Dosje koji je objavila ova organizacija temelji se na izveštajima Vojske, policije i izjavama srodnika stradalih, te svedočenjima pred Haškim tribunalom; u grobnici se nalaze posmrtni ostaci 52 osobe, ubijene u kosovskim selima Staro Čikatovo i Rezala, Gladno Selo i Donja Zabela, prenetih sa mesta zločina u postupku takozvane asanacije bojišta. Modus operandi zločina u dreničkim selima bio je, kao i na celom Kosovu, ubijanje vojno sposobnih muškaraca koji nisu hteli da napuste svoje domove, pljačka, odvajanje žena, dece i starijih ljudi i njihov progon u Albaniju.

Ustav i Tužilaštvo za gaženje

Vojska i državni vrh, predsednik Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić, odgovorili su mobilizacijom prodržavnih medija, sugerišući da je reč o udruživanju protiv Vojske Srbije, neočišćene naslednice ratnih zločina i zločinaca. Vučić je, izbegavajući pitanje o zločinu nad civilima, te optužbi da je u tome učestvovao načelnik Generalštaba, poručio da “Srbiju neće uspeti da sruše”.

Ljubiša Diković (FOTO: rts.rs)

Ko su “oni” - suvišno je pitanje, pogotovu kada vlast posegne za zamenom teza. A premijer je ocenio i to da su napadi na Vojsku Srbije počeli kada se “video njen doprinos odbrani Srbije od poplava, nastavljeni posle velike parade povodom oslobođenja Beograda”, poentirajući ocenom da je reč o “izazivanju nestabilnosti u Srbiji”. Ponavljajući neoborivu činjenicu da je godinama Vojska institucija koja ima najveću podršku javnosti Srbije, Vučić je poručio: "Moja poruka svima njima je da Srbiju neće umeti, i neće moći, i neće uspeti da sruše." Kakve veze imaju poplava i ubijanje civila, premijer nije objasnio, a većina birača ga ne bi ni pitala. Većina koja se ratu nije usprotivila.

I, ako je medijsko-politički napad na jednu od najrespektabilnijih nevladinih organizacija u regionu, mogao da se očekuje, ostaje naizgled nejasno zašto je, neposredno nakon iznošenja podataka do kojih je došla, predsednik Nikolić žestoko zapretio i Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, bahato kršeći Ustav i izazivajući sablazan ostataka demokratske javnosti. A Tužilaštvo je, nakon objavljivanja saznanja iz slučaja “Rudnica” samo, čineći se neveštim (tek desetak procenata dosjea Fonda nije na internetu), zatražilo od Fonda podatke do kojih je ova NVO došla, najavljujući nastavak istrage. Budući da je iskopavanje masovne grobnice “Rudnica” bilo iznuđeni korak u predistražnom postupku, započetom nakon izjave svedoka. 

Ko to tamo kopa u orkestru

“Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže da će nešto da ispituje. I mandat mu je istekao. Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali, nije jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja”, izgovorio je Nikolić.  

Tomislav Nikolić - napad na tužiteljstvo u funkciji zataškavanja zločina (FOTO: commons.wikipedia.org)

Osetivši se, izgleda, unekoliko skrajnutim i pozvanim da podseti na vlastiti politički background, predsednik Srbije iskoristio je trenutak da udari šakom o sto i pokaže kako se postupa sa izdajnicima, iako bi potpuno delegitimisano Tužilaštvo, na čelu sa Vladimirom Vukčevićem, tužiteljem u dva šestogodišnja mandata, godinama uspešno instruirano da prikriva ratne zločine srpske strane, učinilo sve što mu se kaže i bez predsedničke teatralnosti. Dokazi su u slučajevima sumanutog gonjenja Jove Divjaka, komandanta odbrane Sarajeva, Ejupa Ganića, člana Ratnog predsedništva BiH, Ilije Jurišića, pripadnika TO Tuzla, Tihomira Purde, hrvatskog branitelja, kao i navodnog mučitelja Srba Albanca Marka Kašnjetija. 

Bahato neznanje i ordenski kontinuitet

Potrebni su, međutim, bili ta stisnuta šaka, da podseti političke protivnike na nedodirljivost vlasti, podsećanje na navodnu predsedničku moć, identifikacija sa Vojskom, pa makar njome rukovodio i general za čiji su se izbor odlučili Boris Tadić, Demokratska stranka i njihov koalicioni partner Socijalistička partija Slobodana Miloševića. Jednako žestoko, na momente afektivno, braneći ga od tadašnjih upozorenja i prvih naznaka učešća njegove jedinice u ratnim zločinima na Kosovu.

Predsednik Nikolić odlučio je da, neposredno nakon kršenja Ustava, generala Dikovića odlikuje Ordenom belog orla sa mačevima, prvog stepena, najvišim domaćim odlikovanjem u oblasti bezbednosti države. 

Masovna grobnica na lokalitetu Rudnica kod Raške (FOTO: svet.rs)

Dikoviću - evo ornamenta za kontinuitet u ovdašnjem petnaestogodišnjem poimanju tranzicione pravde - ovo odličje nije prvo; iz ruku Slobodana Miloševića primio je, nakon intervencije NATO-a, Orden narodnog heroja, kojim je odlikovana njegova zloglasna formacija 37. Motorizovana brigada. 

Tako je, privremeno, dok nekom drugom prilikom, ne zatreba jedinstvo Vojske i naroda, završena još jedna epizoda u konfuznom i bezvoljnom, nadasve nepravičnom odnosu Srbije prema svojim ratnim zločinima iz bliske prošlosti, faza u višegodišnjem odsustvu empatije za žrtve i bahato primenjenog neznanja o cilju tranzicione pravde, činjenice da zatrpavanje žrtava ne znači put ka civilizovanom društvu. Arhaično i bolesno prikrivanje zločina, ostaće, po svemu sudeći, još dugo poistovećeno sa patriotizmom, na radost počinilaca teških ogrešenja o čovečnost, od kojih su mnogi smešteni u vrh bezbednosnog aparata, ili mafijaških gangova.

Očekujmo, stoga, nastavak šmiranja istine u grotesknim tužilačkim postupcima protiv ubica, silovatelja, palikuća, ili, optimistički, temeljnu promenu državne politike u kojoj će, pod pritiskom uticajnih inostranih institucija, svi koji imaju veze sa zločinima ostati bez jataka u vrhu vlasti. Za početak koji tragično kasni.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: svet.rs