Ona učiteljica Smilja je nacalila se isprid ploče. Ona je imala velike kolombare ispod očiju. Plus je kosa joj bila raščupana. Plus je šminka joj bila razlitana. Plus je hulahopka na livoj nogi joj bila probužana. Plus je ona stiskala prste i grickala je usnu. Onda je učiteljica Smilja pogledala prema nama i pitala je: „Jel možda ima neko u razredu da ne osjeća šok i nevjericu?“

Mi smo svi zamavali sa glavušama i govorili smo da nema. Uča Smilja je rekla: „Odlično! Znala sam da je ovo pravi hrvatski razred!“ Mi smo svi klimali sa glavušama kao da je. Uča je rekla: „Sad onda možemo preć na pojedinačne slučajeve, da malo proradimo gradivo iz domovinskog odgoja! Kane, aj ti!“ Onda je onaj Kane Šteta ustao iz klupe. Uča Smilja je njega pitala: „Kane, zašto ti osjećaš šok i nevjericu?“ Kane je počeškao se iza desnog uva i rekao je: „Onako, baš je osjećam… Mislim, šokiran sam, ono, do nevjerovatnosti…“ Uča je šetala između klupa i pitala je: „Da, ali zašto?“ Kane Šteta je cupkao sa noge na nogu i dumao je. Onda je on rekao: „Zato šta mi je mama rekla!“

Učiteljica Smilja je zaustavila se sa hodalom. Ona je rekla: „Zanimljiv odgovor! A šta ti je tačno mama rekla?“ Kane je rekao: „Rekla mi je da danas obavezno moram osjećat šok i nevjericu!“ Uča je pitala: „Dobro, ali zašto? Zar ti mama nije spomenula presude našim generalima?“ Kane Šteta je slegnijo sa ramenima i rekao je: „Pa nije… Mislim, možda i je, al je ja nisam dobro čuja…“ Uča je rekla: „Nisi je čuja?! Pa za koji klinac onda osjećaš šok i nevjericu?“ Kane je rekao: „Mama je rekla da su danas svi u šoku i nevjerici, pa onda moram bit i ja, ako me neko slučajno bude provjerava!“ Uči je uletilo čudilo: „Ko bi te moga provjeravat?“ Kane je rekao: „Mama je rekla da učiteljica će sigurno u školi pitat – jel možda ima neko u razredu da ne osjeća šok i nevjericu?“

Učiteljica Smilja je pogledala Kanu Štetu koljački. Onda je ona njemu sa prstom pokazala da sjedne nazad u klupu. Onda je ona šetala između klupa i rekla je: „Kanina mama je imala dobru namjeru, al se malo bezveze izrazila! Da ne kažem da je pinku glupasta!“ Mi rulja smo šutili i piljili smo predase. Uča je zakočila se isprid ploče i dignila je prst u zrak. Ona je rekla: „Mi smo svi u šoku i nevjerici zato šta je presuda protiv naših generala presuda protiv cile Hrvacke! Jel to svima jasno?“ Mi smo klimali sa glavušama kao da je. Uča je rekla: „Ko ne razumi, bolje da sad pita, nego da posli ne zna!“ Onda je moj drug Dino dignijo dva prsta. Kad je uča klimnila Dino je pitao: „Jel to uključiva prirodu ili društvo?“ Uča Smilja je pitala: „Kako to misliš?“ Dino je rekao: „Ako je presuda protiv cile Hrvacke, jel se to odnosi na šume, kuće i planine, ili se odnosi na ljude?“

Učiteljica Smilja je raširila ruke i podviknila je: „Kakve kuće i planine, jebaga dragi irud?! Naravski da se odnosi na ljude!“ Onda je ona još jače dignila prst u zrak i rekla je: „Presuda protiv naših generala je presuda protiv svih nas!“ Dino je pitao: „Znači i protiv vas?“ Uča je rekla: „Pa i protiv mene, ako to tako gledaš!“ Dino je rekao: „A u kua! To je strava i užas!“ Ja sam uletijo: „To je totalni šit!“ Uča Smilja je rekla: „Ovkors da je totalni šit! O tome se i radi!“ Dino je rekao: „Sori, al meni je horor film da nam nastavu drži osuđena zločimka!“ Ja sam uletijo: „I meni je! Jerbo ako nam je učiteljica zločimka, onda su velike šanse da i mi kroz nastavu postanemo zločimci!“ Kane Šteta je rekao: „Da meni mama zna da mi je učiteljica zločimka odma bi me upisala u drugi razred!“

Samo učiteljica Smilja je mavala sa prstom isprid ploče i rekla je: „A ne, ne… nećete vi mene izbacit iz taktike! Niks bejbi, ne dam se ja navuć na te baze! Ja sam lipo rekla da je to presuda protiv svih nas, a ne samo protiv mene!“ Onda je mala Teica ustala i pitala je: „Znači da je i protiv mene?“ Uča je rekla: „Naravski da je i protiv tebe!“ Teica je cijuknila: „Ali ja nisam ništa kriva!“ Uča je rekla: „Pa šta da nisi? Nisu ni naši generali, u tome je baza! Ali si svejedno osuđena skupa sa njima!“ Teica je cijuknila: „Kako, jebate? Pa ja o tome nisam imala blage!“ Uča je zarežala: „E pa sad imaš!“ Teica je u komatozi skljokala se na katrigu. Onda je moj drug Dino uletijo: „A stvarno, čoviče, koja je to umobolna spika da sude generalima, a osude malu Teicu!“ Ja sam rekao: „Meni to pari neka greška, jebate! Možda nisu skužili da Teica nema ni pišu ni uniformu!“ Onda je učiteljica Smilja viknila isprid ploče: „Svi imamo pišu i uniformu kad je u pitanju sudbina hrvacke države! Jel to jasno?!“

Tu je u razredu uletila mrkla tišinčuga. Učiteljica Smilja je hodala između klupa i šibala nas je sa očima. Ona balibanica Lidija je utiho šapnila onoj pederici Sandri: „Jel ti imaš pišu?“ Pederica Sandra je njoj utiho odšapnila: „Imam kurac!“ Uča je podviknila da dosta kikoćanja u zadnjim klupama. Svi su opet začepili lambrnje. Onda sam ja dignijo dva prsta i pitao sam: „Jel mogu ja nešto pitat?“ Uča Smilja je zakolutačila sa očima i rekla je: „Pitaj, al da nije tu mač glupo!“ Ja sam rekao: „Recimo, naprimjer primjera, da ja obijem trafiku! I ulovi me pandurija! I pandurija me odvede na sud! Jel može onda sudac osudit i mene i Rina Sajlu?“ Uči je uletila zbunjoza: „Zašto bi Rina Sajlu osudili ako si ti obija trafiku?“ Ja sam rekao: „Eto, to ni ja ne kužim!“

Uča Smilja je rekla: „Jel se ti to malo praviš blentav, a? Kakvi ti je to ludaški primjer?“ Ja sam pitao: „Zašto je ludaški?“ Uča je dreknila: „Pa nisu naši generali obijali trafiku, majmune, nego su oslobađali Hrvacku!“ Ja sam rekao: „Al nisam ni ja oslobađa Hrvacku, nego sam obija trafiku!“ Učiteljica je najprvo objesila usta od iznereda. Onda je ona unjela se meni u facu i rekla je: „Slušaj me dobro, pantagano mala! Jel ti to oš reć da je obijanje trafike i oslobađanje Hrvacke ista stvar? Jel ti uopće moš prepostavit šta bi se dogodilo da generali nisu oslobodili našu zemlju?“ Ja sam rekao: „Prepostavljam da ja ne bi bijo nevino osuđen!“

Samo onda je ona Nela Svinjogojstvo podviknila: „A ruljo, a ako smo svi osuđeni, šta sad gubimo vrime na nastavi umisto da idemo doma pisat žalbe?“ Onda je ona tuljanica Niveska uletila: „Ja mislim da bi bilo poštenije da svi odemo u zatvor!“ Učiteljica Smilja je okrenila se prema njoj i rekla je: „Kako to misliš, Niveska? Pa na šta bi to sličilo?“ Niveska je rekla: „Sličilo bi na pravdu! Ako je ovo presuda protiv svih nas, onda je najnormalnija stvar da ne trunu samo neki u ćuzi, nego da se svi prijavimo u zatvor! Na čelu sa učiteljicama!“ Mi smo svi zaklapali sa rukama po klupama i vikali smo: „Tako je! Svi za bajbuk, bajbuk za sve!“ Uča Smilja je ukipala se nasrid razreda. Onda je ona počeškala se po frizuri i rekla je: „Ima tu mali zajeb glede nacijonalnih interesa!“ Niveska je pitala: „Kakvih nacijonalnih interesa?“ Uča je rekla: „Ako svi odemo u zatvor, ko će onda podržavat naše generale?“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.