BLADE RUNNER 2049: Fanovi su gladni i žedni, ali je li trebalo dirati u savršeni klasik?

BLADE RUNNER 2049: Fanovi su gladni i žedni, ali je li trebalo dirati u savršeni klasik?

Nekoj mudroj holivudskoj glavi, verovatno samom Ridleyu Scottu koji i inače živi od stare slave, palo je na pamet da može ponoviti uspeh „Blade Runnera“. Zašto ne, fanovi su gladni i žedni, te željni razrešenja misterije već preko 30 godina. Rezultat „Blade Runnera 2049“ u finansijskom smislu nije impozantan (otvaranje ispod očekivanja), a u fanovskom i kritičarskom svetu se vodi rovovski rat, možda najžešći ove godine uz još uvek aktuelan onaj oko filma „mother!“ Darrena Aronofskog. Verovatno ste već odlučili hoćete li film gledati ili ne. Ako ste fan originalnog Blade Runnera, ovaj novi ćete pogledati iz radoznalosti ili nećete iz dišpeta. Ako vam original ne znači ništa, nastavak ćete pogledati zbog toga što se oko njega digla prašina ili nećete iz istog razloga. Koliko god nesavršen i prema originalu na neki način blasfemičan bio, novi „Blade Runner“ pobuđuje duboke emocije i ostavlja utisak kojeg se nije lako otresti.
PAKLENA NOĆ: Film koji dolazi u pravo vreme i secira savremenu američku stvarnost

PAKLENA NOĆ: Film koji dolazi u pravo vreme i secira savremenu američku stvarnost

Dušebrižnici će filmu zamerati rasizam, mizoginiju ili čak glorifikaciju sociopatije, što teško može biti dalje od istine i što film čini pravovremenim. „Good Time“ („Paklena noć“), u paketu sa svojim sarkastičnim i čak ciničnim naslovom slika je i prilika Trumpove Amerike baš kao što su slično intonirani filmovi ranijih dekada udarali po Nixonu ili Reaganu. Ta slika nimalo nije lepa, ali se nad njome baš zbog toga valja zamisliti. Čak i Robert Pattinson, svojevremeno svetlucavi teen-vampir iz „Twilight sage“, koji od te stigme za sada prilično uspešno beži birajući artističke filmove sa značajnim rediteljskim imenima, ovde interesantno i skoro potpuno uspešno kanalizira mladog Al Pacina. Njemu se sjajno pridružuju ostali, profesionalci i amateri, a upravo su amateri jedan od potpisnih fazona braće Safdie, a „Paklena noć“ im je prvi film sa profesionalnim glumcima. Ali film ima svojih problema, pre svega sa tempom.
MUŠKARCI NE PLAČU: Priča koja razbija monotoniju post-yu (po)ratnih filmova

MUŠKARCI NE PLAČU: Priča koja razbija monotoniju post-yu (po)ratnih filmova

„Muškarci ne plaču“ u velikoj meri razbija monotoniju post-yu filmova sa ratno-poratnom tematikom sa večitim klišeima o krivcima, žrtvama, “ko nas bre zavadi”, “ko je počeo rat” i ostatkom prašine za u oči. Ovde nema kalkulacije, “doctoringa”, pisanja po očekivanju filmskih fondova. Ovo je film o ljudima koji su prošli strahote i delo nekoga ko vrlo dobro zna o čemu priča i koji od toga ne odstupa, svidelo se nama ono što vidimo ili ne. I taj stav se mora ceniti. Alen Drljević, i sam ratni veteran, ne nudi laka rešenja niti nas uverava da je nekakvo zajedništvo i odnos poverenja moguće tek tako izgraditi. On zna bolje od toga jer je sve to prošao sam. Film je prvotno zamišljen kao kratkometražni dokumentarac, ali je autoru na jednoj grupnoj terapiji ratnih veterana na pamet palo da ga produži i postavi kao igrani film. Ideja se pokazala kao više nego dobra, uz briljantnu glumačku postavu iz skoro svih krajeva bivše države
THE SQUARE: Ovo je definitivno jedan od filmova godine

