Uspavalo se srpstvo vaskoliko, potonulo u mrtvo more ravnodušnosti i sitna ovozemaljska zadovoljstva. Već 19 godina nije bilo rata, a toliko dug period mira jedan prevashodno ratnički narod ne može da preživi bez teških posledica. Svi se umirili, pacifikovali i gledaju svoja posla. Nigde nekog narodnog tribuna da pozove u borbu za krst časni i slobodu zlatnu, nigde vožda da podigne novi svesrpski ustanak, da se naoružamo i krenemo na naše zaklete neprijatelje i oslobodimo vekovna ognjišta. Indolencija, nehaj i letargija uhvatili i staro i mlado, držeći ih u stanju između života i smrti. Jer, kakav je to život ako bar jednom niste poginuli za otadžbinu? To uopšte i nije život, već nekakvo tavorenje u ništavilu.

I onda, odjednom, kao grom iz vedra neba – pojavi se nova pesma Beogradskog sindikata originalnog naslova "Dogodine u Prizrenu". I sve se promenilo u trenu. Zapalile se društvene mreže, ne sagorevajući, kao onaj kupinov grm u Bibliji, sa svih strana javljaju se Srbi koje je pesma digla iz duševnog mrtvila i osokolila ih za nove ratne pobede. Ređaju se pozdravi, ne samo dogodine u Prizrenu, već i dogodine u Kninu, u Republici Srpskoj, pa zašto da ne – i u Čikagu. Dobrovoljci se sa svih strana oglašavaju, spremni da oslobode sve srpske zemlje i ujedine ih u toliko željenu Veliku Srbiju. Izdajnički antisrpski YouTube je pokušao da spreči ovo vozdizanje srpstva iz pepela, zabranjujući mlađima od 18 godina da pogledaju patriotsko remek-delo, ali njihova haška podvala nije uspela. Mladi su našli načina da se napoje rodoljubljem na samom izvoru, pa je primećeno da su čak i u nekim vrtićima muška deca počela da oblače uniforme i da vežbaju gađanje bojevom municijom, za sada samo u nežive mete, ali i to će se uskoro promeniti.

Odavno jedna pesma nije ovoliko potresla i prodrmala vasceli srpski rod, zavlačeći se duboko u napaćenu dušu našeg naroda, pogađajući pravo u osetljivi živac sa četiri ocila. Takav uspeh nije viđen još od stihova "Sprem'te se, sprem'te četnici, silna će borba da bude" ili "Drma mi se, drma mi se na šubari cveće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće". Zato nije dovoljno da se pesma "Dogodine u Prizrenu" samo gleda i sluša na YouTubeu, nije dovoljno da se peva na koncertima, tekst ove nacionalne budnice morao bi pod hitno da uđe u čitanke za sve razrede, prevashodno u osnovnim školama, kako bi se Srbadija od malena učila pravim vrednostima kao što je pogibija za otadžbinu. Današnji autori čitanki jesu patriote, nastoje koliko god mogu da od učenika i učenica ne naprave ljubitelje književnosti, već male Srbe i Srpkinje, ali to ipak nije dovoljno za ovako velelepno čudo patriotske poezije. Zato bi bilo najbolje da nove čitanke napišu junaci jedne pesme Predraga Čudića, osvedočeni ljubitelji svoje zemlje i podzemlja – Rodoljub Puslica, pesnik sa dva lica i Vitez Patriota, pesnik s tri života. Evo kako bi izgledala nastavna jedinica u čitanci posvećena pesmi Beogradskog sindikata, strofu po strofu, u čitanci pod ratnim naslovom "Deca su vojska najjača".

I

Brbljivi nemi svedoci

Kuda bih da ne znam gde je naša tačka polazna

Gde je naših grobova kao u polju božura,

Nemih svedoka svih vekova silnih podviga

Junaka koji radije su stradali na nogama?

