Bolji život
Tata je vozijo sa škodilakom stotries nasat prema Trogiru. Onda je isprid njega nasra se kamijon od Saponije. Tata je nagarijo po gasu da časkom će ga preteć. Samo onda je iz drugog smjera naletijo metalik bendžo. Tatin škodilak i metalik bendžo su spičili se tuta forca. Metalik bendžo je razbijo blatobran i livi žmigavac. Tatin škodilak je skašijo se tuto kompleto.
Tata je ležao na krevetu u bolnici. Tata je imao zatvorene oči i otvorena usta. Njemu su iz usta virile plastične cjevčice. Plus su mu cjevčice išle iz nosa i iz ruke. Mama je sidila na podan kreve i cvilila je. Ja sam sidijo na katrigi i gledao sam. Onda je u sobu uletijo doktor Kurtović. Mama je skočila se sa kreve i cijuknila je: „Kako je, doktore? Oćel se uskoro probudit? Već sedan dana ne otvara oči!“ Doktor Kurtović je listao tatin karton i mrgodijo se. Onda je on rekao: „Koma na kvadrat! Bojin se da je neizlječivo! Muž će van sljedeći dvajs-tries godina bit ka biljka!“ Mama je zamuckala: „K-k-kakva biljka?“ Doktor Kurtović je rekao: „Pa ne znam! Kukumar, kapula, pomidora… To sad ovisi o ukusima!“ Ja sam rekao: „Kukumar je okej!“
Mama je zlamenovala se i zacendrala je: „Gospe moja blažena! Šta ću ja sad sama sa dvoje male dice, jadna ti san!“ Doktor Kurtović je dignijo livu ombrvu i rekao je: „Kako bi tako smišna ženska mogla bit jadna?“ Tu je mama porumenkila po nosu i po obrazima. Doktor Kurtović je pogledao prema tati i rekao je: „Logično je daš završit u komi kad imaš šugavog škodilaka!“ Onda je on okrenijo se prema mami i rekao je: „Zato ja vozin samo rovera iks ce te ekskluziv injekšn! Pogon na sva četri kola!“ Mama je rekla: „N bava kua? Vozite rovera?“ Doktor Kurtović je klimnijo sa glavom i rekao je: „Oćetel da vas prodrajvam jedan đir?“ Mama je zaškarpunila se po vratu i rekla je: „Pa ne znan sad, možda sutra…“
Za tri dana smo ja i Damjanica sidili u kužini i marendavali smo. Mama je skakućala po kući i pjevušila je. Mama je imala lila bluzu šta iz nje joj vire po limuna. Plus je imala crnu minicu. Plus je svako malo ćiribimbila se u ogledalo u hodniku. Onda je zazvonijo telefon. Mama je duže spikala i kikoćala se. Onda je ona prikinila i opet je trčkarala po kužini. Ja sam nju pitao: „Skim si se to kikoćala na telefon?“ Mama je porumenkila i rekla je: „Zamisli baze! Doktor Kurtović me pozva na rendes! Jel da idem ili ne?“ Onda sam ja dignijo se od stola i nacalijo sam se drito isprid nje. Ja sam njoj rekao: „Dobro, jel ti znaš da ti muž leži u bolnici u komi i da živi ka biljka?“ Mama je snuždila facu i rekla je: „Znam!“ Ja sam rekao: „Pa šta onda čekaš?!“
Onda smo se za misec dana mi priselili u vilu od doktora Kurtovića na Mejama. Mama je nosila svileni kimono. Ona je drinkala koktelozu na slamku i šetala je po vrtlu da pregleda jel joj sve okej sa ružama i gladijolama. Ja i Damjanica smo brčkali se u bazenu. Mama je svako dva dana nazvala sestru Kristinu u bolnicu i rekla joj: „Haj, Kristi, oš mi molinte zalit muža!“ Ja i Damjanica smo skakali na glavu sa napuvanog štramca. Mama je nama doviknila: „Alo oškoprci, ne možete cili dan bit u bazenu! Viš da su van skroz pomodrila usta!“ Ja sam njoj doviknijo: „Aj uleti i ti, mamac! Gula je na kvadrat!“ Mama je rekla: „A znaš da bi mogla!“ Onda je ona skinila se u kostim i uskočila je u bazen. Onda je ona od guštije šljapkala sa rukama po vodi i vikala je: „Aplaaa!… Aplaaa!... Aplaaa!...“
