit za posli skijanja!“

Onda je mama skočila se iz katrige i rekla je: „Asti mande, skroz sam zaboravila na Robija! Idem ja po njega! Prehladiće mi se dite toliko dugo na snigu!“ Onda su mama i tata nabrzihen obukli debele jakete. Plus su stavili kape na glave. Plus su navukli rukavice na ruke. Kragićka je njih gledala sa ošamutom na kvadrat. Mama je njoj rekla: „Zagrni se sa nečim, Kragićka! Nemoj mi kvarit zimski ugođaj!“ Kragićka je rekla: „Pa čime, jebate? Došla sam u kućnoj vešti!“ Onda je mama njoj dala svoj stari kaput da ga obuče.

Onda sam ja za dva minuta dogibao sa mamom u kužinu. Mama je meni rekla: „Stopli se malo, mišu, paš posli opet na skijanje! Saćeti mama donit vrući čaj da mi ne uvatiš plauritu!“ Onda smo mi svi sidili za stolom u jaketama i kapotojima. Tata je meni rekao: „Onda, malac? Jelda nam je perfa u ovoj našoj planinskoj kućici?“ Ja sam rekao: „Prva liga!“ Tata je zamavao sa praznom kutijom španjuleti i rekao je: „Aj pašmo posli čaja bacit jednu paku na plejstejšn! Može?“ Ja sam rekao: „Može!“ Kragićka je zakolutačila sa očima od turbo iznereda. Ona je rekla: „Skužajte, ekipa, ja bi sad morala pomalo poć...“ Mama je rekla: „A di ćeš po ovom snigu, ženska glavo! Sačekaj još malo, pašmo te bacit sa Robijevim sanjkama!“

Onda sam ja nju pitao: „A teta Kragićka, a zašto ti mene stalno gledaš sa tugicom?“ Kragićka je rekla: „Ja? Sa kojom tugicom? Ama kakvi! Baš sam hepi šta te vidim!“ Ja sam rekao: „Je, je, baš si me gledala sa nekom tugicom! Ka da sam malo debilan!“ Kragićka je zaškarpunila se i rekla je: „Ama nema govora, mišu, to si se ti skroz zabunijo... Nego reci ti meni jel ti bilo lipo na skijanju, a?“ Ja sam rekao: „Uuu super! Aj sa menom da ti pokažem di su meni zimske radosti!“ Kragićka je rekla: „Ma nema potrebe! To sam ja već sve vidila!“ Ja sam rekao: „N bava kua? A di si vidila?“ Kragićka je nasmjehuljila se i rekla je: „Imam ja isto to kod sebe doma, znaš mišu!“ Ja sam rekao: „Bez zeze? I jel ti to isto služi da se tu skijaš i sanjkaš?“ Kragićka je mene pomilkila po kapi i rekla je: „Pa je, malac, naravski da mi služi!“ Ja sam nju pitao: „A zašto si se onda jutros pokenjala u Snjegovića?“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.

Lupiga.Com