Tvoji jezici su mrtva slova na CV-ijima. Njima se smeju buzdovani iz kadrovske koje je postavio rođak. Ovo je rođačka zemlja, a od njih nikad ništa nije dobro došlo. Nabijem ih sve na onu stvar, zajedno sa sankcijama i konzervama još od onog rata. Tvog oca koji se vratio iz rata, bez noge i bez države, a sad želi da puca na mene što sam preživeo i što još verujem u ljubav. I što znam da si dovoljno ponosna da ne umreš, u redovima za hleb i redovima za bolje sutra, koji diluju osuđenici na život. Zar misliš da postoji veća dužnost nego biti srećan. Pitaj poznanike što su dobili fabrike u miraz, stvorene krvavim rukama, a isterane govnjivim motkama. Ovo je zemlja koja se uvek iznova rađa kao mrtvorođenče i onda kmeči dok ne dobije poštene batine. Deseterac je nacionalno blago u kojem žene uvek samo čekaju. A šta ti čekaš - već su ti dovoljno grube ruke.