Ja sam bolja od nje!
Bolja dolazi iz Splita, dobra je kao dobar dan, a visoka je p.. k...., reklo bi se negdje oko dva metra.
A ovako je to izgledalo neposredno nakon izbora.
Prva pratilja Katarina od srca čestita svim djevojkama na učešću, a onda missica pita - "A meni ne čestitaš od srca?" Katarina poteže kroše i odgovara - "Samo mi novinari mogu postavljati pitanja." Nakon nekoliko dana ružno pače okrunjeno titulom prve pratilje otvara srce.
- Prolaznici na ulici me prepoznaju i otvoreno kažu - Bravo mala! Dobro si rekla. Trebala si pobijediti - Svi mi daju potporu i kažu - Dosta je bilo šutnje. Iduća njena rečenica se baš ne uklapa u kontekst i glasi - Sad se treba okrenuti budućnosti. (Kao da je u pitanju kakav rat a ne izbor za najljepšu butinu Lijepe naše.) A dosta je šutnje?
Titula miss fotogeničnosti nije usrećila mlado ružno pače. Zato izbor na kojem je učestvovala naziva predstavom. Na pitanje - "Zašto predstava?", odgovara - "Zato što je režiser na početku odmah znao i kraj." Zatim kaže da se možda vara, a onda kaže da se, ako se vara, ispričava. Neće imenovati režisera predstave jer se to zna. A ja ne znam.
No, ružno pače i dalje misli da je izbor bio jedan lijep
događaj i nikada neće kazati da je otišlo na izbor za najljepšu butinu radi druženja s drugim djevojkama, što je pohvalno. Otišlo je zbog Toyote, puta u Panamu i što je htjelo predstavljati Hrvatsku kao što je predstavljaju sportaši. Ali kada je ružno pače došlo na natjecanje sve se stubokom promijenilo. Upoznalo je, kaže, druge pačiće, s kojim se izvrsno družilo i zabavljalo. Nakon proglašenja missice svi pačići su čestitali ružnom pačetu, koje će se nastaviti baviti manekenstvom. Pače i studira, pa će se nastaviti baviti i studiranjem.
Kad je došlo na izbor odmah mu je bilo jasno da je glavni favorit. Svi su mu to govorili, bodrili ga, snimali ga u izazovnim pozama; ukratko - plijenilo je pozornost. Na kraju ružno pače kaže da Splićanka ne može šutke otrpjeti nepravdu. To mi radi, jebo fakultet. I nikad, baš nikad nemoj odstupiti. I zašto, na koncu konca, ne reći - Ja sam bolja od nje.
A evo i utjehe - Sutra ćeš ti dušo. Nek sad malo Ivana.
A evo i kontra utjehe - Sutra neće bit televizora. Ni Toyote. Ni puta u Panamu. Jebiga dušo, život je surov. Ali izrast ćeš i ti u labuda. Samo nemoj više u visinu.
A ovako je to izgledalo neposredno nakon izbora.
Prva pratilja Katarina od srca čestita svim djevojkama na učešću, a onda missica pita - "A meni ne čestitaš od srca?" Katarina poteže kroše i odgovara - "Samo mi novinari mogu postavljati pitanja." Nakon nekoliko dana ružno pače okrunjeno titulom prve pratilje otvara srce.
- Prolaznici na ulici me prepoznaju i otvoreno kažu - Bravo mala! Dobro si rekla. Trebala si pobijediti - Svi mi daju potporu i kažu - Dosta je bilo šutnje. Iduća njena rečenica se baš ne uklapa u kontekst i glasi - Sad se treba okrenuti budućnosti. (Kao da je u pitanju kakav rat a ne izbor za najljepšu butinu Lijepe naše.) A dosta je šutnje?
Titula miss fotogeničnosti nije usrećila mlado ružno pače. Zato izbor na kojem je učestvovala naziva predstavom. Na pitanje - "Zašto predstava?", odgovara - "Zato što je režiser na početku odmah znao i kraj." Zatim kaže da se možda vara, a onda kaže da se, ako se vara, ispričava. Neće imenovati režisera predstave jer se to zna. A ja ne znam.
No, ružno pače i dalje misli da je izbor bio jedan lijep
događaj i nikada neće kazati da je otišlo na izbor za najljepšu butinu radi druženja s drugim djevojkama, što je pohvalno. Otišlo je zbog Toyote, puta u Panamu i što je htjelo predstavljati Hrvatsku kao što je predstavljaju sportaši. Ali kada je ružno pače došlo na natjecanje sve se stubokom promijenilo. Upoznalo je, kaže, druge pačiće, s kojim se izvrsno družilo i zabavljalo. Nakon proglašenja missice svi pačići su čestitali ružnom pačetu, koje će se nastaviti baviti manekenstvom. Pače i studira, pa će se nastaviti baviti i studiranjem. Kad je došlo na izbor odmah mu je bilo jasno da je glavni favorit. Svi su mu to govorili, bodrili ga, snimali ga u izazovnim pozama; ukratko - plijenilo je pozornost. Na kraju ružno pače kaže da Splićanka ne može šutke otrpjeti nepravdu. To mi radi, jebo fakultet. I nikad, baš nikad nemoj odstupiti. I zašto, na koncu konca, ne reći - Ja sam bolja od nje.
A evo i utjehe - Sutra ćeš ti dušo. Nek sad malo Ivana.
A evo i kontra utjehe - Sutra neće bit televizora. Ni Toyote. Ni puta u Panamu. Jebiga dušo, život je surov. Ali izrast ćeš i ti u labuda. Samo nemoj više u visinu.
Jašta ...