1. Kako je pesnički subjekt u prvom stihu odredio polaznu tačku? Da li se poslužio kompasom nesrpskog porekla, koji je pronađen u Kini, u vreme dinastije Han, ili mrskim zapadnjačkim GPS-om? Možda se ipak orijentisao uz pomoć srpske mahovine i srpskih godova na srpskom panju? Koliko vam je bitna orijentacija u prostoru, pogotovo kad ne znate gde vam je dupe a gde glava? Zašto mislite da je ova telesna pometnja rodoljubima nebitna, te da im je potpuno svejedno gde su im delovi tela, budući da su međusobno zamenljivi?

2. Da li vam je prelazak sa prvog lica jednine na prvo lice množine u ciglo nekoliko reči, unutar samo jednog stiha, ipak nekako prebrz? Da li mislite da je moguće utvrditi polaznu tačku i individualno, bez pomoći kolektiva? Da li se grobovi iz drugog stiha pominju jer se pesničko ja utopilo u pesničkom mi i nestalo u dubinama kolektivnog bića? Da li to znači da se ovde radi o plavoj grobnici?

3. Sintagma "naši grobovi" jasno upućuje na poziciju kolektivnog lirskog subjekta – on je mrtav i zakopan u polju božura. Da li ste i ranije prisustvovali spiritističkim seansama na kojima su vam se obraćali pokojnici? Da li znate kad se Beogradski sindikat upokojio u Gospodu? Da li su stradali na nogama ili na rukama? Ako su grobovi nemi svedoci, otkuda uopšte ova pesma? Kako nemi svedoci govore? Zašto su nemi upokojeni svedoci odlučili da se obrate publici repujući? Ne čini li vam se da su svedoci ipak malo previše pričljivi, s obzirom da nemaju moć govora?

II

Opštenarodna fešta s pevanjem patriotskih pesama i pucanjem u civile

Zar su plodnu zemlju nahranili oni kostima

Da danas bismo ćutali, dok nam je sila otima?

Zar je bitno da li sam s Metohije il s Dorćola

Da bi me zbog nepravde sama duša zabolela?

1. Da li ste i vi ćutali dok vam je sila otimala Kosovo pre skoro 20 godina? A zašto? Samo zato što niste bili rođeni? Mislite da je to valjan izgovor? A jesu li ćutali vaši roditelji, komšije, bliži i dalji rođaci? A jesu li bar prstom mrdnuli da nam nekrsti ne otmu svetu zemlju? Dobro, a ko je onda proterao 800 i kusur hiljada Albanaca s Kosova, ko je ubijao žene i decu (naravno, u samoodbrani, nikad se ne zna čime su sve naoružani goloruki civili), ko je pljačkao albanske kuće, ko je trpao leševe staraca i dece u hladnjače, ko ih je vozio u Beograd, ko ih je zakopavao u masovne grobnice? Da li vam je žao što niste rođeni na vreme, pa ste propustili ovu opštenarodnu feštu s pevanjem patriotskih pesama i pucanjem u žene, decu i starce koji su se lažno predstavljali kao civili? Da li planirate da nadoknadite propušteno?

Dogodine uvrstiti i u ovu čitanku (FOTO: klett.rs)

2. Da li se slažete da je nebitno iz kog je dela Srbije pravi Srbin? Da li su se ovim stihom sindikalci jasno ogradili od ideologije krvi i tla? Dobro, kad je u pitanju Dorćol – krvi i asfalta? Šta im je to trebalo? Da li i vi mislte da je svejedno da li je Srbin rođen na svetoj zemlji ili na profanoj kaldrmi, verovatno turskoj? 

3. Da li i vas boli duša zbog nepravde? Navedite neku nepravdu zbog koje vam duša pati patnjom neizmernom? Ne, ništa od navedenog nije tačan odgovor, ne može duša da vas boli zbog radnika koji ginu po gradilištima, zbog sveopšteg siromaštva i bede, zbog svakodnevnog ponižavanja obespravljenih, zbog Borka Josifovskog koji je otpušten zato što je ukazao na trgovinu smrću između lekara Hitne pomoći i pogrebnika, zbog desetina hiljada pobijenih ljudi nesrpske nacionalnosti i sličnih trica i kučina. Duša može da vas boli samo zbog nepravdi nanetih srpskom narodu kao takvom. Napišite sastav na temu "Noćas mi srce pati, noćas me duša boli, teško je kad se Kosovo voli, pogotovo za male pare". 

