Novi film braće Coen sjajna je priča o kratkoj liniji između života i smrti
Ukoliko se može govoriti o kvalitativnoj neuravnoteženosti segmenata, nijedan od njih još uvek ne spada u kategoriju lošeg, čak i onda kada se suočavamo sa zamršenim, nejasnim narativima („The Mortal remains“), moćnim klešom više žanrova („The Ballad of Buster Scruggs“), ili kada prepoznamo repetitivnost južnjačkog voice-overa. Tu naravno prva asocijacija pada na glas Stranca (Sam Elliott) u „Velikom Lebowskom“, iako se on okreće naraciji tuđeg, a Buster Scruggs svog sopstvenog života. Potonji (Tim Blake Nelson) je najuvrnutiji deo menažerije braće Coen koja balansira na tankoj liniji između života i smrti. Kao jedan od ubica najbržih na koltu, za njim je podignuta poternica, ali on se kroz divlji zapad kreće kao antikvarni western pevač koji se iz prerije pojavljuje na belom konju, sa gitarom na kojoj izvodi jednu od pesama posvećenih samom sebi. Istu tu gitaru neće zgrabiti kada bude, jednog za drugim, likvidirao one koji ga ne žele poslužiti viskijem ili takve koji ga uvrede za pokeraškim stolom, ali će sebi uvek nekako dati muzički omaž, da li uz pratnju pijaniste u salunu ili uz usnu harmoniku drugog koltaša željnog slave.
Ovo prvo poglavlje je autonomna mjuzikl numera u filmu koja će nekim gledateljima ostrugati živce svojom čarobnom nekoherentnošću i diskretnom Spencer-Hill trash komponentom u kojoj je metak brži od moždanih vijuga scenariste, ali na korist oba. U svoj toj zamešanosti svega i svačega, prva epizoda je zapravo najoriginalnija po smelosti koja redateljskom kuhačom obrće tu smesu.
Legendarna braća izazvali su veliku pažnju na ovogodišnjoj Mostri (SCREENSHOT: YouTube)
Smrt je centralni faktor i svih narednih poglavlja „knjige o Busteru Scruggsu“ koju lista ruka anonimnog, nevidljivog čitaoca. Smrt juri neuspelog pljačkaša banke (James Franco) koga ironija sudbine spašava od vešanja, da bi ga potom ponovo, ali ovoga puta nepravično osudila na isti kraj u epizodi „Blizu Algodonesa“. Cowboyev tragičan završetak je pretočen u sanjivo-romantičan trenutak, šarmantno okrećući leđa banalnosti smrti. Manje romantičan je kraj koji pronalazi Umetnik (Harry Melling), britanski mladić teškog telesnog hendikepa (nema ni ruke ni noge), takoreći one-man šou putujućeg kazališta Impresarija (Liam Neeson) kome su mladićevi nedostatci potrebni da lakše privuče (religioznu) lokalnu publiku diljem Texasa i Nebraske. Umetnik recituje isti repertoar, od proleća sve do surove zime kada se publika radije drži svoja četiri zida uz založenu vatru, osim ako se u njihovoj okolici ne pojavi nešto mnogo interesantnije, kao što je naprimer kokoška koja zna da računa. Jasno je koga je mnogo lakše i hraniti i održavati.
Dramatski najrazvijenija od svih priča, „The Meal Ticket“ u sebi sadrži makrokosmos kritike ljudskih slabosti, bezočnosti i nemorala. U tom pravcu, ali ne toliko duboko ide „All Gold Kanyon“ u kome je pohlepa za zlatom dovoljan razlog da se potegne kolt. Kao ostareli kopač zlata koji pronalazi svoj raj, u filmu se pojavljuje Tom Waits, a ukoliko njegove snežno bela kosa i brada nisu dovoljno privlačni za oko, tu rupu popunjava fotografija Bruna Delbonnela (sa Coenovima je prethodno surađivao na „Inside Llewyn Davis“) i neverovatni snimci životinja koje vladaju netaknutom prirodom, sve dok se u njoj ne pojave sanjari u lovu na bogatstvo. Duge scene u kojima jelen dolazi na reku da se napoji vode, njegove reakcije na zvukove i okolicu, sova koja sve promatra, planirane su i uspele intervencije koje „All Gold Kanyon“ izdvajaju iznad svih ostalih epizoda po osećaju potpune autentičnosti.
Zoe Kazan nosi priču „The Gal Who Got Rattled“ o karavanu na putu u Oregon koji se susreće sa očekivanim i neočekivanim nevoljama. Kao mlada i naivna devojka koja je na put krenula na želju svog autoritativnog, za biznis nesposobnog brata u avanturi na još jedan, verovatno na propast osuđen poduzetnički poduhvat, ona se suočava sa grubom stvarnošću, nepripremljena na opasnost.
Kao zaokruženje čitave naracije, poslednja epizoda „The Mortal Remains“ je tu da nas podseti da se svi nalazimo na putu bez povratka. U ovom slučaju, na tom putu se nalazi nejednaka trojka – izblazirana ostarela dama koju tumači Tyne Daly, preteralno verbalni traper (Chelcie Ross) i francuski sredovečni „znalac svega što se tiče ljubavi“ (Saul Rubinek), stešnjeni su u kočiji u kojoj od svoja dva saputnika (Brendan Gleeson & Jonjo O’Neill) na oprezan, humorom obojen način, saznaju da je njihova destinacija malo drugačija od one na koju su se uputili.
Inače, ovo je prvi film Coenovih koji je u potpunosti snimljen digitalno, Arri Alexa kamerom. Dostupan će biti na Netflixu u novembru.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: The Ballad of Buster Scruggs