Ponovo istorija na beogradskom asfaltu, uprkos tome što su protiv organizatora i učesnika uličnog građanskog bunta "Protiv diktature" u Beogradu i većim gradovima u unutrašnjosti Srbije od samog početka bili loše vreme i SK rečnikom kazano, akciono-idejna konfuzija, zatomljenost revolucionarnog subjekta, tokom koje smo svedoci svakodnevne promenade i isticanju neinventivnih dosetki ("Vučiću - Šrederu", "Srbi sveta su uz nas"), odsustva energije i prisustva Državne bezbednosti (Bezbednosno informativna agencija). Srbijanski je premijer likovao zbog potvrđenog trijumfa na ponovljenim izborima u nekim izbornim jedinicama, odnosno na nekim biračkim mestima, ističući navodnu istinsku radost zbog toga što u Srbiji "svako može da demonstrira", te da svakim danom protesta popravlja rejting i prosipajući slavodobitnu duhovitost sakupljenu na Zvezdinom "severu", još kad je ono Arkan mobilisao "delije", što će reći vaspitno zapuštene adolescente.

Nezadovoljni građani upravo su od Vučića očekivali da umesto njih povuče bilo kakav potez - da na ulice pošalje batinaše, da upriliči makar malu šorku, ne bi li dokazao vlastitu nedemokratičnost. Eh, da nam je bar jedna raskrvavljena glava, onako, za slikanje. Pa još ako je student, ili penzioner... 

Takvih se prognoza, tipovanja na "dokazano" ludilo Aleksandra Vučića, nisu uzdržavali ni ozbiljni ljudi, univerzitetski profesori, oni među njima koji gotovo uvek podržavaju studente: pratimo ga, on samo naizgled kulira, ali znamo da njegov mentalni sklop, ne može ovo da podnese. Pritom, "ovo" na ulicama Srbije su ljudi dovedeni do ruba egzistencije, opljačkani penzioneri, građani kojima je dosta uvreda i ruganja njihovom zdravom razumu, studenti sa facebook levice, hipsteri, aktivisti nevladinih organizacija, novinari, desperadosi koji im prete smrću, turisti sa ratnih žarišta, kostimirani simpatizeri nekadašnje Jedinice za specijalne operacije, uštogljeni rep-fašisti, četnički prvoborci kama-demokratije, deklasirani stranački lideri i njihovi drugi i treći ešeloni, svakovrsni politički i ostali egzibicionisti, glumci, humoristi duhoviti poput Izvestije i Komsomolskaje pravde. 

Bilo je tu svega - studenti sa facebook levice, hipsteri, aktivisti nevladinih organizacija, novinari, desperadosi koji im prete smrću, turisti sa ratnih žarišta, kostimirani simpatizeri nekadašnje Jedinice za specijalne operacije, uštogljeni rep-fašisti, četnički prvoborci kama-demokratije ... (FOTO: Hina)

Dubinski, dakle, crvotočna grupa koja danima nije mogla da se dogovori ni oko osnovnih zahteva koji će se uputiti vlasti; tu je, sada, već vidljiv sitni vez iskusnih udbaša, u sadejstvu sa kreatorima roto proizvoda koji su, poput Vučićevog Informera istinski šamar ljudskosti. Ko demonstrira - a mi znamo ko su - plaćenik je i izdajnik države u kojoj živi.

Nije bilo lako, ali zahtevi građana izneti na ulicu trebalo je da budu antišok terapija, prirodno koprcanje američkog tipa ("Nije moj predsednik!") nakon što je Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima održanim 2. aprila osvojio više od dva miliona glasova. Više nego svi ostali kandidati zajedno. Pritom, jedini istinski protivkandidat bio je drugi sa 600.000 glasova. Treći je bio gotovo savršena akvizicija Državne bezbednosti, Ljubiša Maksimović - Beli Preletačević, sa više od devet odsto glasova izašlih birača. 

Trebalo je to podneti, pa su nezadovoljni građani zatražili "ukidanje diktature i smenu političke elite na čelu sa Aleksandrom Vučićem", te različite vrste promena. Iza prvog zahteva sledi niz opštih mesta svih protesta, fer i slobodni izbori, smena članova Republičke izborne komisije, obezbeđivanje jednakog pristupa medijima svim kandidatima, strogo sankcionisanje kupovine glasova i ucenjivanja glasača, uvođenje obaveznog TV duela, javnost finansiranja kampanja. I to retroaktivno. 

Ima tu i malo šezdestosmaškog i devetomartovskog duha, traži se dolazak novih, još lošijih urednika državnih medija, jer na ta mesta bolji se ne postavljaju. Departizacija i decentralizacija su takođe na ovoj 'artiji, ali su, valjda, najidiotskije rečenice meštra iz DB-a "zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika, zaštita životnog standarda stanovništva i u potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo". Ovo kao da se neko okrutno, svirepo ruga, a neko je toliko glup da iza toga šeta. Zašto, jednostavno, nisu uzeli parolu - aforizam, koju je na stomaku nosio jedan od upornijih demonstranata: "Da ovi odu, a da se oni ne vrate".

