Univerzalna tema obrađivanja tragedije uz okrivljivanje onih koje nije pogodila, a da su joj bili nevoljni svedoci, tema je rediteljskog prvenca „Zašto ne ti?“ ("Hochwald") austrijske scenaristkinje/montažerke Evi Romen koja je nagrađena „Zlatnim Okom“ na Ciriškom festivalu za najbolji film u takmičarskom programu Fokus. Interesantno je da je ova svetska premijera zvanično podeljena između Ciriha i talinskih Crnih Noći (PÖFF) poslednjeg A-list festivala u kalendarskoj godini koji će se otvoriti 6. novembra. Film je u međuvremenu, takođe, pokazan na Vijenalu na kome smo i imali priliku da ga pogledamo. 

Pisati ovu kritiku iz Beča, dan posle prvog terorističkog napada u ovom gradu još od 1980. godine nije lak zadatak jer se događaji u filmu i našoj novoj austrijskoj stvarnosti bolno poklapaju. „Zašto ne ti“ pokazuje širok spektar posledica jednog bezumnog čina ostrašćenih pojedinaca koji u ponor baca širu grupu građana koja ne može da se nosi sa težinom tragedije sa smrtonosnim posledicama. 

Radnja filma počinje u seocetu u Južnom Tirolu (regionu iz kojeg inače potiče Evi Romen) za koji Austrijanci kažu da je italijanski, a Italijani ga zovu austrijskim. Ondašnje stanovništvo je dvojezično, ogrezlo u dva dijalekta koji su izazov za obe granične države. U jednom takvom konzervativnom okruženju, Mario (Thomas Prenn), momak koji želi da ostvari plesačku karijeru, osuđen je da se izdržava poslom u privatnoj mesari, iako je školovan poslastičar. Tu se „iza tezge“ dešavaju stvari o kojima niko ne može ni da sanja, jer je, elem, društvo „zdravo i katoličko“, a počinioc srećno oženjen čovek. 

Mario svaki dan uvežbava svoje numere na bini u osnovnoj školi. Film se otvara njegovim frenetičnim plesom uz munjevito menjanje kostima (iza kojih stoji Cinzia Cioffi). Iz onoga što uvežbava jasno je da upija uticaj iz Travoltinih poznatih filmskih uloga. Koreografija je besprekorna, a muziku potpisuje Florian Horvath koji peca osećanja na retro trip, uz zaboravljene pesme sa repertoara italijanskih disco i šlager numera. 

U predbožićnom štimungu sve se menja dolaskom Lenza (Noah Saavedra), seoskog šmekera i Mariovog najboljeg druga koji ima relativno uspešnu glumačku karijeru u Rimu. Za razliku od Maria, on potiče iz bogate porodice i njegov imidž je obojen poreklom i maskom hetero-zavodnika, suprotno onome što jeste. Kada Lenz Mariu predloži da odu u provod u Rim, ovaj to prihvata oberučke. Međutim, gej klub u koji odlaze postaje meta krvavog napada islamskih terorista u kome samo mala grupa ljudi izbegava smrt, i Mariov povratak – „bez ogrebotine“ izbezumljuje selo. Zašto je baš on, perverzni čudak preživeo, kada je miljenik zajednice poginuo? 

Romen kao inspiraciju citira teroristički napad na pariški Bataclan 2015. godine koji je odneo 137 ljudskih života. Sama scena krvoprolića uzima svega par minuta, i koncentracija je na sve ono što dolazi posle. Dok se Mario nosi sam sa svojim bolom u sredini koja ga perverzno krivi za to što je živ, zajednica dodatno ogreza u rasizam i islamofobiju. 

Iako dva imena potpisuju direktora fotografije, nemoguće je ne prepoznati pečat Martina Gschlachta koji stvara dramaturški jaku sliku psihološke borbe glavnog protagoniste pod neonskim svetlima noćne scene. 

„Zašto ne ti“ je iznenađujuće dobar prvenac Evi Romen koji iako povremeno igra na proverene karte emotivne manipulacije, zna da se iskopa iz te zamke ne idući predaleko u plačni glib.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: screenshot/Hochwald