Ovako piše Merav Mihaeli, predsednica laburističke stranke Avoda, nakon najnovijeg izraelskog napada na Gazu, a pre pogibije još jedne palestinske bebe: „Građanke i građani Izraela zaslužuju da žive u sigurnosti. Nijedna suverena država ne bi pristala na blokadu svojih građana od strane terorističke organizacije… Podržavam naše bezbednosne snage“.

Benjamin Netanijahu još nije reagovao, Itamar Ben Gvir još spava, Joav Galant još uvek ne sipa pretnje, a predsednica izraelske levice se već ustrojava prema desnici, pozdravlja postupke vojske i podržava rat koji još nije počeo. Ovoga puta je preduhitrila i samog Šimona Peresa.

GIDEON LEVY ZA LUPIGU: Zbog stavova o Palestini ulicama Tel Aviva danas hodam s tjelohraniteljem

IZRAELSKI NOVINAR GIDEON LEVY: „Možemo i dalje lagati sebe, ali Izrael je prešao crtu, ovo je aparthejd!“

To je neoprostivo: posle 4 dana delimične blokade juga zemlje, liderka levice ne trepnuvši izjavljuje da nijedna zemlja ne bi pristala na takvu opsadu. Partnerka u vladi odgovornoj za nastavak užasnih 16 godina blokade Gaze šokirana je dvominutnim dobrovoljnim i delimičnim karantinom dela zemlje. Umesto da pozdravi uzdržanost vlade, koja traje koliko i život leptira (treba požuriti, izbori su na pomolu), laburisti su odmah podržali rat koji je imao alternativu, kao i svaki prethodni put. Cionistička levica opet demonstrira svoje dvostruke aršine. Možda će ovoga puta njeni birači i birači centra shvatiti da između njih i desnice nema prave razlike.

Ova vojna akcija pod infantilnim nazivom Svitanje (Alut HaŠahar) je rat za koji Izrael već ne može da tvrdi da ga nije započeo ili da nije imao drugog izbora. Ovoga puta je preskočeno čak i uvodno zveckanje oružjem i odmah se prešlo na stvar. Prvo su uhapsili vođu Islamskog džihada na Zapadnoj obali, iako su znali da će to izazvati oštru reakciju, a zatim izvršili atentat na visokog komandanta u Gazi posle čega više nije bilo uzmaka. Ali Izrael proglašava još jedan odbrambeni, pravednički rat onoga kome je sve dozvoljeno. Jer ovo je zemlja koja voli mir i sve što traži je sigurnost njenih građana. Kakva hinjena nevinost. To je država koja ima sve, osim sile koja bi je odvratila od napada na Gazu.

A ovoga puta se radi o vladi koja je najavila promene i zaceljivanje starih rana. Petnaest meseci od poslednjeg provoda, operacije Čuvara zidina, stiže nam Svitanje. Pet nedelja posle stupanja na dužnost najbržeg revolveraša na zapadu, Lapid već šalje vojsku u rat. U istoriji Izraela nije bilo predsednika vlade kome se toliko žurilo da ubija. Sve Netanijahuove krivične prijave blede u poređenju sa zločinom ulaska u ovaj nepotrebni rat, koji neće postići ništa sem još prolivene krvi, uglavnom palestinske. Netanijahu je bio relativno uzdržan u primeni vojne sile (izuzimajući rat 2014), ali se i dalje svi uzbuđuju zbog nedozvoljenih poklona koje je primio. On barem ne mora da glumi pravog mačo muškarca kao Lapid.

Tačno je da su analitičari, old boys club i gradonačelnici južnih gradova kao i uvek vršili pritisak da se uđe u rat, ali ovakvo brzo prepuštanje njihovim hirovima je ipak nezabeleženo. Jedva da je bilo vremena da se rat prvo malo vodi u medijima. Sada kada su napadi na Gazu sve učestaliji nema smisla ni pitati šta je cilj toga rata. Njega nema, sem da se pokaže da je najveći do sada.

Mir nije cilj i nemamo vladu promene. Jer da je imamo, Lapid bi sada podučavao Izrael o uzdržanosti, bio bi hrabri državnik koji bi pokrenuo proces priznavanja Hamasa, ukidanje blokade Gaze i nastojao bi da se sastane sa njenim rukovodstvom. Sve manje od toga je nastavljanje politike prethodnih vlada, kojima je rat bio upisan u DNK. Za to nam nije bila potrebna vlada promene. Molim vas upamtite ko je započeo ovaj rat i ko ga je podržao.

Gideon Levy, Haaretz

Za Peščanik prevela Alma Ferhat

Lupiga.Com via Peščanik

Naslovna fotografija: HINA/EPA/Mohammed Saber