Jema ji koji koristidu svaku zgodu za napast, kompromitirat, destabilizirat našu mladu demokratsku vlast. Naša policija nabavila je pase, a sad se sprema zajahat na konje i misto to pozdravit, jer će naše policijske snage postat još učinkovitije. Govori se, pa i piše da se to vlast priprema za neminovne socijalne nemire. Kroji se niki surovi zakon o radu, zatvarat će se poduzeća, rast će mase nezaposleni, širit se mižerja i dišperacija i već u jesen planit će štrajkovi i demonštracjuni. I policjoti na konjima jurišat će na štrajkaše i demonstrante. Tako bi oni tili - ali straja nima. 

Svake jeseni otkad je uspostavljena demokratska vlast ti zloguki proroci najavljuju socijalne nemire, štrajkove i barufe. I sve su in prognoze pale u vodu pa će i ova. Iz godine u godinu u nas se situacija popravja, oskudice nažalost još jema, ali nikor nije gladan ni gol. Primanja restu, prosjećna plaća koja je bila dvista marak već je priko pet stotin maraka ako ne i šesto. Najgore smo već pribrodili i čin se reintegriraju oteta područja i vratidu izbjeglice i prognanici u svoje domove, živit ćemo kako Bog zapovida. Boje, bogatije, slobodnije, radosnije nego smo ikad živili.

(IZVOR: Feral Tribune)

A jebi ti državu u kojoj policija nima pase i konje. I ja jeman pasa, moga Šarka, a da san mlaji i da jeman štalu, kupija bi i konjića. A jema li lipje i pametnije beštije od pasa i konja. Još u vrime blažene Auštrije policjoti su jašili na konje. Kad su legendarni spliski policjoti Pučanstvo i Mijo, nešesni i šlampavi, a bit će i malo pošprucani, prošli na konjima priko Rive pametni načelnik dotur Vice promra je od straja da ne sataru koje dite. Vice se pripa i za svoje redare: padnuli s konja, puknit će ka boce. 

I u onoj prvoj Jugoslaviji, tamnici naroda, policija je jemala pase i konje. Ne spominjen se ni jedne prvomajske proslave bez policjoti na konjima po Rivi. Ako je radnička klaša bila malo uznemirena, došlo bi pojačanje žendari, a ako je bila infotana i priteća, na lipe požicjune namistili bi se soldati sa gevermašinan. Danas, fala Bogu, gledamo televiziju. Svit nan je na dlanu. I svuda, u sve demokratske zemje, i u Amerike i u Njemačku, Francusku, Italiju, svuda policjoti na konjima. I boje da su na konjima nego u tenkovima. Paradiraju i lipo i je vidit. A tot i tamo, ako zatriba, rastiraju izgrednike. Čuvadu mir ulice. 

A bez pas moderna se policija ne da zamislit. Pasi otkrivaju sakrivenu drogu, slide trag, njuškaju robu i dovode policjote do lupeži i razbojnika. Otkrivaju pod ruševinan ranjene. A moj Šarko samo spava i ji. Evo sad, kad san se sitija šta sve činidu pametni policijski pasi, omar ću ga udrit špicon u jaja. Guštan vidit policjota sa pason. Odsad ću uvik jemat u žep i koji kvadret cukra za policjotskoga konja. Trocki je zavika: - Proleteri, na konje! I stvorena je Crvena konjica. Lako more bit da će šef naše dobre policije gospodin Jarnjak dat direktivu: - Policajci, na konje! Dakako, najstrože in mora zabranit bumbit i veživat konje isprid kafići i oštarij. Policjot na konju mora bit trizan i dostojanstven. 

MI SMO ANĐELI 

Je, istina je, u našin ervaskin gradovima, pa i u našemu Splitu, letilo je u zrak ništo srpski kuć, butigi i kafići. Nikor to ne more odobravat i pravdat, ali da se razumit. Srpski agresori četiri godine razaraju Ervasku pa bi i strpjivome Jobu škopjalo. I čin bi poletila koja srpska kuća, omar se dižu naši humanitarci, naši helsinški odbori, odbori za ljudska prava - činidu proteste, pišu Ujedinjenin narodima. I uzbuni se cili svit. I pari da u tima eksplozijan mrtvi jema na mašure. Svi smo mi svidoci da su kuće i butige u ariju letile ali isto tako smo svidoci da u tima "stravičnima zločinima" ne samo da ni bilo mrtvi nego njanci jedan ukućanin nije bi ni ranjen. Samo su se malo stresli i pripali. 

(IZVOR: Feral Tribune)

A evo, u Ameriku su teroristi digli u arju jednu kuću u Oklahomi i omar osandesetak mrtvo, stodvadeset nestali (koji se također mogu smatrat mrtvima jer su već danima pod ruševinama) i pet stotin ranjeni. U nas krene mladi policjot krivin puten i uvati ga se u frut oli se dva mlada policjota pošprucaju, zakaraju i u policijsku stanicu zapucaju jedan u drugoga i omar se javnost uzbuni i omar se pizdi kontra policije, poziva se na odgovornost ministar Jarnjak. A upravo čitan kako je u Amerike u Nju Orleansu mlada policjotkinja Antonjeta Frank od dvadeset i tri godine, upala u jedan restoran, ubila svoga kolegu policjota koji je s njon često zna bit u patrolu, a sad je za faturetu čuva restoran, onda je ubila sina i ćer vlasnika (a još ju je mala molila da je poštedi) skupila je pineze iz blagajne i onda je ka da se ništa nije dogodilo sela u svoja patrolna kola, javila se na radio-vezu i omar išla na zadatak. Ali u restoranu je ostalo sakriveno treće dite, dite koje ona ni vidila. Ta mala ju je pripoznala i tako je otkrivena. 

Ni po mise da je ona sama. Ali utvrđeno je da se lipi dil njuorlinske policije u slobodno vrime bavija kriminalon. Provaljivali su u butige, u banke, pljačkali, ubijali, silovali, prodavali drogu, štitili dilere. Jemadu male plaće (samo petnajst ijad dolori na godinu odnosno ijadu i dvista na misec) i teško su živili i povezali su se sa mafijon koja in je osiguravala faturetu. Eto ća van je Amerika, najbogatija, najmoćnija, najdemokratskija zemja na svitu. I to je u američke gradove masovna pojava a da se samo jedan jedini taki slučaj, ne daj Bože, dogodi u Split, omar bismo tražili da se obisi Cipcija. I u ratu i u oskudici i mi građani i naši policjoti prema Amerikancima smo anđeli.

(...)

Feral Tribune, 18.05.1995

Lupiga.Com