Tata je mamu prodrmao po ramenima. Mama je skočila se na kušinu i rekla je: „Šta je bilo?“ Tata je rekao: „Vičeš, jebate, cila se soba trese! Šta si to tako glupo sanjala?“ Mama je protrljala oči i rekla je: „Ma ništa, bezveze…“ Tata je rekao: „Kako bezveze, jebate, skoro se srušija luster od tvoje dernjave!“ Mama je tatu pogledala koljački i rekla je: „Sanjala san bolji život!“ Tata je rekao: „Pa koji ti je to bolji život di nonstop skvičiš ka makako… Aplaaa!... Aplaaa!... Aplaaa!...“ Mama je zaškripućala sa zubima i zarežala je: „Daj makni se od mene… kukumaru jedan!“ Onda je ona otkrila jorgan i ustala se iz kreve. Tata je pitao: „A di ćeš sad?“ Mama je rekla: „Iden se popišat! Šta mi drugo preostaje?“
Samo mama je u banju pokliznila se na pločice i pukla je sa glavom u školjku. Tata je uletijo u roku munja kad je čula se buka i lomljava. Mama je ležala na podu sa razrogačenim očima. Tata je podviknijo: „Šta je bilo, mačak? Jesi živa?“ Mama je rekla: „Mala oće malog bilog zeku! Mali bili zeko maloj triba!“ Tata je rekao: „Šta to govoriš, mačak? Kurca te ne razumin!“ Mama je gledala u prazno i govorila je: „Neće mala medu, nego zeku! Maloj triba mali bili zeko!“
Za tri dana su mamu zatvorili u ludaru. Ona je šetala u spavaćici po sobi sa rešetkama. Plus su joj kolombari bili ka pomidore. Plus je gingala na prsi malog bilog zeku i tepala mu je. Tata je sidijo u kamcelariji kod doktorice Kurtović i grickao je usnu. Doktorica Kurtović je listala mamin karton i mrgodila se. Onda je ona rekla: „Zasad je u fazi malog bilog zeke! Uz jaku terapiju i strogi lječnički nadzor, za koju godinu će se možda dobacit do plišanog mede i žirafe!“ Tata je rekao: „Žirafe?“ Doktorica Kurtović je rekla: „Je! A za jedno dvajs-tries godina ćete joj već u bolnicu nosit barbiku!“ Tata je fljasnijo se po čelu i zacvilijo je: „Srceliti irudovo! Šta ću ja sad sam sa dvoje male dice, jadan ti san!“ Doktorica Kurtović je dignila livu ombrvu i rekla je: „Kako bi takvi muškarac moga bit jadan?“
Tata je porumenkijo po obrazima. Onda je on rekao: „Ne kužim kako je mogla tako prolupat, a samo se pukla glavom u školjku!“ Doktorica Kurtović je rekla: „Nije važna školjka, nego nezdrav život! Ja naprimjer primjera svako jutro otplivan koji kilometar u bazenu i osjećan se pluskvamperfa! Mogu zveknit glavom u bojler i ništa mi! Plus izgledan ka avijon!“ Tu je doktorica Kurtović značajski pribacila nogu priko noge da malo zašuška sa najlonkama i da vide joj se ligambi. Tata je promuckao: „U bazenu?“ Doktorica Kurtović je napečila usta: „Moj pokojni muž, doktor Kurtović, ostavija mi je vilu sa bazenom na Mejama!“ Tata je pitao: „A muž van je znači umra?“ Doktorica Kurtović je rekla: „Dobro ga je đava odnija! Vara me sa nekom dramfuljom, pizdalimu materina, a onda je sletija sa autom u provaliju! Ima boga! Rover iks te ce ekskluziv injekšn! Pogon na sva četri kola!“
Za tri dana smo ja i Damjanica marendavali u kužinici. Tata je skakućao po stanu i zvižduckao je. Onda je u hodniku zazvoncao telefon. Tata je opalijo dužu spiku i kikoćao se. Onda je on prikinijo i nastavijo sa zvižduckalom. Ja sam njega pitao: „Skim si to odvalijo kikoćalo na telefon?“ Tata je porumenkijo i rekao je: „Zamisli baze, jebate! Doktorica Kurtović me zvala kod sebe na večeru! Neam blage bil iša?“ Onda sam ja dignijo se od stola i nacalijo sam se drito isprid njega. Ja sam njemu rekao: „Dobro, čoviče, jel ti znaš da ti je žena u ludari i da ne kuži ništa osim malog bilog zeke?“ Tata je snuždijo facu i rekao je: „Znam!“ Ja sam rekao: „Pa šta onda čekaš?!“
Onda smo za misec dana mi se priselili u vilu od doktorice Kurtović na Mejama. Tata je izgibao u havajskim mudantinama u vrtal i drinkao je malo ožujsko. Ja i Damjanica smo brčkali se u bazenu. Tata je sa mobilnim nazvao sestru Mirelu u ludaru i rekao je: „Haj, Mirči, oš mi molinte ženi dat onog plišanog pasića šta san ga posla poštom!“ Ja sam tati doviknijo: „Aj uleti, tajac, prva liga je!“ Tata je rekao: „A znaš da bi moga!“ Onda je tata skupa sa malim ožujskim itnijo se u bazen. Tata je ronijo do mene i Damjane. Malo ožujsko je pod vodom činilo: „Blourb… blourb… blourb…“
Mama je tatu prodrmala po ramenima. Tata je skočijo se na kušinu. Mama je rekla: „Koje to bolesne zvukove činiš, jebate? Oš se ugušit?“ Tata je protrljao oči i rekao je: „Ma ništa, sanja san…“ Mama je pitala: „Šta si sanja? Da si nilski konj?“ Tata je zapiljio se u mamu i rekao je: „Sanja san da si ti sanjala bolji život!“ Mami je uletilo čudilo: „Šta ti imaš sanjat šta ja sanjam?“ Tata je rekao: „Ma nisi to ti stvarno sanjala, mačak, nego san ja sanja da si ti sanjala! Bereš?“ Mama je zarežala: „Sanjaj ti za sebe, moliću lipo! Nemoj se ti u snu petljat u moje snove!“ Tata je rekao: „Pa ko ti se petlja, ženska glavo! Ne mogu ja unaprid znat šta ću sanjat!“ Onda je mama okrenila se na drugu stranu i rekla je: „Aj pusti me da spavam, krembilu! Ako bog da, sanjaću da si pa u komu!“
Tata je ležao na kušinu sa zinutim ustima. Plus je pipao se da jel mu vire plastične cjevčice. Onda je on pitao: „Kako to misliš, da san pa u komu?“ Mama je rekla: „Šta ja znam! Da si se spičija sa škodilakom u bendžu i pritvorija u kukumara!“ Tata je skočijo: „Čekaj malo, pa ti si znači stvarno…“ Mama je podviknila: „A šta se sad praviš blesav, škovaco jedna! A zna si kresnit onu kurbetinu čim sam ja završila u ludaru!“ Tu sam ja rikavela od smijade: „He-he-he-he… ho-ho-ho-ho… he-he-he-he…“
Mama i tata su mene prodrmali po ramenima. Tata je rekao: „Šta se tako keseriš usrid noći, jebate ćuk! Ne može se od tebe oka sklopit!“ Mama je pitala: „Jesi to sanja neki cirkus, mišu, a? Neki crtani film? Mikija i Šilju?“ Ja sam piljio u maminu i tatinu facu iznad glave. Onda sam ja rekao: „Sanja san da je tata sanja da je mama sanjala bolji život!“ Tata je rekao: „N bava kua? Viš kako si ti jedna složena ličnost!“ Mama je pitala: „I? Kakvi je ti bolji život?“ Ja sam rekao: „Pa ne znam sad kad ste me probudili! Taman je tribala počet druga epizoda!“ Tata je rekao: „Oho, to je znači neka sapunica!“ Mama je pitala: „A kakvi je sadržaj, mišu, a?“ Ja sam rekao: „Prva epizoda se zove Koma i ludilo, i to je sretna ljubavna priča! A onda se u drugoj pojavljiva Jaca!“ Mama je zinila: „Jaca? Šta to oće značit?“ Ja sam rekao: „Znači da niko ne preživi!“
Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.
