Mi mlađa rulja volimo priče o čarobnjacima. Dobre su isto priče o nindžama i spejskilersima. Ali one o čarobnjacima su još masu bolje. Jedan čarobnjak je pojavio se jedne noći kod mog dida na Šolti. To je bilo kad je na Šolti bijo onaj barba Joža iz Zagreba. Samo barba Joža je došao na Šoltu bez tete Eržike i svojih krembila. Barba Joža je imao velike kolombare oko očiju i samo je mučao. Plus je on zablindirao se u sobu i nije izlazijo pet dana. Nama je svima uletilo revijsko čudilo. Mama je rekla: „Bože moj, šta se ovo događa! Joža bez Eržike i krembila mi je totalno čudan!“ Tata je rekao: „Joža bez Eržike i krembila je ka ludaš bez tri kvarta mozga!“ Dida je uletijo: „Joža bez Eržike i krembila je ka Sanader bez Kosorice i ministara!“ Tata je rekao: „Igzaktli! Zato sad živi turbo jadnički, blindiran u sobi ka u pržunu!“

Šesti dan je barba Joža izgibao iz sobe da će nešto izist. On je uzeo fetu kruva s maslom i čašu vode. Tata je njega pitao: „Šta je, Joža? Koji ti je klinac?“ Barba Joža je njega pogledao i rekao je: „Ni mi niš!“ Mama je njemu rekla: „Dobro, braco, pa moš meni reć šta se zbiva?“ Barba Joža je nju pogledao sa teškim kolombarima. Plus mu je faca bila zarasla u bradu. On je rekao: „Niš se ne zbiva!“ Onda je barba Joža odgibao nazad u sobu i zaključao je vrata.

Moja mama je zlamenovala se i rekla je: „Čoviče božji, ovo nije normalno!“ Tata je rekao: „Nije normalno, al je perfektno! Ako se već desi takva kataklizma da ti dođe Joža, onda je idealno da ne napušta ćeliju!“ Onda je u kužinu ugibao moj dida. Dida je pitao: „Jel izlazija patnik?“ Mama je rekla: „Na po minuta! Samo po fetu kruva s maslom i čašu vode!“ Dida je pitao: „A jel cota na livu nogu?“ Mama je slegnila ramenima: „Neam blage, nisam na to obraćala pažljivost!“ Tata je rekao: „Meni se pari da je malo zanosija u stranu!“ Dida je rekao: „Jesan ti reka! Pljunuti Sanader!“ Tata je rekao: „Igzaktli! Samo je pitanje ko ga je pljunija?“

Mama je srknila guc kave iz čikare i rekla je: „Ja mislim da stoposto mu je Eržika nabila brokvu!“ Tata je rekao: „Dobro, tu je kužim! Niko normalan ne može živit sa Jožom!“ Mama je rekla: „A reci pravo, jel iko normalan može živit sa Eržikom?“ Tata je rekao: „Nou ćens!“ Onda je on pogledao prema vratima od barba Jožine sobe i rekao je: „Viš, to ne berem! Zašto posli hepi enda čovik bude u komi?“

Sutra je barba Joža opet na po minuta izgibao iz sobe. Sad su mama i tata tačno vidili da cota na livu nogu. Barba Joža je uzeo fetu kruva s maslom i čašu vode. Plus je bija cili raščupan i raskupusan. Mama je njega pitala: „Alo, coto, oš ti nama više reć šta ti je, a?“ Barba Joža je rekao: „Ni mi niš!“ Mama je rekla: „Ali pogleaj se na šta sličiš, braco, izgledaš ka smrt na dopustu! Pa nemoš tako živit!“ Barba Joža je rekao: „Kaj me briga kak bum živel!“ Onda je moj tata njega pitao: „A jesi razmišlja o tome da se ubiješ?“ Mama je tati dreknila: „Kretenu!“ Tata je rekao: „Šta sad? Zar nije bolje ubekit se pa bit u raju, nego živit u paklu?“ Mama je opet njemu dreknila: „Oš više začepit labrnju, majmune!“ Onda je barba Joža odgibao nazad prema svojoj sobi. On je sa vrata okrenijo se prema tati i rekao je: „Bum razmislil!“