Idila, dakle, kao u božićnim pesmicama. Autor spiska lepih želja je, međutim, poznat. Plitkoumni analitičari su već videli uspenje marginalizovane levice, dok su autori, ratni i zasad neosumnjičeni veterani, smelo, robusnim korakom, ulazili u istoriju političkih protesta, studentskih ustanaka, u istoriju vojske i policije. Kolonu od više hiljada ljudi su, naime, više večeri uzastopno predvodili Policijski sindikat i Sindikat Vojske Srbije. Tačno prenosimo - policija i vojska demonstriraju sa studentima i traže da vlast odstupi. Nova istorija, moderno bi bilo reći "postistorija", ne pitajmo se ko je ovde lud, rekao bi Pesnik, kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare.

Idila kao u božićnim pesmicama (FOTO: Hina)

Sve je, na momente, ličilo na prave demonstracije, bilo je po pedesetak hiljada ljudi. Potom je prva faza protesta ubrzano počela da se troši, počele su ideološke raspre o zahtevima i bliskoj budućnosti u kojoj treba podvući crtu. Profašistički portali su seirili nad osipanjem učesnika imitacije okupljanja pred Skupštinom Srbije, došlo je vreme da se počne iznova. Formirane su grupe "Sedam zahteva" i "Kulturom protiv diktature", a i dalje funkcioniše "bazična" skupina "Protiv diktature". Ukratko, osobenost "Sedam zahteva" je izražena leva orijentacija, a bore se i protiv ksenofobije koja je trenutno usmerena najviše protiv migranata. "Kulturom protiv diktature" traži poništenje izbora zbog navodnih teških zloupotreba tokom izbornog procesa na Kosovu, a "Protiv diktature" insistira na nezanimljivom, opterećujućem prepisivanju ideja Građanskog protesta 1996./97. koje danas izazivaju sve snažniji transfer neugodnosti. 

Svi su održali svoje prve proteste 3. maja i ukazali na to da će se možda i profilisati u ozbiljne političke grupacije ili stranke sa kojima će Srbija možda doseći nulu u uspostavljanju višestranačkog sistema, odnosno danas tako daleku podelu na levicu i različite varijante centra, sa većim ili manjim stepenom "patriotizma". Za početak čini se da, izuzev ekstrema, mlađi demonstranti neće baš da se rugaju žrtvama srbijanske hegemonističke politike. Uprkos razlikama, slažu se u tome da protesti treba da dobiju nove forme koje će okupljati više građana. 

Tokom protesta obeležena je godišnjica bahatog rušenja poslovnih objekata u kvartu Savamala, kod beogradske autobuske stanice. Za ovaj čin bahatosti, iza kojeg stoji beogradski gradonačelnik Siniša Mali, niko nije odgovarao, Tužilaštvo je ostalo nemo na pitanja novinara i građana, a ni ministar policije nije saopštio ko je kriv za to što policija nije reagovala i zaštitila građane. Na godišnjicu ove sramne uzurpacije vlasti, Mali se oglasio s namerom da pokaže svu njenu brutalnost i talenat za iživljavanje, odnosno za poniženje nemoćnih građana: "Ovom prilikom želim da zahvalim na podršci i Aleksandru Vučiću, mom prijatelju i predsedniku Vlade na poverenju koje mi je ukazao, želim da zahvalim svim svojim sugrađanima za lepe i manje lepe trenutke koje smo proveli, zajedno rešavajući razne probleme. Ponosan sam na sve ovo što smo uradili". 

Neposredno nakon divljanja Malog Vučić je konstatovao da je objekte u Savamali srušio "kompletni idiot", naglašavajući, manirom iskusnog pravnika, da bi i on to uradio, "ali danju". 

U atmosferi protesta nezapaženo je prošla još jedna odluka koja u potpunosti delegitimiše srbijansko pravosuđe: beogradsko tužilaštvo konstatovalo je da nema mesta krivičnom gonjenju „kompletnog idiota“ zbog nameštenog tendera za nabavku novogodišnje ukrasne rasvete, koja je Beograđane koštala više od milion evra. Iako je firma sa kojom je Mali ugovorio posao, za razliku od ostalih koje su učestvovale u nadmetanju, unapred imala crteže svetlećih ukrasa kakve je tražio grad. Još jedna odluka kojom Tužilaštvo smešta Srbiju u vreme Divljeg Zapada. 

Despotija, obespravljenost, nesputana korupcija, neograničena vlast, vaučer Evrope Vučiću da kod kuće radi šta hoće. Podseća na Slobodana Miloševića, "balkanskog kasapina", potom "faktora mira". Ni njega nisu prve demonstracije srušile. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Hina