Vojislav Šešelj na kratkom lancu
Nikad se ne zna čemu će Vojislav Šešelj zatrebati, te ga stoga valja sačuvati i držati na kratkom lancu, ne bi li razjapio svoju čeljust na drugačije misleće, ključna je ideja u odnosu srbijanskog političkog vrha prema ratnom zločincu iz skupštinske klupe. Još od Slobodana Miloševića koji ga je koristio za obračune sa studentima, taksistima, novinarima nesrpskih prezimena, ratno huškanje i politički rad iza prve linije fronta. Uvek zaštićen, i danas uživa kao personifikacija neuništive velikosrpske ideje i glasnogovornik neugaslih želja kalemegdanskih vlastodržaca.
Nepunih nedelju dana prošlo je od presude Žalbenog veća Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, te Šešeljeve izjave o nameri da “ponovi pripisane zločine” (kažnjen je sa deset godina zatvora za “podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci,1992.“), a predsednik Srpske radikalne stranke je u srbijanskom parlamentu gazio hrvatsku zastavu i psovao delegaciju Hrvatskog sabora koja se, nakon konsultacija sa predsednikom Vlade Andrejem Plenkovićem, vratila u Zagreb.
Uz osudu Šešeljevog čina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio je na to da je u Zagrebu bio izložen neprijatnostima i vređanju, ali nije napustio glavni grad Hrvatske. Kazao je i to da su u Zagrebu paljene zastave Srbije, što je za javnost u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, bila prva takva informacija. Potom je probudio Vučića u sebi: "Naše je da to osudimo i u tome se razlikujemo od Hrvata koji, uz izuzetak Kolinde Grabar Kitarović, ništa od incidenata kada sam ja bio u Zagrebu nisu osudili", rekao je.
Srbi su, naravno, humaniji i nekako miroljubiviji kad se namere na zastave u Parlamentu, zna se gde se šta čini.
Srbi nisu ušli u Zagreb
Sledi priča o bilateralnim odnosima dveju država, kratak osvrt na malo dalju prošlost, Vučićeva tvrdnja da Srbija nije reagovala “na priče o ratnoj odšteti, iako su narušili teritorijalni integritet Srbije” (odnosi se na Erdutski sporazum, prim. aut.), kao ni na to “što su u zakon ubacili da je Srbija izvršila agresiju”. Nije imao odgovor na pitanje kako se sve moglo dogoditi, a na opasku da ambasadorka Srbije nije htela da primi protestnu notu, uzvratio je pitanjem: "A, šta su to državni organi Srbije loše uradili?". Da l' se to snima neki film...
Srbijanski predsednik malo je frustriran jer je Žalbeno veće Mehanizma odbacilo njegovu javnu odbranu Šešelja (FOTO: Hina/Denis Cerić)
Tu smo već blizu suštine spora: Srbija nije učestvovala u ratu, valjda je jasno, i, kao što je ustvrdio izveštač državne televizije, Vukovar je bio “spaljen, ali slobodan grad”; a Srbi, eto, čak ni u Zagreb nisu ušli. Odgovor na pitanje o tome šta su “loše” uradili srbijanski državni organi je da nisu uradili apsolutno ništa.
Verbalno graditeljstvo i komunalno proterivanje
Možda na stvari treba gledati optimistično, možda je došlo do izvesnog odsustva koordinacije na relaciji Vučić-Šešelj, budući da lider radikala slavi to što je proglašen krivim, a ipak slobodan, dok je srbijanski predsednik unekoliko frustriran, jer je Žalbeno veće Mehanizma odbacilo njegovu javnu odbranu Šešelja.
„Kažu Vojislav Šešelj je na mitingu rekao kako treba proterivati ili deportovati Hrvate, a kada pogledate šta se zaista dogodilo, videćete da je Vojislav Šešelj samo pokušao da nađe, i to ne u pravom smislu reči, već samo verbalno, kuću, krov nad glavom za mučenike, srpske izbeglice iz Zapadne Slavonije, za desetine hiljada Srba koje su ustaše Franje Tuđmana proterale. Oni ne kažu da je on odgovoran za bilo koje ubistvo, ne navode nijedno ime, već navode da su neki, kada su čuli njegov govor, želeli nešto da urade. Ne postoji nikakva uzročno-posledična veza između reči Vojislava Šešelja i izvršenja bilo kojeg krivičnog dela u Hrtkovcima“, rekao je Vučić na radikalskom skupu novembra 2007. godine, kada je promovisan Šešeljev zatvorski pamflet „Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić“ u Beogradu.