III

Samo mrtav kosovski božur je dobar kosovski božur

U ovoj borbi ne vrede ni avioni

Vrede udžbenici školski u kojima jasno stoji:

Ko je uzdigao hram, ko skrnavio je oltar

Koje nasleđe je čast večna a šta je sramota

Ni bombe, ni glasanja ne izbrisaše Lazara

Dokle generacija nova na njemu stasava

Izgubljeno nije nikad ono što je sveto

U nadi rasti, crven cvete, da braće te opet neko

1. Koji udžbenik radije čitate: F-117A ili MiG-41? Ako ste se dobro naoružali znanjem iz udžbenika, da li vam je to pomoglo da na ulici prepoznate Albanca? Da li jače udara znanje ili bejzbolka? Da li ste vi učenik osnovne škole ili škole za predvojničku obuku? Ima li tu nekakve razlike ili je sve to isto naoružanje, samo drugo pakovanje?

2. Da li ste stasali na knezu Lazaru ili na nekim lakšim drogama? Kada je Lazar tačno legalizovan? Koji način konzumiranja Lazara preferirate: intravenozno, ušmrkavanje ili water-pipe? 

3. Ako znamo iz udžbenika patriotske anatomije da je Kosovo glava Lazareva, a ostatak Srbije njegovo telo, šta je onda Republika Srpska? Treća Lazareva noga? Šta bi bio bezecovani deo Hrvatske na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica? Lazarev rezervni trup? A šta je Crna Gora, popularna srpska Sparta? Lazarevo treće oko ili četvrti bubreg? Secirajte prvi dostupan leš Srbije na koji naiđete i napišite rezultate nacionalne obdukcije.

4. Ako je samo Bog svet, kako tvrde neki teolozi koji ne znaju gde je sveta srpska zemlja jer nemaju kompas, dok ništa ljudsko ne može sveto da bude, da li to znači da Bog nije izgubljen slučaj, za razliku od Kosova, a o Metohiji da i ne govorimo? Šta mislite o starozavetnim prorocima koji su anatemisali svako proglašavanje zemaljskih stvari za svetinje, smatrajući to pogubnim bezbožništvom i idolopoklonstvom? Tako je, starozavetni proroci su listom bili Jevreji, pa je jasno da se radi o judeo-masonskoj zaveri protiv Srba koja datira nekoliko vekova pre Hrista, za kog svi znamo da je bio Srbin. 

5. Da li je lakše kosovskim božurima da rastu otkad su dobili podršku od Beogradskog sindikata? Kako to mislite: božuri ne znaju za ovu pesmu? Jeste Beograd malo podaleko, ali i božuri valjda imaju internet i gledaju spotove na YouTubeu, ne budite deca iako ste maloletni. Da li ima bolje prehrane za kosovske božure od pesme Beogradskog sindikata? Otkud vam to jeretičko mišljenje da su KAN, SAN, AN i Urea bolji izbor? 

Zašto su kosovski božuri nakon pesme "Dogodine u Prizrenu" masovno aplicirali za vize u nekoliko zapadnoevropskih zemalja? (SCREENSHOT: YouTube)

6. Da ste vi cvet, da li biste počeli brže i življe da rastete kad vam muzičari koji vas neizmerno vole pruže poetsku podršku i obećaju vam da će vas brati? Da li se cvet bolje oseća kad je živ ili kad ga istrgnu iz korena? Da li je samo mrtav kosovski božur dobar kosovski božur? Otkud ove genocidne težnje prema kosovskim božurima? Da nije srpsko cveće, daleko bilo, prešlo u islam? Šta mislite, zašto su kosovski božuri nakon pesme "Dogodine u Prizrenu" masovno aplicirali za vize u nekoliko zapadnoevropskih zemalja? Otkuda taj defetizam u srpskom cveću iz kolevke srpstva? Zar božur, kao i svaki pravi Srbin i srpski reper, nema samo jednu želju: da pogine za otadžbinu? 

IV

Kad koren postane srce, pa se pretvori u kompas

Moj kompas je tvoj koren, u grudima srce moje

Bez njega sam, za novcem, bez Milosti putem proklet

I ko lađe od papira, koje brode laži morem

U suštini samo tonem...

1. Da li smo počeli da se služimo korenom kao busolom tek kad smo, po savetu Branka Kostića, počeli da jedemo korijenje? Zalutajte u gustoj šumi, pa iščupajte najbliži koren i utvrdite šta pokazuje magnetna igla u obliku vegetacione kupe? Kako srce može da bude koren koji honorarno radi kao kompas? Precizno opišite alhemijski proces u kojem vegetativni biljni organ kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama, prvo postaje šuplji mišićni organ u telu životinja, sa osnovnom funkcijom u cirkulaciji tečnosti kroz organizam, koji se potom volšebno preobražava u navigacioni instrument za orijentaciju, odnosno pronalaženje pravaca na Zemlji. Da li pesnička sloboda zna za granice? Pošto ni Srbija ne zna za granice, da li to znači da je Srbija zemlja u kojoj je pesnička sloboda najveća, takoreći neograničena?

2. Bez čega je tačno proklet pesnički subjekt koji hrli za novcem: bez srca, korena ili kompasa? Znate li za slučaj nekog čoveka, makar to bio i Srbin, koji je u stanju da živi bez srca? Dobro, ako ćemo metaforički, nabrajanje će trajati do sudnjeg dana; budimo bukvalisti, iako smo Srbi.

3. Ako se pesničko ja već utopilo u pesničkom mi, što smo utvrdili još kod prvog stiha, kako to da sada ponovo tone, i to u moru laži? Da li se pesničko ja povampirilo, samo to nismo primetili, jer smo bili obuzeti tužnom sudbinom kosovskih božura koji hrle u emigraciju? 

V

Da li su izvor i korito sinonimi?

Stalno pitate vi mene šta mi znači Kosovo

Nije vam jasno? Objasniću vam ponovo:

Kosovo je seme iz kojeg sam ja ponik'o

Izvor i korito iz kog je narod poteko

1. Ponavljanje je majka mudrosti, pogotovo za gledaoce s jeftinijim ulaznicama, nadam se da se slažete. Ako je Kosovo seme iz kojeg je pesnički subjekt ponikao, da li je onda Metohija jajna ćelija? 

2. Da li su, po vašem stručnom vodoprivrednom mišljenju, izvor i korito sinonimi? Kako nešto istovremeno može da bude i izvor i korito, a da ne padne u krizu identiteta? Da li ste slušali pesmu "Od korita dva putića" i kuda vas je to odvelo? Pustite vi Aristotela koji je tvrdio da su najveće pesničke greške one usmerene protiv prirodnih nauka, pustite i Marinu Cvetajevu koja je pisala: “Stih je ubedljiv samo onda kad se može proveriti kao matematička formula (ili muzička, što je isto)". Jesu li oni bili Srbi? Nisu! Onda je nebitno šta su pisali i čime su se bavili. Je l' možda Aristotel, poput članova Beogradskog sindikata, poginuo za Kosovo? Je l' ta Cvetajeva gajila kosovske božure, kad već ima to cvetno prezime? Eto, vidite da je reč o neozbiljnim ljudima čija se mišljenja ne mogu uzimati u obzir.

VI

Primenjeno tumačenje poezije ili krvava hermeneutika

Kažu nam zli jezici da Kosovo je propalo

Neverni i slabi kažu Kosovo je gotovo

A ja vam svima kažem samo Kosovo je oteto

Rušeno i spaljeno od dušmanina prokletog

1. Uzmite nož u junačke ruke, makar i kuhinjski ako već nemate sablju dimiskiju, nađite najbliži zli jezik koji zbori o propalom Kosovu i odsecite ga jednim potezom. Kako se zove ovakav književni postupak hladnim oružjem? Tako je – primenjeno tumačenje poezije ili krvava hermeneutika. 

