Prvih mesec dana bestijalnog iživljavanja medija nad tragedijom, ubistvom pevačice Jelene Krsmanović Marjanović okončano je na, simbolično, logičan način: redakcija Informera, dnevnog biltena Srpske napredne stranke, ponudila je milion dinara onome ko "donese informaciju koja bi dovela do rasvetljavanja ubistva". 

Ovaj novac isplatiće onome ko im dostavi kredibilan trag ili drugi dokaz na osnovu kog bi policija uspela da reši zločin koji punih mesec dana trese Srbiju, saopštila je redakcija, a dodatno objašnjenje je dao glodur Dragan J. Vučićević, u više godišnjih anketa proglašavan za bruku profesije.

"Čovek koji je Jelenu ubio razbivši joj glavu sa više od 30 divljačkih udaraca još je na slobodi. I to je nešto sa čim nikako ne bismo smeli da se pomirimo. Taj ludak šeta našim ulicama i sutra može da ponovi svoj zločin. Zato je, zbog svih nas, zbog naših majki, naših supruga, naših sestara, naših ćerki, veoma važno da Jelenin ubica bude što pre otkriven i uhapšen", zabrinut je Vučićević. 

April koji je ušao u istoriju srpskog novinarstva

Od 2. aprila, kada je, kako su pokazali nalazi stručnjaka, pevačica svirepo ubijena, sa devet udaraca drvenom palicom, ili sličnim predmetom, ubistvo je svakog dana bilo na naslovnicama, smeštajući se u istoriju ovdašnjeg novinarstva, krcatu gadostima i bednicima. "Sve je laž, osim smrti", peva popularni autor, a tako bi se moglo okarakterisati i pisanje beogradskih dnevnika i nedeljnika o ovom zločinu. Mada bi preciznije bilo nekako uglazbiti i manipulaciju.

Uzalud su bila preklinjanja članova porodice upućena novinarima, pretnje krivičnim tužbama, pozivanje na razum i ljudskost, tabloidi su i dalje nastavili da stražare ispred kuće (SCRENSHOT: Informer)

U svakom slučaju, imamo posla i sa sferom obmane i spinovanja, čiji cilj, zasad, možemo samo da naslućujemo. Jelena Krsmanović Marjanović, pevačica, zvezda produkcije "Grand" i istoimenog televizijskog šoua koji okuplja neafirmisane narodnjake, ubijena je u subotu, 2. aprila. Telo je pronađeno dan kasnije, na nasipu u Crvenki, delu beogradskog naselja Borča. Policija je krenula u potragu za njom u subotu, kada je suprug Zoran Marjanović, kompozitor prijavio nestanak. Marjanović i njegova žena nisu spadali u tiražne autore, pre bi se moglo reći da su ispod proseka po kvalitetu i zaradi. 

Marjanović je u prvom razgovoru sa policijom rekao da je sa suprugom i ćerkicom krenuo u šetnju, a da se Jelena u jednom trenutku odvojila kako bi otišla na trčanje pored Dunava, nakon čega je više nije video. Nalaz obdukcije u koji je jedan beogradski dnevnik imao uvid pokazao je da je pevačica ubijena sa devet udaraca bejzbol palicom ili jačim drvenim štapom. Međutim, oružje kojim je počinjeno ubistvo nije pronađeno, iako je isušen deo kanala pokraj kojeg je pronađeno beživotno telo. 

Veza opskurne upotrebne vrednosti zločina i vanrednih parlamentarnih izbora, slučajna ili namerna - izvesna je.

Premijer Aleksandar Vučić rekao je uoči glasanja da se ne meša u rad policije i da bi voleo kada informacije o ubistvu Jelene Krsmanović Marjanović ne bi izlazile u javnost pre izbora. Neposredno pre toga Kurir je objavio da Vučić, ekskluzivno za taj tabloid, tvrdi kako će policija uhvatiti ubicu za 48 sati. Onda je kazao i to da je tvrdnju o roku od 48 sati izrekao u neformalnom razgovoru, zato što se "nada da to policija može da obavi". Brižljivom kombinacijom vremena i prostora koje su dobile ove tvrdnje, ostao je utisak da premijer zna ko je ubica i da će to, evo samo kad završe izbori, objaviti svima. 

Veza opskurne upotrebne vrednosti zločina i vanrednih parlamentarnih izbora, slučajna ili namerna - izvesna je, Aleksandar Vučić za to je pravi primer (FOTO: Hina)

Vučić je, ma koliko ovaj manevar delovao neozbiljno, apsolutno uveren da zna kome se obraća i, iako često ne zna šta bi s tom informacijom, ovoga puta je znao. Noć nakon što je, prvi put otkad Slobodan Milošević ne broji listiće, Republička izborna komisija utvrdila rezultate za samo dvadesetak odsto biračkog tela, u jednom beogradskom trolejbusu autor ovog teksta čuo je duboku zabrinutost jedne penzionerke: "Ma, neće ni da ga uhvate, pre tri godine bilo je slično ubistvo u Ovči, još nisu uhvatili ubicu".

Banalne zamene teza

Drugo obraćanje javnosti Aleksandra Vučića glede zločina imalo je već opipljiviju motivaciju. Reč je o klasičnoj zameni teza, nalik onoj koja u srbijanskoj javnosti ima oznaku "Slučaj Hilandar". Kada je, naime, ovaj manastir Srpske pravoslavne crkve na Svetoj gori teško oštećen u požaru, novinari su, u zlo doba, došli do podatka da je tadašnji ministar policije u Vladi Vojislava Koštunice, Dragan Jočić, bio hapšen zbog obijanja kioska (među nama, nije to bio kiosk, nego montažna bakalnica firme "Smederevka"). Opkoljen novinarima, Jočić je imao genijalnu zamenu teza i čak se naljutio: "Gori Hilandar, a vi me pitate o nekom kiosku!".