THE SQUARE: Ovo je definitivno jedan od filmova godine

Christian je savršeni švedski nenasilni muškarac u luksuznom električnom automobilu koji svoj posao vrlo rado delegira drugima, izbegavajući da zaprlja ruke, doslovno i metaforički. On je zaljubljen u svoj status i vrlo paranoidan po pitanju bilo čega što bi taj njegov savršeni život moglo srušiti. I kao takav je predodređen da padne... Hladna estetika i precizno postavljena kamera u filmu „The Square“, koji je osvojio Zlatnu palmu na ovogodišnjem Cannesu, podsećaju na Hanekea i njegovu misiju ispitivanja, stvaranja i pojačavanja strahova kod buržoazije, dok materijal kojim se bavi u sećanje priziva Bunuela sa literarnom “matter of fact” metodičnošću Ballarda i “twistom” u rangu Monty Python uradaka iz najboljih dana. Svoj prošli film, „Turist“, Östlund, je sada podigao na još viši nivo i kada je reč o humoru i kada je reč o drami i implikacijama.
WESTERN: Motovunskom pobjedniku fali „ono nešto“, i na intelektualnom i na emotivnom nivou

WESTERN: Motovunskom pobjedniku fali „ono nešto“, i na intelektualnom i na emotivnom nivou

Meinhard i njegovi kompanjoni predvođeni sirovinom Vincentom su tim nemačkih građevinskih radnika na zadatku konstrukcije hidroelektrane u Nigdezemskoj na bugarsko-grčkoj granici. Prvo što će uraditi je podizanje svog kampa na planini i ponosito isticanje nemačke zastave. To će, kao i neumesni flert sa lokalnim ženama, razjariti lokalno stanovništvo, ionako nepoverljivo prema strancima, naročito Nemcima zbog zajedničke istorije tokom Drugog svetskog rata. Problemi u komunikaciji nisu samo stvar jezičke barijere koja se da prevladati, bilo gestikulacijom, bilo činjenicom da poneko u selu govori nemački jezik usled gastarbajterskog ili studentskog iskustva. Stvar je stava koji mora biti promenjen. Obe strane u onoj drugoj moraju videti ljude, a ne divljake, seljake i glupake, odnosno strane zavojevače i kapitalističke koloniste.
KRATKI IZLET: Pobjednik Pule impresivno je filmsko djelo vrijedno višekratnog gledanja

KRATKI IZLET: Pobjednik Pule impresivno je filmsko djelo vrijedno višekratnog gledanja

Budžetski skroman, ali sa bogatom i slojevitom pričom, sa osebujnim i atipično razvijanim likovima, te vrlo precizan u egzekuciji, „Kratki izlet“ Igora Bezinovića je film vredan više gledanja i vraćanja svakih nekoliko godina. Film je svetsku premijeru imao na festivalu u Rotterdamu, u sekciji “Bright Future”, a na “domaćem terenu” za sada je prikazan u Puli, gde je osvojio Veliku Zlatnu Arenu za najbolji film, te u Motovunu gde je delom i snimljen. Očekuje se regularna distribucija u Hrvatskoj, makar ograničena na art i gradska kina. Sitni detalji u filmu su naprosto briljantni, poput odstupanja između onoga što čujemo iz naracije i onoga što vidimo na ekranu i dizajna zvuka koji ambijentalne šumove iz prirode reže povremenim provalama glasne etno-muzike. „Kratki izlet“ možda ne dobacuje do nivoa remek-dela, ali je svakako više od sigurnog i solidnog debitantskog ostvarenja. Zapravo, prilično je impresivno filmsko delo.
ARITMIJA: Film koji je morao završiti pola sata ranije

ARITMIJA: Film koji je morao završiti pola sata ranije

Postoje filmovi koji zahvataju i šire teme, kao i oni koji idu dalje u dubinu, a glede stila ima i dosta radikalnijih, neujednačenijih, ali zbog hrabrosti efektnijih. Zapravo, početak svega je u tome kakav ćemo utisak steći o likovima. Ako nas oni “odrade”, bez problema ćemo pogledati film u dahu. Ako nam, međutim, ne pobude emocije ili razumevanje, onda će film kolapsirati nama pred očima. Boris Hlebnjikov ima priliku da završi film nekih 30 minuta ranije, ali to nije učinio. Pokušava li to Hlebnjikov na taj način napraviti ultimativni film o ljudskoj nesreći? Teško, to je nešto što prolazi po festivalima i on je toga svestan. Pokušava li onda da unese nešto novo u “žanr”? Možda, ali mu to nije baš najbolje uspelo. Iako, njegova „Aritmija“ je na ovogodišnji Motovun došla s nekoliko vrlo vrednih nagrada. Istini za volju, film je odlično odglumljen, pametno snimljen kamerom iz ruke i scena po scena su vešto režirane, uz tek poneki propust
PORICANJE: Kako se uhvatiti u koštac sa budalom kojoj je ultimativni cilj pažnja javnosti