Kad je barba Joža nestao mama je skočila je na tatu: „A znaš šta, debilčino, za ovoš mi teško platit!“ Tata je širijo ruke: „Šta sam sad ja kriv, jebate jarac?“ Mama je viknila: „Digne li Joža ruku na sebe, računaj da si najeba! Kunem ti se materinim grobom, najebaćeš trista smista!“ Tati je uletila zbunjoza: „Kako ću najebat? Oš mi možda nabit brokvu? Mislim, neš ti štete…“ Mama je arlauknila: „Nabiću ti brokvu u čelo, klipsone! I to dok spavaš! To moš bit siguran!“ Tata je iskobečijo oči od strave: „Srceliti irudovo, iz kojeg si ti horora ispala…“ Mama je podviknila: „Samo nek se Joži nešto dogodi! Moš se isti sekund pozdravit sa glavom! Amen!“ Tata je cijukao: „Ali šta ja tu mogu, ženska glavo? Pa nisam ja Čedo Prodanović da nekog spašavam od sigurne smrti!“ Mama je naperila prstom prema njemu i zarežala je: „Ja sam svoje rekla! Amen!“

U jednu uru iza ponoći barba Joža je kroz šufit popeo se na krov od didine kuće. On je docotao do ruba krova i ćiribimbijo je sa koje mu je strane zgodnije za itnit se. Ulivo je bijo suhozid i zemlja ispod masline. Udesno je bijo beton od didine crne jame. Barba Joža je dumao: „Ak se hitim tam v levo, slomil bum noge i ruke! Ak se hitim tam v desno, to več ne bum preživel!“ Onda je on malo gledao u nebo sa zvjezdama i mozgao je. Onda je on zdumao: „Bum se hitil v desno!“

E ali onda je na krovu od didine kuće pojavio se lik u bilom lancunu. Lik je bijo cili zamotan. Plus je sa lancunom pokrijo glavušu da ne vidi mu se faca. Barba Joža je okrenijo se prema njemu sa nekužitisom. Lik u lancunu je rekao: „Ako se itneš ulivo slomićeš noge i rebra! A ako se itneš udesno, ondaš ti prsnit mozak i stoposto neš preživit!“ Barba Joža je rekao: „To sam več razmel! Bum se hitil v desno!“ Lik u lancunu je rekao: „Mudra odluka! Vrlo razborito!“ Barba Joža je pitao: „A z kim imam čast, prosim lepo?“ Lik u lancunu je rekao: „Ja sam čarobnjak!“ Barba Joža je žmirkao sa očima. Onda je on rekao: „Je, mogu si mislit… A kaj delate tu na hiži?“ Lik u lancunu je rekao: „Ma ništa, ne mogu spavat pa malo šetam! Sigurno se neću itat sa krova!“ Barba Joža je isprsijo se i rekao je: „A ja bum!“ Lik u lancunu je rekao: „Čuj, prika, ne bi se ja tija mišat, pošto me kuri bolac, al ako smin pitat – a zašto?“