Nakon antisekularnog činodejstvovanja sa uskršnjim jajima, u prisustvu generala Ljubiše Dikovića, "kosovskog heroja" iz raznih poduhvata, Vučića su pitali ko su ljudi sa "fantomkama" koji su u postizbornoj noći srušili popularno "Miksalište", prihvatni centar za izbeglice, privatne lokale i poslovni prostor. Vučić je namah pronašao "Hilandar - odgovor":

"Odgovoriće nadležni organi i nadležno tužilaštvo. Uveren sam da će ustanoviti istinu. Država nije uspela da reši ubistvo pevačice Jelene Marjanović, što je mnogo veći zločin od rušenja bespravnih objekata", rekao je Vučić novinarima posle uskršnjeg doručka u Operativnom centru sistema odbrane na Banjici, u Beogradu.

Kada čujete takav potresni odgovor, od čoveka čiji izraz lica odaje duboku zabrinutost, ostaje, ipak, još i pitanje "ko je ovde lud", ili "kakva jaja serviraju u Centru visokih vojnih škola". Dobili bismo odgovor odmah, ili, možda, "za 48 sati". 

U davno zaboravljeno pristojno doba, Dušan Makavejev snimio je film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT"(1967.) na temelju male, gotovo neprimetne vesti o samoubistvu devojke koja je skočila u Rimski bunar na Kalemegdanu. Gotovo pola veka kasnije istragu kao da diktiraju mediji, iako je policija, po oceni laika, dakako, preduzela niz istražnih radnji koje ukazuju na ozbiljan pristup. Reč je o ispitivanju više desetina svedoka, poligrafskom testiranju, laboratorijskoj analizi odeće i obuće, temeljnoj potrazi za oružjem… 

Novine pišu optužnice - svaki dan drugi krivac

Uzalud su bila preklinjanja članova porodice upućena novinarima, pretnje krivičnim tužbama, pozivanje na razum i ljudskost, tabloidi bi ih samo objavili (recimo, Svekar (suprugov otac): "Vi ste produžena ruka ubice!"), ali ne bi prekinuli da stražare ispred kuće i registruju, recimo, ko je i kada išao u nabavku namirnica. Optužujući pritom porodicu da je petogodišnjoj devojčici onemogućila da se igra u dvorištu. 

Tabloidi registruju i ko je i kada iz porodične kuće išao u nabavku namirnica (SCREENSHOT: Telegraf)

Sve vreme pisani su mediji "sledili tokove novca", odnosno tiraža koji je ostvaren protivzakonito, ukoliko nije previše naivno da ovo konstatujemo. Objavljivani su monstruozni tekstovi o motivaciji, za ubicu su proglašavani svi članovi porodice, izuzev petogodišnje kćerke, odnosno, čitaocima je direktno sugerisano da oni, ako već nisu svirepo ubili Jelenu Marjanović, pouzdano znaju ko je ubica, zajedno skrivaju njegov identitet. 

U nedostatku realistične hipoteze, pažljivo su slušali majku ubijene i to što nariče na grobu objavljivali kao krunski dokaz protiv porodice Marjanović: "Jelena, zašto su te ONI ubili". Ispod naslova "Ubica sigurno neko iz kuće?!" krije se, uprkos obesmišljenom upitniku, presuda: "Svi dokazi i iskazi, kao i testiranja na poligrafu, pokazuju da je zločinac najverovatnije neko iz porodice Marjanović", piše u podnaslovu. Poslednja dva napisa objavljena su u teško zabrinutom Informeru koji nudi nagradu. 

Ko je ubica pitanje je na koje su odgovor davali iskusni policajci, oslanjajući se na iskustvo i teoriju, locirajući zločinca uglavnom na polju estrade, ili među psihopatama. Mediji će ovih dana presuditi - kasno je, svi tragovi su uništeni, širi se strah. A već je bilo ozbiljno, proradila je mašta, pa su nepostojeći izvori bliski istrazi bili sigurni da je ubica koristio vozilo "passat", neki, pak, da je bio pecaroš, a još upućeniji nepostojeći inspektori objavili su kako su se dali u potragu za biciklistom koji je nosio sivi duks, za neupućene, prepoznatljivu garderobu psihopata sklonih nasilju. 

Ipak, najrealističniji scenario pripremio je Blic, podseća na krunskog svedoka Petera Bača i ljude žabe koji izranjaju i od optuženog uzimaju tajni dokument, da bi ponovo zaronili. Ubici, po ovom scenariju, pomaže čamdžija (uz tekst ide ilustracija, čamdžija sa slamnatim šeširom - ko zna, možda ga je i ovaj Blicov imao) i odvozi daleko od očiju istražitelja, od kojih, naravno, jedan poverava tajnu Blicu. 

Rotacija se pregrejava, tokovi novca povezani su direktno sa intuicijom, odnosno maštovitošću. Zgaženi su zakoni i Kodeks, neljudskost izaziva dodatnu patnju unesrećene porodice. Negde postoje nečasniji, podmukliji mediji, nego u Srbiji? Teško. I da postoje - nije uteha za društvo u ovakvom blatu. Koliko logično, toliko je i naivno pitanje ko to čita. Tiraži su iznad golemih sto hiljada primeraka.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Flickr/ykjc9