Oduvek je tako bilo. Volim kada pobede mali. Oni kojima se ne daju nikakve šanse. Koji svoju priliku čekaju iz prikrajka. Dolaze iz potaje i odlaze na krilima slave. Književni, filmski, muzički, stripovni i ovih nedelja aktuelni - fudbalski autsajderi. Njihovi trijumfi davali su nadu da ću i ja dočekati svoj trenutak iz potaje i svoj let ka slavi. Dok do toga ne dođe, pisaću o njima. Ovog puta o mundijalskim malima - Čileancima, Nigerijcima, Alžircima, Kolumbijcima i Kostarikancima. Ima ih još koji bi se ovde mogli svrstati, ali ovi su zaokupili moju pažnju. Prve tri reprezentacije savladane su u osmini finala, a poslednje dve u četvrtfinalu, sve od jačih od sebe, ali su zato za sobom ostavile ponekog favorita.

Izuzev Kolumbijaca, svima njima nisu date nikakve šanse da bi mogli proći u drugu rundu. Svojom borbenošću i igrama došli su do željenog plasmana. Svojim šarmom do slave. Prvenstvo je za njih gotovo, ali priče tek počinju. U susret budućim sećanjima kratke crte ovomundijalskih uspeha. Pamtiće se da je Čile tukao svetskog prvaka, Nigerija iznenadila Bosnu i Hercegovinu, Alžir ostavili Ruse iza sebe, a Kostarikanci redom obeshrabrivali Urugvajce, Italijane, Engleze i Grke. Priče će prerasti u inspiracije za neke nove male.

Unapred otpisani Alžirci (FOTO: faf.dz)

U tronedeljnom nadmetanju sa jačima, ali i slabijima od sebe, pružili su i pokazali sve što (i ovaj današnji) fudbal donosi. Ima tu još i uzbuđenja i iznenađenja. Prilično više nego u životu, zato i sedimo prikovani za televizore mesec dana. Ta potreba, da pobedi autsajder tu je i bez njih, ali i zahvaljujući njima. U svakoj pobedi slabijeg krije se taj neki tračak (ne)dostižne pravde. Ima nešto neodoljivo u tome, da pobedi onaj ko je unapred otpisan. Takva pobeda donosi zadovoljstvo, kako onom ko ju je izvojevao, tako i onom ko je sve to sa simpatijama posmatrao.

Koliko samo često poželite da se nekome ko se ubacuje ispred vas u redu dosudi ofsajd? Ili pak žuti karton neurotičnim gaziteljima u gradskom prevozu? Ili možda jedan crveni za neljubaznu šaltersku službenicu? A koliko biste tek poželeli da imate priliku da im na neki način uzvratite, da im šta ja znam, zabijete jedan sa distance pod prečku – gol, naravno!

U iščekivanju i žarkom priželjkivanju da se tako što ili tome slično desi, ostaje nam da sumiramo učinke navedenih autsajdera. Južnoamerički predstavnici igrali su kako im priliči, hrabro, strastveno i ofanzivno u želji da se takmiče i nadigravaju. I jednima i drugima glave je došao takođe predstavnik njihovog kontinenta. Domaćini Brazilci prvo su na sreću prošli Čileance na penale, da bi zatim u prilično gustom četvrfinalnom meču izbacili Kolumbijce i ostavili uplakana vodećeg strelca Mundijala i jednog od najvećih osveženja turnira Jamesa Rodrigueza. Reprezenti Afrike, Alžir i Nigerija, prilično su nesrećno ispali od favorita Nemačke i Francuske. Uprkos stereotipu o afričkim ekipama igrali su veoma disciplinovano i timski i tako došli do solidnog rezultata.

U ovom društvu sada su oni mali (FOTO: KNVB)

Poslednje i najveće iznenađenje bili su Kostarikanci. Od najizrazitijih autsajdera postali su najveći hit prvenstva i da nije bilo kočopernog golmana Krula došli bi do polufinala. Doduše za razliku od prethodno navedenih timova, njihov fudbal znao je biti prilično defanzivan i neatraktivan što se najbolje videlo upravo protiv Holanđana. U tom meču, priznajem, bili su mi najmanje simpatični. Manje zbog stila, više zbog unutarnje naklonosti ka naslednicima Mihelsovog i Krojfovog totalnog fudbala. U svakom slučaju ovaj Mundijal pamtiće se po njima i porazima koje su naneli „većima“ od sebe.

U top 4 završili su tri osvajača Mundijala i jedan večiti viceprvak. Priznajem ne očekujem odviše lepote u njihovim duelima. Uzbuđenja da i najviše do sada, ipak sledi kulminacija. Simpatije će biti na strani Holanđana, sada su oni mali.

Lupiga.Com