KLJUČNO PITANJE

Kako pada režim Milorada Dodika?

ritn by: Ljupko Mišeljić | 09.08.2021.
KLJUČNO PITANJE: Kako pada režim Milorada Dodika?
Jasno je da režim Milorada Dodika ne može pasti na izborima. Pogotovo ne na izborima koje želi osvojiti politička struja što je omogućila autokratsku i totalitarnu vladavinu jednog čovjeka – recimo, Milorada Dodika. I jasno je da režim Milorada Dodika ne može pasti na izborima na kojima pobjedu iščekuju politički klonovi pomenutog populiste u feudalističkom ekonomskom sistemu. No, jasno je da režim Milorada Dodika može pasti isključivo izborima: izborom javnog mnjenja da kontroliše prostor susreta, mogućnost da se okuplja, izražava i misli, izborom javnosti da reaguje na političke procese čiji rezultati utiču na cjelokupno društvo, izborom radnica i radnika da sindikalnim organizovanjem upravljaju preduzećem u kojem su zaposleni. Posebno, izborom civilnog društva da ne učestvuje u targetiranju i difamaciji osoba po osnovu prava na slobodno izražavanje, mišljenje i okupljanje.

Da li je „borba za očuvanje interesa Republike Srpske“ politika kojom Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH, može dobiti podršku većeg broja grupacija nezadovoljnih režimom koji je uspostavila „borba za očuvanje interesa Republike Srpske“?

Ne, jer je ta borba de facto režim.

Da li je to borba kojom Milorad Dodik može svom zvaničnom političkom bloku prisajediniti sve one nezvanične članice tog bloka koje godinama tvrde da mu ne pripadaju? 

Da, ali zašto onda opozicija u bh. entitetu Republika Srpska nije već dio zvaničnog političkog bloka? 

„Borba za srpsku stvar“ ili „borba za očuvanje interesa Republike Srpske“ u proteklih nekoliko godina jeste jedina inicijativa o kojoj govori vlast Milorada Dodika, za potrebe kreiranja publiciteta i ispunjavanja sadržajem svih medijskih satelita nastalih kao proizvod i oružje te borbe. Višegodišnje ubjeđivanje da je to jedina i osnovna tema o kojoj treba da razmišlja grupacija smještena u opni između entitetske granice sa Federacijom Bosne i Hercegovine, Hrvatskom i Crnom Gorom. I ta je opna, kao i medijski sateliti koji širinom vidika konstruišu tu opnu, jedan od osnovnih proizvoda „borbe za srpsku stvar“. 

Nakon priznanja da aktuelna opozicija u Republici Srpskoj već ima ozbiljan background u političkom i društvenom kreiranju te opne, priznaćete takođe i da aktuelna opozicija u Republici Srpskoj mora pristati na borbu koja im omogućava postojanje. No, sukob između vlasti i opozicije nastaje upravo u onom prostoru za koji su se vlast i opozicija izborile, polje koje generišu dvije političke struje. 

Situacije koje ne spadaju u domen „vitalnog nacionalnog interesa“, borbe ili bitke čiji je jedini cilj homogenizacija političkih subjekata u bh. entitetu Republika Srpska, po automatizmu kreiraju uslove za komuniciranje u kriznim situacijama – i to predstavlja osnov sukoba koji se dovodi u fokus okupljanjem političkih stranaka u jedan blok. Ukratko, to su socioekonomska i realpolitička pitanja, zapošljavanje kao i zapošljivost, zdravstvena njega, obrazovanje, prosvjeta, kultura, nauka i tehnologija. 

Kad politika „nova radna mjesta“ tone

Usaglašeno je i dogovoreno da ipak postoji interes srpskog naroda u BiH, a da taj interes predstavlja zaborav porijekla državnosti i porijekla društvene svojine. Kako i kuda dalje s tom svojinom – to je pitanje koje dalje tematizuje mogućnost pada režima Milorada Dodika. Da li je plan za budućnost hendikepiranje javnih servisa/javnog aparata. Ako da, do koje mjere? Do akvizicije javnih preduzeća u RS koju će preduzeti domaći investitori bliski jednom ili drugom političkom bloku, ili do akvizicije javnih preduzeća koju će preduzeti investitori bliski novom, jednoglasnom političkom bloku?

Problem koji stvara takvu socioekonomsku situaciju jeste političko komuniciranje kojim se oko lokalnog tržišta stvara neprobojna opna – i to je osnovni, najrealniji proizvod vidljivih političkih dejstava. Aktivnosti kojim dominantni politički subjekti pokušavaju uspostaviti kontrolu nad društvenom svojinom i omogućiti prednost preduzetnicima, privatnicima koji (žele da) dominiraju domaćim tržištem. 