2. Isti postupak ponovite i sa nevernima i slabima, neka osete na svojoj koži (dobro, na jeziku) da se laž ne isplati.

3. Ako slučajno ukucate na Googletu "Kosovo", pa ugledate fotografije Kosova koje uopšte ne deluje spaljeno niti porušeno, ne verujte svojim očima. Fotografija je laža, a BS istina.

VII

Ko da mi otme iz moje duše lični interes?

Čudno vam što gradsko dete nema neke druge teme

Jer sad je takvo vreme – svako gleda samo sebe

Živimo bez vere, bez nade i bez želje

Zidamo kule a zaboravljamo temelj

1. Da li su Kosovo i lični interes jedine teme o kojima gradsko dete može da repuje, kako autori to sugerišu u prva dva stiha? Mislite li da su se autori ovim iznenadnim izlivom iskrenosti odali? Kako to mislite da su Kosovo i lični interes sinonimi? Pa šta ako su na Kosovu nestali milioni evra poreskih obveznika, netragom? Šta vas briga za nesprske evre uvezene sa trulog Zapada? Jeste li vi neki izdajnik? 

Zašto tek dogodine? Zašto ne odmah? Iz Beograda za Prizren ima četiri autobuska polaska dnevno (FOTO: Pixabay)

2. Da li Beogradski sindikat ima dozvolu za gradnju kula bez temelja ili temelja bez kula? Kako biste rešili ovu dunđersku jednačinu sa nekoliko nepoznatih kojima se ne može ući u trag bez korena pretvorenog u kompas?

VIII

Navodnjavanje isušenog korita Lazarevom pravdom

Jer narod bez porekla to je presušena reka

Bez majke mi smo čeda, što su ostala bez mleka

Al' tu na mestu starom, gde je Miloš život dao

Vođen Lazarovom pravdom, opet vaskrsnuće narod

1. Ako je Kosovo izvor i korito, zašto je narod presušena reka? Napišite izveštaj o nacionalnom vodostanju, ne više od tri kartice teksta, samo nemojte da idete u dubinu.

2. Kako to mislite da Miloš Obilić nije istorijska ličnost? Šta vas je to odjednom spopalo? Pa ovo je poezija, nije važno da li je neko stvarno postojao, važno je da je bio junak i da je rasporio Murata od učkura do grla bijela. 

3. Ako je narod presušena reka, kako će ta reka da vaskrsne? Znate li za bolji metod melioracije od onog kad se isušeno korito navodnjava Lazarevom pravdom? Samo da ne preteraju sa navodnjavanjem, da nam se pesnički subjekt po treći put ne utopi.

IX

Beogradska autobuska stanica, red vožnje

Jer u nama i dalje živi predskazanje –

Kosovski zavet koji trajaće zanavek

Zato učimo decu da znaju pravu istinu

I nek nam pozdrav bude: „Dogodine u Prizrenu!“

1. Na koji Kosovski zavet misle autori: Lazarev ili Obilićev? Otkud vam ideja da sindikalci ne znaju da postoje dva Kosovska zaveta? Zašto mislite da patriotski reperi više vole Kosovski od Starog i Novog zaveta zajedno, jer ovaj prvi ne mora da se čita, a potonja dva su dozlaboga obimna? Otkud vam te jeretičke misli zasnovane na činjenicama?

2. Zašto tek dogodine? Zašto ne odmah? Iz Beograda za Prizren ima četiri autobuska polaska dnevno: u 10:40 h, 12:00 h i dva polaska u 21:30 h. A možete i prevoznika da birate: KIMCO (ERHAN), SP Adio i Adio Turs (Vladičin Han). Putovanje traje nešto manje od osam sati, ako sad krenete nećete stići sledeće godine, kako to sugerišu reperi, već mnogo brže, čak ove godine. Na koje to prevozno sredstvo misle reperi? Nisu valjda mislili da u Prizren stignu jašući na pužu-invalidu? Osim ako nisu mislili da prijehaju u Prizren na bornim kolima, u tom slučaju dogodine nije oznaka za buduće, već za prošlo vreme.

X

Kosovo je izvor, korito, reka, srce, koren i orao slomljenih krila

Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena

Orao si moga neba al' krila su ti slomljena

Moja gorka suza, u mojim grudima praznina

Srce otadžbine moje, moje ličnosti suština...