Aleksandar Vučić je lagao, pa izgubio advokatsku bitku, jer je Šešelj bio nedvosmislen: “Izvešćemo ih na granicu srpske zemlje. Odatle peške neka produže, nemaju gde da se vrate”, E baš tako je govorio predsednik SRS pozdravljen pokličima “Srbija Srbima!” i “Hrvati napolje!”. Na kraju je poručio: „Ubeđen sam da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini”.
Na fašističkom performansu u Hrtkovcima postignut je visok stepen jedinstva, pozdravljene su Šešeljeve tvrdnje da “u Hrtkovcima nema mesta Hrvatima” i da “svi Hrvati koji su napravili grešku moraju da odu”. Dakle, svi, jer ko može da zamisli veću grešku.
A hteo sam da se hvalim
Žalbeno veće presudilo je da Šešeljev govor i nije tek verbalni pokušaj da pronađe krov nekim mučenicima (novi prilog graditeljstvu): “Žalbeno veće smatra da je Šešelj značajno doprineo progonu, deportaciji i drugim nehumanim delima svojim govorom u Hrtkovcima. Osim toga, njegov govor je podstakao nasilje koje je dovelo do njihovog kršenja prava na bezbednost. Shodno tome, Žalbeno veće nalazi da je Šešelj svojim govorom u Hrtkovcima krivično odgovoran za podsticanje deportacije, progona putem prisilnog raseljavanja.”
“Komunalno proterivanje”, dakle, za razliku od komunalnog genocida u Bosni i Hercegovini. Hrvati iz Vojvodine ne dele to mišljenje.
“Ako je ova presuda tek mala zadovoljština za sve ono što je proživjelo 40.000 prognanih Hrvata iz Vojvodine, 25 Hrvata ubijenih, stotine isprebijanih, prisilno mobiliziranih, s posla otpuštenih, mislim da je najvažnije da je sud međunarodne zajednice potvrdio ono što mi prognani Hrvati iz Vojvodine već skoro tri desetljeća govorimo - da je izvršen zločin nad nama u Vojvodini”, ističe Udruga sremskih Hrvata.
Kiseli osmijesi (FOTO: Hina/Velimir Ilić)
Ratni zločinac pretio je da će svakome ko ga tako nazove „razbiti njušku“, te da će početi od predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Tomislava Žigmanova, predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Potom je poslanica Demokratske stranke u Skupštini Srbije Aleksandra Jerkov bila izložena „toplom zecu“, okružili su je i vređali Šešeljevi radikali i Vučićevi naprednjaci.
Vojislav Šešelj drži reč, uistinu je ponosan na svoja zlodela, odnosno „pripisane“ zločine, kako je rekao nakon izricanja presude. Aleksandar Vučić je, pak, izgovorio da je Srbija „za Hrvate mnogo uradila“ i da "čeka hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović da se time pohvali".
"I onda vam se dogodi ovo što vam naruši i ugled i imidž. Šta da radite. Ali, zamislite da sam to isto hteo da uradim i odem iz Zagreba. Javnost u Srbiji to ne bi mogla da prihvati. A sve što se na bilo koji način kaže i uradi protiv Srba je, valjda, dobro ili opšte prihvaćeno", rekao je Vučić.
Još malo kofuzije, uvek su svi bili protiv Srba, to je jasno, sada su i Srbi protiv sebe, baš kad treba da se pohvale hrvatskoj predsednici. Biće prilike, možda će Šešelj izgubiti poslaničko mesto, ali, na sledećim izborima. Na poslednjim je njegova stranka, pre dve godine, dobila 306.000 glasova, odnosno 22 poslanička mandata. Evropski „prihvatljivih“ osam procenata. Nemojte pokušavati.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: Hina/Tanjug/Filip Krinačnić
Divno su nam uznapredovali odnosi sa Srbijom kad ih jedan poremećeni idiot može tek tako narušiti. E sad, da smo mi sami pošteni i ispravni mogli bi mirne savjesti tim idiotima reći da odjebu, da nema napretka u odnosima dok im ratni zločinci sjede u parlamentu. Eh, da smo... Ali onda i nama svaki idiot sa punim pravom može prigovoriti, pa šta, i vi u Saboru držite komemoracije zločincima, ne uzimate im odlikovanja i slavite ih kao heroje... Hvala, Koki, hvala Plenki, što mi svaka budala može začepit usta jer ste vi nesposobni populisti.