Aveti devedesetih zapravo nisu aveti, oni su živi i upravljaju Srbijom
Novi Sad, takozvana srpska Atina, opet se originalno pročuo diljem meridijana: rukovodstvo lokalnog komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija dovelo je popa u firmu da osvešta vodu iz gradskog vodovoda. Tako će sada i staro i mlado u Novome Sadu praktično biti kršteno onoga momenta kada si natoči čašu “česmovače”!
Obred vračanja odigrao se na crkveni praznik Bogojavljenje, 19. januar. A taj je praznik ujedno i, a šta bi drugo bio, slava preduzeća Vodovod i kanalizacija. Šta će preduzeću krsna slava, zar to nije porodična svetkovina, pitaju se nekrsti? A kome bi onda osoba zvana savetnik direktora, bila uopšte kum na slavi? Ovako je osoba mogla biti i kum i savetnik. Pa je jednom rukom vračao, a drugom trpao u džepove. Baš kao i onaj pripadnik sličnoga kartela, osoba koja se kliče zamenikom novosadskog gradonačelnika. O, kako je tek on jednom rukom vračao, a drugom rukom veličine lopate trpao i u džepove i u gaće, pa mu se nadule.
Praktično ste kršteni onoga momenta kada si natočite čašu “česmovače” (FOTO: npddd.rs)
Bio je ovo povod za svakojake kreativnosti na društvenim mrežama. Čule su se raznorazne doskočice da sad za krštenje više ne moramo ići u crkvu, nego možemo šlaufom obaviti obred. Čulo se i da je to bogohuljenje, jer se istom svetom gradskom vodicom ispiraju sada i klozetske šolje. Javili su se i prvi građani koji su tvrdili da više nemaju kamenca ni na sanitarijama, ni na zubima, ni u bubrezima. Pojavila se i inicijativa za osveštavanje gradske kanalizacije pod nazivom “krsna slava u kanalizaciji”. Lokalni Del Boj i Rodni već su pokrenuli biznis sa flaširanom svetom vodicom. Vampiri, veštice i satanisti su potpuno popizdeli od besa…
“O, nisu krivci primitivci što su pokupili mast.
Korov nikne di god stigne. Ma, svaka njima čast.
Krivi smo mi…”
Tako je nekako išla ona Balaševićeva pesma koju smo iz sveg glasa pevali na mitinzima krajem 20. veka, sa iskrenom verom da ćemo se, kada srušimo Miloševića, konačno probuditi iz košmara zvanog “devedesete”. No, nismo se probudili. Aveti devedesetih zapravo nisu aveti, oni su živi i upravljaju Srbijom. Svi su tu, sem Miloševića, čije delo živi u punom sjaju. Kao što kaže ona stara mudrost: kada god čujete da neko priča o patriotizmu, obavezno proverite da li vam je novčanik na mestu.
Ista su to tri prsta koja su koristili i Hitlerovi SS-ovci, i Pavelićeve ustaše, i oni koji su odavde harali po komšiluku pre samo dvadesetak godina (FOTO: pescanik.net)
Drugim rečima, dok ovi koji se nazivaju Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav, Srpski pokret obnove, Treća Srbija, a naročito Srpska napredna stranka guslaju svoje patriJotske melodije, istovremeno se kao svinje tove našim novcima. I onda grokću o krsnim slavama, pravoslavlju, srpstvu, Kosovu… Krste se a istovremeno, organizovani poput kartela, drugom rukom skidaju kožu s leđa sopstvenom “narodu”. “Javna preduzeća pljačkaju nemilice, tendere sređuju po pečenjarama uz jagnjetinu i pivo, izbore kupuju i niko im ništa ne može”, reče jedan, naravno anonimni, komentator na netu.
Zato se raspitajte ako smete kolika su im mesečna “primanja”. I kako je moguće da osoba koja po novosadskim kafanama otvoreno priča da skuplja novac za kupovinu glasova na lokalnim izborima, zove popa u gradsku firmu da krsti vodu. Umesto da bude u zatvoru. Kako je moguće da su simbol tog nekakvog Narodnog pokreta Dinara-Drina-Dunav ona tri prsta koja je koristio ZBOR poznatog srbijanskog fašiste iz Drugog svetskog rata Dimitrija Ljotića? Ista su to tri prsta koja su koristili i Hitlerovi SS-ovci, i Pavelićeve ustaše, i oni koji su odavde harali po komšiluku pre samo dvadesetak godina…
Protiv takvih ne pomaže to što ćemo se zajebavati po komentarima, forumima, društvenim mrežama, što ćemo praviti fotomontaže i ostale kreativne doskočice (ILUSTRACIJA: Facebook)
Zločini i pljačka su dakle njihovi osnovni simboli. A, znate, protiv takvih ne pomaže to što ćemo se zajebavati po komentarima, forumima, društvenim mrežama, što ćemo praviti fotomontaže i ostale kreativne doskočice iz topline doma svoga. Dok vi gunđate i gorko se smeškate njihovoj “ludosti” oni rade i rade, pljačkaju li pljačkaju. Oni jesu beskrupulozni primitivci, ali time je stvar još opasnija. Oni skrnave i lupetaju, jer drugačije i ne znaju. Ali, epilog toga je da ono malo normalnog i aktivnog sveta jednostavno otupi i kaže - ma baš me briga, neću da pratim medije, neću da idem na izbore, hoću da budem anesteziran…
Ali ako primitivcima ni sveta gradska vodica ne pomogne, preći će oni i na prinošenje ljudskih žrtava, nemojte uopšte sumnjati u to.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: npddd.rs
Ja sam Srbin, verujem u Boga i krstim se sa tri prsta. Ali, slažem se da su ti “3D” likovi i njima slični izopačili čak i tu svetkovinu. Izopačili su mnogo običaja, i slažem se da je slava porodična svetkovina a ne nešto što treba da ima svaka moguća organizacija (uključujući i tragikomične slave političkih stranaka jer je politika nešto sasvim suprotno Hrišćanstvu). Suština je, po mom mišljenju, u sledećem: oni kojima ništa nije sveto su izopačili sve ono što je istinskim vernicima sveto. Mislim da je ta pojava u današnjim društvima vezana za sve religije, ne samo za Hrišćanstvo ili Islam. Lično se neću nikad osećati kao fašista zato što se krstim sa tri prsta, ali sam svestan da takvih ljudi itekako ima. Dakle, ovaj tekst nije loš, ali mu definitivno fali ograda od generalizacije. Zašto? Zato što ispada da je svako ko se krsti sa tri prsta (što je kod Srba-pravoslavaca uobičajeno) – fašista. Jedino sa tim se zaista ne slažem. Ako ja poštujem nečije pravo na ateizam, pa čak i na onaj vulgarni koji ismeva svaku veru (ne crkvu kao organizaciju, to je druga stvar) onda očekujem da i ateisti svih vrsta poštuju i moje pravo na veru u Gospoda i da moje krštenje ne karakterišu kao fašističko jer ja fašista nikad nisam bio i neću biti. Smrt fašizmu, sloboda narodu !