1. Dobro, sad i mi, iako smo rodoljubi do daske, takorekuć do poslednje kapi tuđe krvi, vidimo da su se autori malo zaneli. Kosovo je izvor, korito, reka, srce, koren (svejedno da li kvadratni ili kubni) – ali sad je još i orao, i to slomljenih krila. Ako ste već krenuli s tim alaskim metaforama, ne pačajte se u životinjsko carstvo, aman, ni onaj koren vam ništa nije trebao. Držite se jedne linije, ma koliko vam to teško bilo. Jeste patriotska poezija u principu banalna, oveštala, lažna i promašena, ali i tu se zna neki red. Čitajte malo Vojislava Ilića Mlađeg, ljubitelja Obznane, Milorada Draškovića i ubijanja supruge zbog ljubomore, učite se na delima predaka. Pa ne može to tako, golim poetskim dupetom u rimovane koprive. Ako je rodoljublje savršen izgovor za pljačku i uništavanje sopstvene zemlje, za pisanje stihova nije, žalimo slučaj.

2. Ni orao slomljenih krila vam nije bio dovoljan, nego je Kosovo i vaše srce i u grudima praznina. Odlučite se: ima li srca ili ga nema? Je l' u grudima puno ili prazno? Gorku suzu da i ne pominjemo, nju ni pas s rastopljenim maslom ne bi popio.

Orao neslomljenih krila (FOTO: Pixabay)

3. Ako je Kosovo suština ličnosti naših autora, a istovremeno praznina u njihovim grudima, koja je opet srce njihove otadžbine (praznina u grudima je zapravo srce?), a to srce je njihova gorka suza (na bazi pelinkovca) koja je orao slomljenih krila – kako se zove ovaj pesnički postupak? Tako je – papazjanija.

XI

Neko je oklevetao Đavola

U polju božuri nikli, iz krvi junaka bez straha

Na mestu gde se moja zemlja uzdiže do neba

Pokazao nam vladar za šta valja da se strada

Za Kosmet nas je Lazar vez'o i mitom i kletvom

Đavo tada nije stao, pa je zla i dalje slao –

Gadne dušmane i bagru, na ovo što ostade nas malo

Samo nekad bili Turci, onda došli gladni vuci

Juče bio nam je kolac, sad nas muče u žutoj kući

1. Da li vas je iznenadio prvi stih? Niste znali da se Beogradski sindikat stručno bavi fiziologijom biljaka? Ako se božuri rađaju iz junačke krvi, šta će im onda tučak i prašnici? Da li je krajnje vreme da tučak i prašnici kosovskih božura završe na deponiji istorije, kao relikti prošlosti?

2. Da li su junaci oni koji nemaju straha ili oni koji uspevaju da svoj strah savladaju? Šta vam to govori o autorima pesme?

3. Da li jedva čekate da krenete Lazarevim putem i stradate za nepoznato neodređeno nešto negde? Ako je članove Beogradskog sindikata knez Lazar vezao za Kosovo, mada o tome nema verodostojnih istorijskih podataka, nigde se to vezivanje repera ne pominje čak ni u epskoj poeziji, zašto žele da u te konopce ili okove bace i sve druge? Da li je neko pokušao da ospori taj nepisani testament kneza Lazara koji su izmislili guslari? Kako se to vezuje mitom i kletvom? Pokušajte da zavežete patike služeći se mitom i kletvom umesto pertlama.

4. Otkud sindikalci znaju da je drug Đavo slao nekakva zla na "ovo što ostade nas malo"? Dokle će trajati to klevetanje Đavola koji je od nas odavno digao ruke i kopita? Da li su reperi vršnjaci Kosovskog boja, kako se sugeriše u ovim stihovima? Da li su svi narodi koji nisu Srbi "gadni dušmani, bagra, gladni vuci"? A da se mi lepo manemo ćorava posla suživota s drugim narodima, kad je to očigledno nemoguće jer nas svi mrze na pravdi Boga, pa da se lepo iselimo na neku nenaseljenu planetu i da tamo lepo živimo kao ljudi? A Kosmet da otcepimo i ponesemo sa sobom, da ne bismo presušili kao reka, da nam ne bi presahnuo izvor, osušio se koren i da ne bismo imali prazninu u grudima.

XII

Zašto srpski rodoljubi ne znaju srpski jezik

I još brane mi da ne smem da gledam moje freske

Jer će za čas da me sete na ponosne nam pretke

Da ne čujem nikada pesmu Dečanskih monaha

U srcu, Miloša junaka, da ne probudi se snaga

Sve te podvale ja znam i bezbroj puta vi'do sam

Krstove kad lome nam i skrnave nam Vidovdan

1. Da li je i vama ovaj prvi stih pomalo sumnjiv? Zar ne bi trebalo da stoji: brane mi da gledam moje freske? Ili samo: ne smem da gledam moje freske? Ovako kako stoji – ili pesničkom subjektu, vlasniku odbeglih fresaka, niko ništa ne brani, ili je prosto u pitanju obična nepismenost i očajno slabo poznavanje srpskog jezika, karakteristično za većinu patriota. Da li je i vama zanimljiv taj paradoks – rodoljubi toliko vole Srbiju i sve što je srpsko, sve bi učinili za svoju zemlju, osim da nauče srpski jezik? Napišite sastav na temu "Ne pitaj me za gramatiku dok Hilandar gori".

2. Da li hrišćanstvo neguje kult predaka? Da li je svrha fresaka i ikona da repere podsete na pretke, ili da otvore prozor ka Carstvu nebeskom? Šta reperi misle o rečima apostola Pavla da u Hristu nema ni Jevrejina, ni Grka? Da li to, daleko bilo, znači da u Hristu nema ni Srbina ni Albanca, ni Hrvata ni Crnogorca? 

3. Kakve to pesme pevaju dečanski monasi ako se od njih budi uspavana snaga Miloša Obilića i žudnja za ubistvom, a ne, recimo, ljubav prema Bogu i svim ljudima? Tako je, sve same hitove kao što su "Marš na Drinu", "Dogodine na Kosovu" (autor: Nebojša Savić), "Dogodine u Prizrenu" i, naravno, "Ubij, zakolji - da ništa ne postoji".

XIII

Čiča, jesi ti onaj što si poginuo na Kajmakčalanu?

Al' nije prvi put nam, ovde, da smo u zbegu i seobi

Al', kad vreme prođe, seljak svojoj njivi dođe

Jer mi ginuli smo svuda, za slobodu stalno

Da junaku bi se, sutra, Srbin dete zvalo

Zato dobro slušaj, sine: I najgorem se prašta

Al' za otadžbinu gine

Kosmet večno zemlja naša!

1. Ko je to u zbegu i seobi? Kako se istovremeno može biti u zbegu i graditi karijera u Beogradu? 

2. Gde su to tačno sindikalci ginuli za slobodu, i to stalno? Mnogi su zaista poginuli na Kosovu, ne za slobodu, već za opstanak na vlasti Miloševićevog režima, ali tu su, kao i uvek, stradala sirotinjska deca. Dok jedni ginu na bojnom polju za tuđe interese, drugi ginu po muzičkim i filmskim studijima, po advokatskim kancelarijama i sličnim naizgled udobnim mestima, ne zna se čija je pogibija tragičnija. Kako se zove ovaj književni postupak – kad sirotinja gine, a drugi mirno žive svoj život gradeći karijere? Tako je – dobra podela posla.

3. Kakva je to otadžbina za koju se uvek gine? Zašto vas podseća na Moloha? Hoće li ikada pagansko prinošenje ljudskih žrtava izaći iz mode? Zašto žreci uvek prinose na žrtvenik tuđe glave, a nikad svoju? 

4. Zašto propovednici smrti koji bi da deca ponovo ginu, ostavljajući nekom "sinu" pogibiju u amanet, nisu pali kao heroji na bojnom polju, kad već toliko vole smrt? Bilo je toliko zgodnih, uzalud propuštenih prilika. Na šta vas podsećaju autori pesme koji preporučuju deci da poginu za otadžbinu, po ugledu na njihov svetli primer? Tako je, na lažne međuratne Solunce kojima su deca na ulici dovikivala: "Čiča, jesi ti onaj što si poginuo na Kajmakčalanu?"

XIV

Jedan je Matija, zvanični copywriter srpskog nacionalizma

A ja molim se

Ognjištu svom da vratim se

Duša tebe cjeliva

Zemljo sveta od Neba kupljena

Božuri da nam vaskrsnu

Slavu, dogodine u Prizrenu

1. Kako vam se sviđa refren? Tja, ni nama. Nije loše, ali ipak je to miljama daleko od naših ratnohuškačkih klasika. Ne možemo da kažemo, ovi mladi, u stvari već sredovečni, zaista su se potrudili da mobilišu mladost i nalože je na ponovni Kosovski boj, odavno niko nije poginuo za otadžbinu i ratne profitere, ima skoro dvadeset godina, to ogavno mirnodopsko stanje više ne može da se podnese. Ali, ipak bez starca nema udarca. Vratimo se mi lepo klasicima, evo baš je nedavno obnovljeno izdanje knjige "Kosovo, najskuplja srpska reč" našeg ćerača Matije Bećkovića koji je takođe poginuo na Kosovu bar osam puta. Tu se nalaze sve mudrosti koje su nam potrebne za stvaranje borbene gotovosti. Na primer: "Kosovo je najskuplja srpska reč. Plaćena je krvlju celog naroda. Po cenu te krvi je ustoličena na prestolu srpskog jezika. Bez krvi se nije mogla kupiti, bez krvi se ne može ni prodati"; " Kosovo je polutar srpske planete. Krov donjeg i temelj gornjeg sveta"; " Pre šest vekova ništa se na globusu nije dogodilo značajnije od boja na Kosovu Polju". Vaistinu nenadjebivo!

2. Nego, ako ste još uvek prisutni na času, sedite u klupi i zevate dok se nastavnik ubi da vam prenese mudrosti srpske rodoljubive poezije u pevanom stanju – onda ništa niste shvatili i nema vam pomoći. Ako vas ova pesma nije nadahnula da odmah uzmete pušku, prijavite se u dobrovoljce i otisnete se na Kosovo ravno da ubijate civile, po ugledu na svoje herojske pretke, onda s vama nešto definitivno nije u redu. Ako još uvek niste nekog ubili, onda ni poezija nije više ono što je nekad bila. Nikad od vas srpski heroj, nikad od vas novi knez Lazar, a kamoli carica Milica! Pospite se pepelom iz Mačkatice po glavi i emigrirajte na vreme, da ne biste završili kao kosovski božur. Ili, daleko bilo, kao mrtvi motiv u nekom novom patriotskom kič pesmičuljku za podizanje borbene gotovosti.

P.S. Nakon slušanja sindikalne ratnohuškačke propagande, neophodno je pročišćenje uma i duše, u čemu može da pomogne sledeća plejlista:

Klopka za pionira – Vozite bezbrižno

Edo Maajka – Obećana riječ

Damir Avdić – Repetitio

Frenkie feat. Damir Avdić – Ej, hodža

Činč – Drnč

Ah, Ahilej - Rasuto

Edo Maajka – Mahir i Alma

Frenki feat. Crni zvuk – Beton Bosne

Hladno pivo – Firma

Horkestar – Polet mladosti

Zoster – Ko je jamio jamio

Krš – Sirotinju

Damir Avdić – Mrtvi su mrtvi

Činč – Katana

Ah, Ahilej – Ne dirajte mi Kosovo

Klopka za pionira – Čopor

Edo Maajka – On je mlađi

Elektrolasta – (Ne)mrtav čovek

Horkestar – Pesma izgradnje

Damir Avdić – Čuvaj se

Ako ste se koliko-toliko oporavili uz ove ozbiljne muzičke autore, bacite se na čitanje knjige "Smrt na Kosovu polju" Ivana Čolovića. Ako su nam već nametnuli kosovski zavet kao temu, red je da o tome pročitamo jednu ozbiljnu studiju.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: screenshot/YouTube