Osim profesora rukometa Ivana Balića, treba spomenuti famoznog Loserta i fenomenalnog Vorija, pa Džombu, pa Peru Metličića, pa Lackovića, pa Šprema, pa Šolu, pa Golužu, pa onog ćelavog Dominikovića, pa ..., ma sve ih treba spomenuti, ali ne da mi se sad. Osam utakmica - osam pobjeda. Aferim. 

Koji li je to osjećaj osvojiti zlato na Olimpijadi? Mislim da je bolje nego zabiti sa šesnaest u rašlje pred 100 tisuća ljudi. To sam sanjao ne jednom. Ali jebeš nogomet, to je aut. Igra rukom je definitivno u modi. Ovom prilikom, dakako, želimo odati priznanje i Linu Červaru, pa neka je i u HDZ-u. Nije on kriv, i on bi volio da nije.

Rukometaši su definitivno pokazali da su najbolji. Tradicionalno jaka reprezentacija Dojčlanda danas na sreću nije bilo dovoljno jaka. A sad, otiđite se nalokat, ali nemoj da bi netko poslije uzeo taksi za doma. Kad vas oderu, prisjest će vam i zlatna medalja. Drugarski pozdrav tradicionalno jakom Dojčlandu, uz već tradicionalni pozdrav - 'Dojčland, Dojčland aufiderzen'!