Zamislimo da su nekog čoveka tamo negde u vreme NATO bombardovanja Srbije, aprila 1999. godine, zaledili kao Volta Diznija i da su ga uspešno odledili u aprilu 2016. godine. Naravno, prvo što bi ugledao sa prozora bolnice bio bi bilbord Srpske napredne stranke na kojem piše: “Izaberi budućnost – Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”. Stvarno tako piše! I stvarno je na njemu Vučić, onaj isti što je bio ministar informisanja u vreme bombardovanja. Isti lik, samo malo stariji. Onda mu pogled odluta malo udesno pa ugleda kako mu se sa bilborda Srpske radikalne stranke ceri ćosavi vojvoda Vojislav Šešelj, sa pratećim sloganom “Pamet-znanje-poštenje”. A odmah pored njega bilbord Socijalističke partije Srbije, doduše bez Miloševića, ali sa sloganom “Vojvodina svima bolja”.

Nije zajebancija, to je stvarno Srbija 2016. godine. I kako god su se tu kod vas u Hrvatskoj hadezeovci posle proteklih izbora zajebavali s pučanstvom i u izbornoj noći uzvikivali “Promene, promene!”, tako se s nama – još surovije - zajebavaju ovi naši eseenesovci, espeseovci, eseresovci i ostali esesovci. Njima se pridružuje vesela klerofašistička družina u vidu koalicije Dveri – DSS (vrata, the doors, prim. prev), koji su za sebe izmaštali slogan uz hashtag “Sreća”. Jedina sreća u svemu tome je što je Vojislav Koštunica abdicirao pa je izostao njegov facijalis. Ali ni ovi koštunići ne zaostaju. Kao da vam sreću želi, recimo, skupina veselih pogrebnika koji su upravo, na samrtnoj postelji, došli da vam uzmu meru za sanduk.

Izaberi budućnost (FOTO: Facebook)

Ima s te strane još čudnijih družina, kao i ova inspirisanih materom Rusijom, ali bez ambicije da pređu cenzus, već da raspu što više glasova, Vučiću na tas. U isto vreme stiže vest da je Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, u zatvoru osnovao udruženje građana “Srpska osuđenička lista”. Veli njegov advokat da, doduše, nemaju pravo nastupa na izborima. Mogu samo da biraju, ali ne i da budu birani. Mada bi čovek pomislio da bi, da je bilo pameti posle rušenja Miloševića, bila žestoka konkurencija za lidera te liste i među onima koji nam se danas pakosno smeju sa bilborda. Ali, eto, u međuvremenu su čak i Šešelja prvostepeno oslobodili u Hagu. Kažu da je on zapravo tolika nula od čoveka da ni za zatvor nije, pa su ga morali izbaciti. Ali zato jeste za Srbiju, koja je – analogno tome – gora i od svakog zatvora. I eno ga sad: Šešelj svetli svaku noć na bilbordu epskih razmera na jednom neboderu-ruševini u Novom Sadu. Ruševina na ruševini. Njegov kum Nikolić master Tomislav i dalje sedi na Andrićevom vencu, u predsedničkoj palati, ne kao – što bi onaj zaleđeni čovek sa početka teksta mogao pomisliti – zatvorenik-volonter na poslu košenja trave ispred zgrade, već kao predsednik Srbije.

U međuvremenu se oglasio i Đorđe Balašević, čijoj su kćerci Jeleni intenzivno počeli pretiti smrću neposredno nakon što ju je Aleksandar Vučić javno isprozivao. Đole je podsetio da ga je 1998. godine, kada je u Sarajevu održao koncert za decu koja su stradala od mina u Bosni i Hercegovini, tadašnji mlađahni ministar informisanja Vučić nazvao “jeftinom fukarom” koji je išao u Sarajevu “da peva za muslimane, umesto za srpsku decu”.

“To je bilo vrlo neukusno u najmanju ruku. Posle toga su učestalo počeli da mi prete. Doživeo sam sada i da mojoj kćerci prete smrću, isto kao i meni, i to opet posle izjave nekadašnjeg mladog ministra koji me je onomad nazvao jeftinom fukarom, a koji je u međuvremenu postao skupa fukara i čak je i sam otišao u Bosnu i vratio se doduše nešto brže nego što sam ja odande došao”, ispričao je Balašević.

Na mitinzima SNS-a ovih dana pojavljuju se i Mihalj Kertes i Radovan Pankov, dve udarne pesnice Miloševićevejogurt-revolucije (IZVOR: Facebook)

Na mitinzima SNS-a ovih dana pojavljuju se i Mihalj Kertes i Radovan Pankov, dve udarne pesnice Miloševićeve jogurt-revolucije, kojom je srušena autonomija Vojvodine, a tako – ispostaviće se ubrzo – i Jugoslavija. Njihova bivša stranka se sada kurči već pomenutim sloganom “Vojvodina svima bolja”, a oni se cere i seire u društvu Maje Gojković, stare radikalke, koja se – kao i Vučić – sada presvukla u evropsku princezu.

Evropa se malo sada uzvrpoljila, pa se šalju nekakvi razni posmatrači, ali sad je već kasno, zver je puštena s lanca i - iako je dobro nahranjena - ona je nezasita i stati neće. To su izbori u Srbiji. Pozivi za glasanje stižu mrtvim dušama, ljudima koji ne stanuju na tim adresama, a stranački aktivisti su mesecima obilazili kuće i stanove gde su građanima postavljali pitanje da li će glasati za SNS, sa biračkim spiskom u rukama. Dobili su birački spisak da bi mogli pretiti, a poruka je jasna: “Vidite da znamo gde stanujete, pazite šta ćete zaokružiti”.

Svi znaju - ali uglavnom svi i ćute - da su uveliko spremne crne trojke, četvorke, petorke, desetorke, čete ako treba koje će “u ime stranke” na sebi svojstven način kontrolisati izbore: u crnim džipovima, sa velikim, bezvratim glavama, i sa pogledima neukaljanim mišlju. Dok se čeka nedelja, 24. april, ovi “kontrolni timovi” se bahate po kafanama trošeći desetine hiljada evra. Po Vojvodini se krčmi državna zemlja i obrađuje je ko stigne, a zna se ko obično prvi stigne. Grade se Potemkinova sela brže nego u Holivudu i Bolivudu zajedno.

Za to vreme ono što je ostalo od nekakve građanske opozicije tumara po ivicama cenzusa. I šta je uradio onaj odleđeni čovek s početka teksta? Brže-bolje je samom sebi ponovo uključio duboko zamrzavanje. Da sačeka konačni obračun koji će se desiti kada se međusobno podžapaju vučići, šešelji, nikolići i dačići. To će biti i ružno i opasno za gledati i zaista bi se valjalo na vreme samozalediti. A onda će možda na toj livadi nešto i da nikne. Samo da ne bude kao u onoj narodnoj o noktu i jednom stidnom delu muškog tela.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Hina