Kažu da država počiva na tri stuba, a vi ih redajte kako želite: zakonodavnom, izvršnom i sudskom. U teoriji to zamišljam kao čvrst temelj za nadogradnju društva. Isto tako u teoriji zamišljam i kako je ova Zemlja jedna ravna ploča koju na svojim leđima nose plavo-sivi slonovi i to oni iz vica o zeki koji duva pa mu priđe pače i pita ga za dim, a ovaj ga otera jer da to nije za pače. Kad mu priđe plavo-sivi slon i zamoli ga za dim, zeka ga samo pogleda i kaže: „Beži, bre, pače. Pogledaj se na šta ličiš!“ Ovaj vic je donekle izmišljen za potrebe teksta u nastavku.

E, upravo taj slon i taj zeka nam pričaju priču o tri stuba na kojima počiva država. Onaj zakonodavni gledamo skoro svaki dan tokom skupštinskih zasedanja i izgleda nam, poslužimo se ovom šumskom terminologijom, da u njemu sedi gomila jazavaca koje prirodnjaci opisuju na sledeći način: „Jazavac je mrzovoljan samoživac koji se kloni i ljudi i životinja, a pri tome tako trom i lenj da ne možemo zamisliti tromijeg i lenjijeg stvora ... Ni kada najbrže trči, ne kreće se brzo. Ima roktav glas koji podseća na svinju.“

A izvršni? Izvršni su zeke iz onog vica o zeki koji dođe u prodavnicu po gajbu piva, pa ga izgura prvo vuk. Na šta mu zeka kaže: „Stani u red kao i svi drugi!“, a vuk se okrene i pita: „Ko je to rek'o?“ Zeka samo zaćuti. Isto se desi i sa medom, a kad je zeka konačno došao na red i popio gajbu piva, onako pijan je samo rekao: „Šta ko je rek'o! Zeko je rek'o!!!“

Ostaje nam sudski stub. Reći ću vam samo da se na ova dva prethodna možete i osloniti, koliko god to čudno zvučalo u ovom trenutku. Međutim, za razliku od ova prva dva stuba sa ovim trećim izaćemo, makar naizgled, malo van šume. Ne, nećemo se baviti „velikim“ sudskim slučajevima, ubistvima premijera, novinara, mafijaškim ubistvima. Bavimo se naizgled malim slučajem i malom sredinom. Mesto se zove Brus i nalazi se negde na jugu Srbije, u blizini Kruševca.

Verujem da mnogi ne bi nikad ni čuli za Brus da, kojim slučajem, nije jednog sudskog slučaja. Pokrenula ga je Marija Lukić, bivša sekretarica predsednika opštine. Kod mnogih na brdovitom Balkanu jasna je prva asocijacija na ono „sekretarica predsednika opštine“, kako kod samog predsednika opštine, tako i kod skoro svakog onog ko u ovim vukojebinama ima afiniteta da postane predsednik jedne opštine, bila ona u Brusu, Brinju ili Busovači. Ovaj predsednik opštine, a ime mu je Milutin Jeličić, u narodu poznat i kao Jutka nije samo maštao o svojoj perverziji, no je, sudeći po optužbama, odlučio preduzeti i konkretne korake ne bi li svoje vlažne snove i ostvario.

Član vladajuće stranke - Milutin Jeličić-Jutka (FOTO: Lupiga.Com)

Sedam žena podnelo je krivične prijave zbog seksualnog uznemiravanja od strane spomenutog Jutke. „Volkam te, želkam te, ljubkam te“ - sadržaj je to SMS poruka na koje su žene ukazivale u svojim prijavama. Samo jedna je, ona Marije Lukić, prihvaćena i za samo taj slučaj je pokrenut sudski postupak protiv spomenutog Jutke, a za „polno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje zloupotrebom službenog položaja.“

A onda je krenulo i suđenje. Sa jedne strane lokalni moćnik, član vladajuće stranke, a sa druge žena, rekli bi to, prijazne spoljašnosti. Čak i svesna toga. A gde ćete veći greh od toga? Prvo saslušanje bilo je čak i zatvoreno za javnost. Oštećena i optuženi dali su svoje iskaze i već tad je bilo vidljivo da će ovo izaći van uobičajenih okvira za jedan naizgled mali slučaj u jednom malom gradu.