PORICANJE: Kako se uhvatiti u koštac sa budalom kojoj je ultimativni cilj pažnja javnosti

"Poricanje" („Denial“) je pristojna sudska doku-drama i redak primer da je ekipi igranog filma dozvoljeno snimanje na lokaciji koncentracionog logora Auschwitz-Birkenau. Film je to koji svoj značaj uglavnom crpi iz teme, odnosno iz niza pitanja i odgovora koja prevazilaze samo negiranje holokausta, ma koliko to samo po sebi bio strašan zločin. Pitanje svih pitanja je kako se uhvatiti u koštac sa budalom kojoj je ultimativni cilj pažnja javnosti, a ne pobeda u sporu. Zato takve persone i vole tužakati po sudovima, izvoditi cirkus i dizati buku, jer u toj mutljavini postaju makar na trenutak bitni. Naravno da je Elvis mrtav, da je Zemlja okrugla i da se holokaust dogodio, ali za sve te činjenice, naročito za ovu poslednju i najosetljiviju, valja povremeno imati i sudsku presudu koju je moguće iskoristiti kad neka sledeća politička bena opšte prakse krene opet po istoj temi.
BEZBOG: Priča iz mesta u kojem je Bog rekao laku noć šamarčina je posle koje još dugo zvoni u ušima

BEZBOG: Priča iz mesta u kojem je Bog rekao laku noć šamarčina je posle koje još dugo zvoni u ušima

Gradić u provinciji i oronula blokovska naselja. Milje rođenih gubitnika i večitih očajnika. Siromaštvo i mizerija posvuda, nepoverljivost i prevara kao dve strane iste medalje. Komunizam i post- komunizam, tranzicija i post-tranzicija u mestu u kojem je „Bog rekao laku noć”. Radi se o izrazito neprijatnom filmu, ali efikasnom i efektnom zbog svoje autentičnosti. Lokacije su prave, glumci uglavnom neprofesionalni, ali zato nepatvoreni i verodostojni u interpretaciji svojih likova, a namerno uzak format slike pojačava utisak teskobe svakodnevnog života gde nisu više mogući ni Bog, ni pravda, ni nada. Debi Ralice Petrove, nagrađen prestižnim nagradama u Locarnu i Sarajevu, „Bezbog“, pokušava da bude moćan i monumentalan kao planina i bistar kao pogled sa nje, a da istovremeno ubode kao prst u oko i zaboli kao udarac u stomak.
CHEZ NOUS: Ovo 'nije' film o Marin Le Pen

CHEZ NOUS: Ovo 'nije' film o Marin Le Pen

„Chez nous“ je film značajniji zbog svog sadržaja nego što je to zbog realizacije istog. U pitanju je kompetentno urađen film, izvrsno odglumljen i znalački režiran, na momente didaktičan i sa nategnutom motivacijom pojedinih likova, ali sve u svemu solidno napisan. Najvažnije od svega, „Chez nous“ ni trenutka nije dosadan film, lako se prati i kao socijalna drama i kao politički triler intrige. Belgijski glumac i reditelj Lucas Belvaux je ubeđeni levičar, što se najbolje ocrtava u njegovom kapitalnom delu, trilogiji iz 2002. godine, pa dekonstrukciji Nacionalnog Fronta u „Chez nous“ prilazi strastveno i posvećeno. To su prepoznali i “frontovci”, pa je film još i pre zvanične premijere (prvo u francuskim bioskopima, pa onda i na filmskom festivalu u Rotterdamu) okarakteriziran kao politička, difamacijska kampanja protiv Fronta Marine Le Pen.

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. „SLUČAJ SINKOPA“: I Horvatinčići su pali na tjeme

    19.10.2017.

    Nataša Škaričić

    „SLUČAJ SINKOPA“: I Horvatinčići su pali na tjeme

  2. PARANOJA MARKA TOMAŠA: 21. stoljeće, a u napaćenoj, ali priglupoj BiH se raspravlja o konstitutivnosti

    26.09.2017.

    Marko Tomaš

    PARANOJA MARKA TOMAŠA: 21. stoljeće, a u napaćenoj, ali priglupoj BiH se raspravlja o konstitutivnosti

  3. DRUGE OČI TATJANE GROMAČE: Slavko Goldstein, prognani pjesnik

    19.09.2017.

    Tatjana Gromača

    DRUGE OČI TATJANE GROMAČE: Slavko Goldstein, prognani pjesnik

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije