Jučer je u Novom Sadu preminula Ida Szabo, 101-godišnja najstarija partizanka koja se Komunističkoj partiji Jugoslavije pridružila 1934. godine i odigrala značajnu ulogu u organiziranju ustanka i Narodnooslobodilačke borbe 1941. godine.

"Mi smo imali ideju, znali smo za šta se borimo i sve smo radili zajedno. Žrtvovali bismo sebe, jer nismo želeli da izdamo prijatelje. Fašisti su nas tukli, samo da nešto kažemo, ali nismo. Postojala je doza hrabrosti. Kao mladi komunisti, odlučili da doprinesemo razvoju države, iako nam se možda državno uređenje nije sviđalo. Stanovništvo je bilo nepismeno i mi smo znali da sa tim ide i nezaposlenost, nema napretka, što je moralo da se menja. Edukovali smo ljude, čitali sa njima Viktora Igoa, Emila Zolu, dakle ni približno šundu koji se nudi danas. Kada se osvrnem na te stvari, shvatim, moj život je lep", rekla je ova borkinja za slobodu i ravnopravnost u intervjuu novosadskom portalu 021.rs na ljeto ove godine kad je proslavila svoj 101. rođendan.

Do samog kraja ostala je aktivna u zalaganju za prava žena. Bila je predsjednica Antifašističkog fronta žena (AFŽ) Vojvodine i potpredsjednica Skupštine SAP Vojvodine.

„Jugoslovenskim ženama niko nije poklonio ravnopravnost već su one svojim učešćem u Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB), i to masovnim učešćem – sa oružjem u ruci, izborile. One su bile uključene u sve oblike borbe za ravnopravnost, ali ne samo za ravnopravnost žena već i radnika i seljaka koji su takođe bili izrabljivani. Oko 620 hiljada žena je aktivno učestvovalo u borbi, to znači i u gradovima, i moram da kažem da je bilo daleko teže biti u gradovima nego u partizanskim jedinicama. Iskusila sam i jedno i drugo i odahnula sam kada sam otišla u partizanske jedinice“, rekla je Ida Szabo u razgovoru koji je s njom vodila Gordana Stojaković 2006. godine, a objavljen je na portalu Mreže antifašistkinja Zagreba (MAZ). 

Prije rata komunisti su bili protiv feministkinja, rekla je u tom razgovoru Ida Szabo, zbog tumačenja da se radi o izoliranom ženskom pokretu koji ne može ništa postići ako se ne solidarizira s drugim obespravljenim skupinama u društvu.

Ida Szabo do kraja je ostala aktivna borkinja za žene i obespravljene (FOTO: antifasiti.org) 

„Feministkinje su smatrale da žene treba da se bore protiv muškaraca, jer ih oni tlače. To nije bila i naša borba. Žene nikad, nikad ne bi postigle ravnopravnost da su se na takav način borile. Zato su se uključivale u Antifašistički front žena i u antifašističku borbu. Preuzele su na sebe brigu o štrajkačima. Štrajkovali su svi, ne samo žene. One su išle da organizuju radnike i radnice u fabrikama. Prema tome, bitka je i danas za bolji položaj žena, bitka da se pomogne borba protiv droge, što treba da nose žene, ali to treba da nose svi progresivni ljudi bez obzira na pol, bez obzira na naciju“, rekla je Ida Szabo i napomenula kako su žene danas ponovo diskriminirane.

„One se prve otpuštaju sa posla, mnogo teže se zapošljavaju bez obzira na školsku spremu. Svi govore o beloj kugi, ali kako da žena rodi jer kad hoće da se zaposli prvo je pitaju da li je trudna i ako jeste ne zapošljavaju je. Dešava se da otpuštaju trudnice sa posla i one nigde ne mogu da nađu zaštitu. Praktično ukinuti su pozitivni zakonski propisi koji su štitili majku i dete i koji su postojali u socijalističkoj Jugoslaviji. Žene su imale jednaka prava kao i muškarci i posebnu zaštitu za majku i dete. Bilo je puno dečjih jasli obdaništa, a organizovana su i posebna dečja odmarališta (na moru i planinama). Sva su deca, bez obzira na materijalni položaj roditelja, mogla da idu i išla su u ta odmarališta“, podsjetila je ova heroina NOB-a na to kako je položaj žena u SFRJ bio značajno bolji nego što je danas. Upitana o tome što bi danas mogli koristiti kao iskustva AFŽ-a, Ida Szabo spremno je odgovorila: „Iskustvo da budete uporne, da se ide od čoveka do čoveka, da širite prosvećivanje, posebno na tim pitanjima koja su danas jako aktuelna. I u borbi za pozicije u politici jer na žalost sama politika je ta koja na kraju završava i izvršava. Nema žena u vrhu vlasti. Žene treba da budu agresivnije, da se više oglašavaju i preko štampe. Mesta se daju striptizetama. Žute štampe imate kolko hoćete, a nema jednog ozbiljnijeg lista koji se bave problemima žena“.

Cijeli razgovor pročitajte na ovom linku.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Wikipedia