Kad se za suđenje u jednom takvom mestu angažuje advokatska krema Srbije, poput Borivoja Borovića, koji je svojevremeno bio blizak Zoranu Đinđiću, a kasnije je preuzimao brojne „visokonaponske“ slučajeve i klijente poput Luke Bojovića, vođe kriminalnog klana, Uroša Mišića, „navijača“ koji je bakljom napao policajca, Miladina Kovačevića, koji je natukao jednog američkog štrebera koji je skoro umro nakon svega, a Miladin je spas našao u majci Srbiji koja ga je ipak osudila na kraju koliko god od njega stvarala mučenika, a sa druge strane stoji Zora Dobričanin Nikodinović, čiji klijenti su sličnog profila, poput ubica Slavka Ćuruvije, zatim takođe „navijača“, Ivana Grkovića, jednog od okrivljenih za ubistvo Brisa Tatona, onda možemo reći da je Brus naprasno postao centrom dešavanja i sredinom odakle će Srbija nastaviti dodatno kliziti u propast. Željko Mitrović bi dao sve svoje rijalitije da jedan ovakav, sa ovim akterima, može imati na svom Pinku.

Marija Lukić samom odlukom da ide do kraja sama sebi i svojoj porodici svesno stavila omču oko vrata (FOTO: Lupiga.Com)

A ako se kojim slučajem desi čudo? To neće značiti malu pobedu. Presuda Jutki će u potpunosti razoriti temelje ove države. Jazavci će postati bića ljupka poput pingvina, a slonovi će izgubiti kontrolu nad svojim debelim nogama jer je trava koju im je dao zeka bila ubitačna. I Zemlja će se rastresti, raspasti. I svi ćemo da živimo srećno do kraja svojih života. Jebat ga. Jesmo mi rasli na bajkama i basnama, ali davno valjda znamo da je stvarni život nešto drugo. Zar ne?

Oni koji su imali iluzija mogli su već u narednom pokušaju nastavcima ovog slučaja sagledati dijagnozu jednog društva. Deljenje golišavih fotografija na kojima se navodno nalazi Marija Lukić, pa i da nije navodno i da jeste ona u pitanju, svakako bi trebalo biti i kažnjivo. Zatim žene koje su došle da podrže lokalnog šerifa te agresija koja je pokazana prema onima koji su došli podržati Mariju, samo su bili uvod u ono što se desilo u ponedeljak u Brusu.

Podrška za Mariju je stigla busom iz Beograda u organizaciji Inicijative „Ne davimo Beograd“. Samoinicijativno, jer ovaj slučaj nije samo borba Marije Lukić za svoje pravo da ne bude seksualno eksploatisana i ucenjivana, već je to borba za pravo, ne samo žena, već svih da ne budu ucenjivani na razne načine.

Ono što se dešavalo ispred sudnice je uglavnom već viđeno. "Pravda za Jutku", "Pravda za Mariju". Kao na fudbalskoj utakmici. Koškanja, rat transparentima, nadvikivanje. Na sve to liči, samo ne na suđenje. Ali mi smo poput žaba koje se kuvaju. Uskoro bi ovo mogao postati trend pred sudnicama. Na to se možemo čak i navići. Dešavalo se već prilikom ročišta na kojima se odlučivalo o rehabilitacijama Draži Mihailoviću, Milanu Nediću, Dimitriju Ljotiću ... Istina, u tim slučajevima je reč o ideološkom sukobu. A u Brusu? 

Jutkini ljudi, a uglavnom je reč o muškarcima (FOTO: Lupiga.Com)

Nećemo analizirati sad one koji su došli iskazati podršku Jutki. U maloj sredini poput Brusa on čak nije morao ni da ih ucenjuje, iako je sama Marija Lukić, u danima pred ovo saslušanje ukazivala i na to. Nije, kažemo, čak ni to trebao raditi jer su ti ljudi odavno njegovi taoci, bio on predsednik opštine ili ne.

Ovde želimo ukazati na nešto drugo. Prvo je svakako demontaža i onog trećeg stuba o kom smo pričali. Odlukom predsednice Osnovnog suda u Brusu, Ljiljane Stanković, prvo saslušanje, kad su svoje iskaze dali Marija Lukić i Milutin Jeličić - Jutka, u potpunosti je bilo zatvoreno za javnost. Sad to nije bio slučaj. Želim da verujem da je otvaranje vrata novinarima bio rezultat pritiska javnosti, iako snimanje unutar sudnice nije bilo dozvoljeno. A jasno je bilo i zašto.