Radnici
Ekonomski interesi oligarhije koja se spaja u jednu političku struju vodiće daljem otuđivanju sredstava društvene proizvodnje iz ruku društvene svojine (FOTO: Lupiga.Com)

Nesumnjivo je da publicitet koji vlast i opozicija imaju na lokalnom nivou, a takođe i podrška pristalica i članstva, upravo zavisi od mogućnosti zadržavanja vlasništva u preduzećima koja posluju sistematično, uz ostvarivanje dobitaka. No, sasvim sigurno taj publicitet nije ništa gori, niti je manja podrška članstva i simpatizera u preduzećima koja ne posluju sistematično, uz gubitke. Sve dok postoji osnovno saznanje da je riječ o društvenoj svojini, svojini kojom upravljaju legitimni predstavnici biračkog tijela. 

Da li će poslovanje oligarhije okupljene oko jednog i drugog političkog bloka biti moguće na inim tržištima? Da li će njihov kapital biti poželjan? Da li je taj kapital moguće udružiti za investicije u inostranstvu ili se on može udružiti tek za investicije u domaće tržište – to su pitanja o kojima će u narednom periodu veću pažnju posvetiti zemlje zapada, a manju pažnju vlast i opozicija u Republici Srpskoj. Politička struja koja publicitet sukoba i privid eskalacije koristi za manipulativno usaglašavanje sa svojim biračkim tijelom. Motom koji je veoma jasan: sve dok je uz nas masa, naša imena na crnim listama zapada biće opravdana. 

Koalicija koja nastoji da se okupi, u tom kontekstu, tematizuje privatizaciju društvene svojine kao kompromisno rješenje za suzbijanje nejedinstva. Evidentan je ekonomski pravac: „sve dok smo zajedno, jasno vam je zašto je sve naše“. Formira li se velika koalicija, takozvana vlada nacionalnog spasa, ekonomski interesi oligarhije koja se spaja u jednu političku struju vodiće daljem otuđivanju sredstava društvene proizvodnje iz ruku društvene svojine, u ruke privatnih preduzetnika. Tu blagu promjenu u poslovanju – blagu, imajući u vidu nemogućnosti sindikalnog vlasništva nad preduzećima – platiće oni koje interesuje akvizicija, a aktuelna vlast upravljaće priskrbljenim sredstvima bez pitanja i bez odgovora – baš kao i javnim preduzećima. 

Da li je drugačiji postupak moguć? 

Da li će zapadne kompanije povjeriti resurse i sredstva u državi u kojoj je sigurnost kapitala ekstremno niska iz političkih razloga koji diktiraju bezbjednost? Da li će to učiniti ruske, turske i kineske (kćerke) kompanije, ukoliko aktuelni politički blok uradi sve što može da svoj politički projekat – bh. entitet RS – svrsta uz poželjni geopolitički blok? To su pitanja o kojima će u narednom periodu voditi računa i Christian Schmidt, visoki predstavnik Savjeta za implementaciju mira (PIC). 

Izvan rasprave o mogućem članstvu Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji i Savezu sjevernoatlantskog ugovora, osnovno pitanje biće mogućnost dalje tolerancije nepoštovanja ljudskih prava i civilnih sloboda koje zastupa Evropska unija biti dokinuto. Pod uslovom, naravno, da trgovina ne bude jedini vid razmjene koja se odvija između BiH i Evropske unije.

S jedne strane, kakav-takav komfor i opravdanje za apatičnost, neagilnost u političkom dejstvu daje nada da će međunarodni, strani investitori i dalje biti u potrazi za individualcima, pojedincima, stanovništvom koje može, zna i želi da radi, posluje i obrazuje se. S druge strane, kakvu–takvu nadu da društvena i politička angažovanost vodi pacifičnijem društvu, kvalitetnijem sistemu daje agilna društvena zajednica koja pretenduje da društvenu svojinu i sredstva društvene proizvodnje iskoristi u interesu javnosti i u interesu najšire društvene zajednice. Dalja mogućnost saradnje između jedne i druge grupacije, mogućnost zajedničkog dejstva i aktivnosti u odnosu dvije socioekonomske grupe biće ključna baza za pad režima Milorada Dodika. 

Christian Schimdt
O ključnim pitanjima u narednom periodu vodiće računa i Christian Schmidt (FOTO: Hina/Mario Strmotić)

Jasno je da režim Milorada Dodika ne može pasti na izborima. Pogotovo ne na izborima koje želi osvojiti politička struja što je omogućila autokratsku i totalitarnu vladavinu jednog čovjeka – recimo, Milorada Dodika. I jasno je da režim Milorada Dodika ne može pasti na izborima na kojima pobjedu iščekuju politički klonovi pomenutog populiste u feudalističkom ekonomskom sistemu. No, jasno je da režim Milorada Dodika može pasti isključivo izborima: izborom javnog mnjenja da kontroliše prostor susreta, mogućnost da se okuplja, izražava i misli, izborom javnosti da reaguje na političke procese čiji rezultati utiču na cjelokupno društvo, izborom radnica i radnika da sindikalnim organizovanjem upravljaju preduzećem u kojem su zaposleni. Posebno, izborom civilnog društva da ne učestvuje u targetiranju i difamaciji osoba po osnovu prava na slobodno izražavanje, mišljenje i okupljanje. 