Barba Joža je namistijo cendravu facu i rekao je: „Kakti prvo, ostal sam bez posla! Vručili su mi otkaz, vrakim mater, i otpelali me na ulicu… Kakti drugo, tužiju me da sam im zemil nofce! A nisam, vrakim mater, to su se zmislili… Kakti treče, deca su mi teški drogeraši! Još u pučku školu ideju, fakini jedni, a bodu se z heroinom… A kakti zadnje i najgore… i najgore…“ Lik u lancunu je uletijo: „Šta je najgore?“ Barba Joža se raskrivijo: „Eržika mi se jebe z Borutom!“ Lik u lancunu je zinijo: „S kim?“ Barba Joža je još luđe se raskrivijo: „Z Borutom! Jebe se z njim več leto i pol! Se mi se zrušilo! Se!“ Barba Joža je drevijo se na krovu i puštao je suzice žalosnice. Lik u lancunu je pitao: „Ko ti je ti Borut?“ Barba Joža se raskrivijo: „Borut nam je bil venčani kum, razmeš! I sad se Eržika z njim jebe! Pa kaj bum više živel, reci praf?!“ Lik u lancunu je rekao: „Kužim te, čoviče! To nije za žive ljude!“ Barba Joža je rekao: „Je, a kaja drugo velim? Sad se bum hitnul tam v desno! Lep pozdrav!“ Lik u lancunu je rekao: „Nou frks, lipo putuj! Samo vodi računa da sam ja čarobnjak!“

Tu je barba Joža ukipao se na rubu od krova. Onda je on lika pitao: „Kaj z tim hočeš reč?“ Lik u lancunu je rekao: „Oću reć da je dosta da ja pucnem prstima i da se sve vrati unatrag!“ Barba Joži je uletila tupaja: „Kak to misliš, da se se vrne vnatarg?“ Lik u lancunu je rekao: „Lipo mislim! U firmi će te ponovo zaposlit, odbaciće lažne optužbe da si mažnjava lovu, dica će ti se skinit sa heroina i vratit na kakao, a zadnje i najvažnije, Eržika će nabit brokvu tom Borutu i ponovo će se zatelebat u tebe! Bereš? Ja samo pucnem prstima i finito!“ Barba Joža je razrogačijo oči: „Isusek marija! Ne buš se z menom zezal?“ Lik u lancunu je rekao: „A šta bi se zeza kad je ozbiljna situacija!“ Barba Joža je pitao: „Ti to zapraf moreš?“ Lik u lancunu je rekao: „A šta ne bi moga! Fino san ti objasnija da san čarobnjak!“ Barba Joža je sklopijo ruke na prsi i cijuknijo je: „Je, pa daj! Prosim te lepo! Pucni!“

Lik u lancunu je rekao: „Čekaj malo, prika, a šta ja dobivam, a?“ Barba Joža je malo se zakočijo. Onda je on rekao: „Ja ti bum dal se kaj imam! Samo kaj bi ti štel?“ Lik u lancunu je malo zagledao se u nebo sa zvjezdama i dumao je naglas: „Ti bi moga, ti bi moga… Ti bi mene moga poljubit u dupe! A? Šta govoriš?“ Barba Joža je objesio usta. On je piljio u lika sa izneredom i turbo ošamutom. Onda je on rekao: „Nemrem verovat! Ti bi štel da te ljubim v dupe?!“ Lik u lancunu je rekao: „Tačnije, triba bi me poljubit sedam puta u livi guz i osam puta u desni!“ Barba Joža je skriknijo: „Prosim?! Zakaj tak puno?!“ Lik u lancunu je rekao: „A jebiga, to je takva čarolija! Ne mogu ti sad objašnjavat kad nisi stručan… Slušaj, prika, ja te na ništa ne tiram!“ Barba Joža je šutijo i piljio je u lika. Lik u lancunu je piljio u njega. Barba Joža je stisnijo oči i pitao je: „I se se bu vrnulo kak je bilo pre?“ Lik u lancunu je rekao: „Trista posto!“

Onda je lik u lancunu blago se naguzijo na krovu. Onda je barba Joža kleknijo odiza. Onda je on lika cmoknijo u livi guz jednom i dvaput i triput i četriput i petput i šesput… Onda je tata izvirijo iz lancuna prema barba Joži i rekao je: „Čoviče, pa šta se tebi još triba desit u životu da skužiš da čarobnjaci ne postoje?“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.