Dolazak i ulazak Zore Dobričanin Nikodinović, koja prethodno nije bila deo Jutkinog odbrambenog tima, značio je da će se cirkus sa ulice preneti u sudnicu. Petero advokata plus pripravnica stajali su iza imena Milutina Jeličića - Jutke, a sa druge strane samo jedan – Borivoje Borović.

Dirigentsku palicu u rukama držao je, odnosno morao je držati, sudija Mladen Tipsarević. On, međutim, nije bio prisutan. Tri meseca do penzije kažu, za koji dan je trebao da ode na godišnji odmor i uvale mu vruć krompir. Hajd' ti vodi slučaj u kom je lokalni moćnik okrivljeni. Hajd' ti sutra izađi na ulicu nakon svega. Hajd' ti, opet nakon svega, uživaj u svojoj penziji koju si stekao tako što, kako su te zaposliti u tom sudu, tako su te i otpratili. I hajd', nećemo sad da ružimo čoveka sa manjkom ambicija, ali hoćemo da ružimo čoveka koji predstavlja onaj treći stub društva na kom bi ova, nazovimo je tako, država morala, pored ostala dva, da počiva.

Na ovom ročištu bilo je planirano da se sasluša četvero svedoka koje je pozvao advokat oštećene Marije Lukić. Bojana Miletić, Daniela Vukajlović, Snežana Bojić i Dragan Perić. Po prozivanju, Bojana Miletić zatražila je da se oslobodi te obaveze jer da se ne oseća dobro, te da mora u bolnicu. Požalila se da joj je stigla poruka od Marije Lukić, u kojoj je ona obaveštava da je protiv nje (Bojane) podignuta krivična prijava. Ne zna se ko je podizao i zašto. I tu je cirkus počeo.

Podrška za Mariju stigla je autobusom iz Beograda (FOTO: Lupiga.Com)

Advokati odbrane, sa Zorom Dobričanin na čelu, tražili su da se objasni zašto sud prihvata navedene svedoke i svedokinje jer da, osim za Dragana Perića, ne postoji nikakvo objašnjenje. Tražili su i da se naredna svedokinja, Daniela Vukajlović, koja je takođe bila jedna od Jutkinih žrtava, a čija prijava je jedna od onih šest odbijenih, podvrgne psihijatrijskom ispitivanju jer je u televizijskoj emisiji „Život priča“ (inače nešto pre emitovanja ove emisije u Brusu je jednostavno nestalo signala za kablovsku televiziju pa građani Brusa nisu mogli ni da je vide) priznala da nakon svega prima terapiju, te da psihijatri odluče da li je sposobna za svedočenje. Sve to je rađeno bez imalo poštovanja suda, sudije, ali i opunomoćenika oštećene Marije Lukić. Uz to, jedan od pet advokata koji je sedeo u publici obraćao se novinarima oko sebe pokušavajući nametnuti svoj stav.

Borović je pokušavao ukazati na to da odbana maše sa Danielinim zdravstvenim kartonom pred javnošću, te da iznose podatke koji ne bi smeli da se iznose, a kad je Daniela ipak pozvana da svedoči, krenuo je niz napada od strane advokata zbog toga što je Daniela pokušala objasniti kako je sama došla u situaciju sa Jutkom. To je, po njima, nebitno za ovaj slučaj i deo je onog odbačenog slučaja. Sudija je tu bio na mukama. Konstantni napadi i nepoštovanje od strane odbrane, čak i u situaciji kad im nije davao reč, zbunili su ionako zbunjenog sudiju pa je tako u jednom trenutku odbio njihov prigovor i dozvolio da Borović ispita svedokinju, što ovaj nikako nije uspevao jer joj Jutkini advokati nisu dozvoljavali ni rečenicu da završi a da joj ne upadu u istu. Onda je istu dozvolu i povukao rekavši da je svedokinja može da priča samo o slučaju Marije Lukić, pa opet povukao i povučenu dozvolu te zbunjen rekao odbrani da se mogu žaliti na ovu odluku i tu je već nokautiran.

Zori Dobričanin Nikodinović nije trebalo puno da skoči na noge i optuži sudiju za pristrasnost jer da je time što je rekao da se mogu žaliti na ovu odluku već doneo odluku u kojoj će Jutka biti kriv, što se nije desilo, ali su advokati odbrane bili toliko glasni i nepristojni da je i sam sudija poverovao u ono što pričaju i da je rekao nešto što nije. Pokorno je pristao, ali sud ipak nije prihvatio zahtev za izuzećem.

Nakon novog pokušaja saslušanja svedokinje i nakon bezuspešnih pokušaja sudije da pretnjama kaznom izbacivanja umiri advokate odbrane i Borović se priključio cirkusu. Jutku je nazivao Vučićevom bebom, ženski deo advokature babama i alapačama, ostale advokate seljacima, a najmlađoj od njih, pripravnici često je dobacivao „mala“ sa blagim osmehom na licu. Naravno, da je tim advokata odbrane tražio da se sve to unese u zapisnik i to više puta. Ni tu Borović nije stajao pa je još dodatno verbalno napadao Jutku na što se i sam Jutka oglasio preteći Boroviću. Zanimljivo je bilo videti Zoru Dobričanin kako ućutkava Jutku vikavši na njega. I sve to u formalno vreme saslušavanja svedokinje koju više niko ništa nije ni pitao jer je bilo jasno u kom smeru sve ide.

I Borović se, iz nepoznatih razloga, pridružio cirkusu (FOTO: Lupiga.Com)

Borović je zatražio izuzeće sudije, suda pa čak i grada, a na opasku da on kao opunomoćenik oštećene to ne može da uradi, već samo tužilac, obratili su se tužiocu koji do tog trenutka nije ni ustao sa stolice. Istina, nije to učinio ni tada, rekavši da odluku o izuzeću prepušta sudu. Tu su novinari izašli, a šta se dalje dešavalo u sudnici, ne znamo. Znamo samo da je Zora Dobričanin Nikodinović zahvalila Boroviću jer je sa ovim čitav slučaj na dobrom putu da ode u zastaru. U ovom slučaju Jutki je zaprećena kazna zatvorom do tri godine, a to znači da za takav slučaj zastara stupa nakon šest godina, ali od trenutka počinjenog dela, a delo o kom pričamo počinjeno je 2016. godine. Nakon tri godine, slučaj više nije ni na početku.

Braniti žrtvu od seksualnog napastovanja i nazivati sve to socijalnom devijacijom, a u sudnici koristiti mizogini rečnik, omalovažavati pripravnicu i na očigled svih očijukati sa njom, a sa druge strane žene koje zastupaju Jutku i koje ne pokazuju ni trunku solidarnosti, već su naprotiv spremne na najniže udarce, poput onih o isticanju bračnog stanja svedokinje, odnosno da ona živi u vanbračnoj zajednici i da je to diskredituje kao relevantnu svedokinju ...

Ali cilj je jasan i on je blizu. Zastara. Zaslugom obje strane.

I sad, šta? Sad se ima dovoljno vremena za bavljenje privatnim životom i glasinama oko života Marije Lukić. Da li je prišla nekoj stranci i kojoj, da li je radila za investitora koji gradi mini hidroelektrane, a da je Jutka bio na prvoj liniji odbrane lokalnih reka? Sva ova pitanja kojima će se čaršija baviti sada u slobodno vreme dok se ne odluči šta će se desiti sa ovim procesom samo zamagljuju suštinu priče. A suština priče je da je sedam žena optužilo bivšeg načelnika opštine Brus za seksualno uznemiravanja. Suština priče je da je prihvaćena samo jedna prijava i suština priče je da je Marija Lukić samom odlukom da ide do kraja sama sebi i svojoj porodici svesno stavila omču oko vrata. Ta omča posebno se useca u vrat u sredinama poput Brusa.

Stoga je podrška koja je stigla iz Beograda, ali koja postoji i po društvenim mrežama, jako bitna. I bitno je znati da ovo nije borba samo za Mariju i za seksualno uznemiravane žene. Ovo je borba svih. Pa, iako će oni jazavci još dugo biti tamo gde jesu i zeko će se i dalje kurčiti kad popije malo ili kad stane iza gomile, ovu vatricu valja održavati. Bitan je način kojim se ide ka cilju, koliko god on izgledao nedostupan.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Lupiga.Com