Dugogodišnji režim Milorada Dodika uspostavio je otklon prema javnoj svojini, otklon prema sredstvima društvene proizvodnje, te utisak da su i država i društvo sile koje su otuđene od čovjeka, sile kojim čovjek ne može da upravlja ako ne misli, ne radi i ne ponaša se tačno onako kako je i zamišljen, kao idealan podanik režima. No, ciljana javnost koju aktuelni režim pretpostavlja kao dominantnu i mnogobrojnu – morate priznati – ipak je ona javnost koja ne smatra da u društvenoj svojini postoji išta vrijedno i korisno za razvoj društva i zajedničke ekonomske inicijative. Primjetno je da se ta zamrznuta apatija ipak topi, podliježe saznanju i informacijama o svom i ekonomskom položaju zajednice, društvenim gibanjima. 

U najkraćem, tu grupaciju čine ljudi koji su predugo zarobljeni u režimu koji ni na koji način ne percipiraju kao blizak. Ljudi kojima trenutni režim uskraćuje mogućnost stvaralaštva, privrednih inicijativa, naučne i umjetničke djelatnosti, mobilnost i razmjenu iskustva. I ta grupa nema neznatnu brojčanost. U toj grupi ljudi, bez obzira na pol, rod, dob, identitet, mogu se pronaći i oni koji uviđaju da je trenutni režim održan manipulacijama njihovih ekonomskih i društvenih pozicija. A ovih dana, reklo bi se, toj grupi ljudi pridružili su se i oni koji ne dozvoljavaju dalju manipulaciju svojim sjećanjem, pamćenjem, i potrebom da pokažu otklon od aktuelnog režima. 

Režim čije pristalice ne podržavaju jedinu politiku koju provodi

To će svakako pokazati rezultati peticije koju je pokrenuo Savez nezavisnih socijaldemokrata, a i budućih peticija kojima Milorad Dodik želi sebi i oligarhiji oko sebe osigurati da se danas-sutra ne nađu pred Tužilaštvom i Sudom Bosne i Hercegovine i da budu povezani s predmetom istrage Agencije za istragu i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA). Da li će to pokazati izbori – to je pitanje smjelosti političkih subjekata koji računaju na odziv moćnog biračkog tijela koje se još nije odazvalo na učešću u izbornom procesu. 

Za Milorada Dodika to konkretno znači sljedeće: ili će učestalim medijskim istupima, izrugivanjem demokratskog sistema i poštovanja ljudskih prava i civilnih sloboda nastaviti sa ubrizgavanjem amnezije o identitetu i društveno-ekonomskom procesu, čime će međunarodnu zajednicu izazvati na sankcije; ili će svojim redovima pridružiti opoziciju i omogućiti privatizaciju društvene svojine koja će sistematizacijom dokinuti trenutni broj radnih mjesta. 

I to je pitanje o kojem režim trenutno razmišlja, u uslovima u kojima Ruska Federacija, zaštitnik interesa Srbije i Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, ne koristi ni najmanji medijski prostor koji im za podršku režimu stoji na raspolaganju. Baš u vrijeme dok režim gubi podršku svog biračkog tijela za suprotstavljanje odlukama visokog predstavnika i međunarodne zajednice. Sve dok najkrupnija oligarhija okupljena oko Milorada Dodika i njegove opozicije ne shvati da svoj novac može ulagati u mnogo sigurnija tržišta, pod uslovom da nisu na crnim listama i da je njihov kapital poželjan. 

Alternativa je vrlo jednostavna: nemojte vjerovati sami sebi i dozvolite da vas Dodikova histerija ubijedi da je dominantan i ekonomski siguran. Ali, pod uslovom da objasnite sebi gdje sve niste u potražnji za stanom, poslom i obrazovanjem, i gdje sve ne tražite utočište. Priznaćete da su to upravo zemlje koje će ime Milorada Dodika vrlo brzo upisati u svoje crne liste, ukoliko nastavi sa retorikom koja omogućuje privid eskalacije sukoba. 

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: HINA/Wikimedia

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. HRVATSKA – ZEMLJA RAVNODUŠNOSTI: Nitko ni okom nije trepnuo jer su Romima srušene kuće

    21.09.2023.

    Boris Pavelić

    HRVATSKA – ZEMLJA RAVNODUŠNOSTI: Nitko ni okom nije trepnuo jer su Romima srušene kuće

  2. MUZIČKA MAPA MARKA POGAČARA: Split

    31.08.2023.

    Marko Pogačar

    MUZIČKA MAPA MARKA POGAČARA: Split

  3. OTETO IZ TMINE: Dino Merlin i izazov raspalog patriotizma

    25.08.2023.

    Bojan Tončić

    OTETO IZ TMINE: Dino Merlin i izazov raspalog patriotizma

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije