Onaj fra Ive je u nedilju držao misu u Gospe od Cukra. Fra Ive je ukipao se ispod Isusa sa krunom i govorijo je: „… kruh naš evropski daj nam danas i otpusti nama duge naše kako i mi otpuštamo dužnicima našim i ne uvedi nas u napast nego od zla nas izbavi, amen!“ Rulja su zažamorili: „Amen!“ Fra Ive je zlamenovao se i rekao je: „Pomolimoseeeeeeee…“

Onda je ona Domazetka šapnila Plazibatki i Kragićki: „Gospe moja, šta je meni čudna ova misa!“ Plazibatka je šapnila: „Apsolutivno! Toliko je čudna da je i neobična!“ Kragićka je šapnila: „Ne kužim zašto umisto 'nego izbavi nas od zla' sad govore 'nego od zla nas izbavi'? Jel to neki moderni đir?“ Plazibatka je šapnila: „To san i ja ubrala! Sve je izokrenuto!“ Domazetka je šapnila: „Lako to! Al zašto umisto fra Ive misu drži Vesna Pusić?“

Kragićka i Plazibatka su razrogačile oči prema oltaru. Kragićka je šapnila: „Čoviče!“ Plazibatka je šapnila: „Čoviče!“ Kragićka je šapnila: „A i čudila san se šta je velečasni obuka veštu do kolina!“ Plazibatka je rekla: „Ja san mislila da mu se skupila u pranju!“ Samo onda su se na kruni iznad Isusove glave upalile žute zvizdice. Rulja u Gospi od Cukra su uzviknuli: „Uau! Đizez Krajs!“ Onda je fra Ive pokazao sa prstom prema vratima i rekao je: „A sad svi na referenbum!“

x x x

Nama je doma kod kuće neko pozvonijo na vrata. Mama je otvorila i rekla je: „Uau! Đizez Krajs!“ To je bijo moj dida sa Šolte. Dida je bijo skockan tuto kompleto. On je imao kafeno odjelo i crvenu kularinu. Mama je rekla: „Čako? Otkud ti ovde?“ Dida je rekao: „Doša san glasat na referenbum!“ Mama je rekla: „Pa zar tebi nije glasačko misto na Šolti?“ Dida je rekao: „Nemoj ti meni govorit di je meni misto!“ Mama je zarežala: „A zato ne bi? Misto ti je na Šolti, a ne da mene ovdi nediljom dolaziš tlačit!“ Dida je ugibao u kuću i rekao je: „Ako u Evropskoj uniji nema granica, onda ja valjda mogu cirkulirat sa Šolte u Split bez da mi ćer glumi carinu i panduriju! Gotovo je sa šengenom, miki!“

Moj tata je sipnijo sebi i didi po bićerin travarice. Onda je on didu pitao: „A zaštaš ti, fosilac, glasat na referenbumu?“ Dida je rekao: „Zato šta iman pravo glasa! Ali bi me ti već pokopa?“ Tata je rekao: „Ama ne pitam te to! Nego oš glasat za ili protiv?“ Dida je rekao: „Ja san dosad uvik glasa protiv, al saću bit za!“ Tata je rekao: „N bava kua? Šta je reć da smo tako komstruktivni, a?“ Dida je rekao: „Zato šta danas glasamo za kapitulaciju nezavisne države Hrvacke!“

Tu su kod nas doma uletili šok i nevjerica. Mama je urliknila: „Ajde u tri pizde strinine bolesne! Biž mi ća iz kuće da te moje oči ne vide!“ Dida je opalijo čudilo: „Šta san sad krivo reka?“ Tata je rekao: „A sereš o kapitulaciji, eto šta si reka! Falcificiraš smisao referenbuma!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Šta se tu ima falcificirat, jebate? Ako zaokružimo za, opet će nam glavni grad bit Beograd! Normalna stvar!“ Tata je dreknijo: „Koji Beograd, čoviče božji?! U Evropi je glavni grad Brisel! Alo! Jel ti to uopće kužiš?“ Dida je rekao: „Kužim, zete, kužim! Al to je sad manje važno!“ Tata je podviknijo: „Kako je manje važno, jebate jarac?“ Dida je rekao: „Šta bi bilo važno kako se danas Beograd zove?“

x x x

Posli je mene moj dida vodijo na biralište. Na biralištu je neki barba listao po papirima. Onda je on didi rekao: „Ža mi je, šjor, al vas ovdi nema na biračkom spisku!“ Dida je rekao: „Kako nema? To mora da je neka greška!“ Barba je pitao: „A u kojoj ulici vi stojite?“ Dida je rekao: „Ne stojim u ulici nego na Šolti!“ Barba je rekao: „E pa onda vam je tamo biračko misto!“ Dida je rekao: „Znam, tamo san ja još jutros najranije glasa! Onda san se ukrca na trajekt i dogiba vamo!“ Barbi je uletila zbunjoza: „Ako ste već glasali tamo, zašto bi tili glasat i ovde?“ Dida je rekao: „Tija bi bit šta sigurniji da će nezavisna država Hrvacka kapitulirat!“

Barba je piljio u dida sa stisnutim očima. Onda je on zarežao: „Slušaj, prika, nije ti ovo generalštab! Ovdi se ne glasa za kapitulaciju Hrvacke!“ Dida je pitao: „Kako? Nego zašta?“ Barba je rekao: „Za ulazak u Evropsku uniju!“ Dida je rekao: „Nemoguće! Pa ja san na Šolti glasa za kapitulaciju nezavisne Hrvacke!“ Barba je rekao: „Ne znan ja zašta si ti na Šolti glasa, prika, al ovdi se za to ne glasa!“ Dida je pitao: „Jel ti to možda oš reć da su na Šolti i u Splitu različiti referenbumi, a? Jel to neka šengenska zajebancija?“ Barba je rekao: „Slušaj, krembilac, nemoj me više pilat! Reka san ti šta san ima reć!“ Dida je sa zbunjitisom počeškao se po ćiverici. Onda je on rekao: „Okej, ajmo na kompromis! Ti meni daj ti listić za ulazak u Evropsku uniju, a ja ću glasat za kapitulaciju nezavisne Hrvacke! Okej?“

Onda su dva pandura mene i dida izbacili sa birališta. Murac je didi rekao: „Briši vanka, staro prdilo! Ometaš nam demokracke procese!“ Drugi murac je didi rekao: „Di ti je evropska kultura, pičkati materina seljačka!“ Dida je rekao: „Lako ti se kurčit dok ti je još ta šahovnica na kapi! Al neće dugo, ne boj se! A onda ćemo malo vidit!“ Murac je pitao: „Šta ćemo vidit?“ Dida je rekao: „Kako će narodna milicija razjebat redarstvo!“

x x x

Naveče smo mi obitelj sidili isprid televizije i gledali smo izvaredne vjesti. U izvarednim vjestima su gospoda i precjednici drinkali šampanjac. Dida je zapisivao brojeve u notes i keserijo se. On je rekao: „He-he-he… Šezdešes koma tri posto za kapitulaciju nezavisne države Hrvacke! Ludilo rezultat! Živiće ovi narod!“ Onda je on okrenijo se prema mami i tati i rekao je: „Isplatila se svaka kap prolivene krvi!“

Mama i tata su vrtili sa glavama i gledali su u dida kao da triba ga otpremit u ludaru. Onda je tata okrenijo se prema mami i rekao je: „Dobro, jebemu mater, kako je to ispalo da smo ja i ovi stari degenerik danas glasali isto, a mislimo skroz suprotno? On oće da Hrvacka kapitulira, a ja oću da prosferira, i oboje zaokružimo za! Kako to? Jel ti to meni molinte moš objasnit?“ Mama je slegnila sa ramenima i rekla je: „Mene pustite na miru! Mene je od ovog referenbuma drob zabolija!“ Onda je dida tati rekao: „Nije važno šta suprotno mislimo dok god glasamo isto! To ti je, zete, abeceda današnje demokracije!“

Tu je tata opalijo kraće dumanje. Onda je on didu pitao: „Šta oš sa tim reć? Jel da je to isto ka ono kad se ulije po čaše bevande, pa jedan kaže da mu je čaša dopola puna, a drugi da mu je dopola prazna?“ Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „E pazi, na dobrom si putu, al tu moraš imat u vidu da mi pijemo bevandu, a oni na televiziji loču šampanjac! Bereš?“ Tata je rekao: „Ne berem!“ Dida je rekao: „Kako ne bereš? To već znači da u teoriju moraju uletit Maks i Emgels!“ Tata je zinijo: „Šta će sad Maks i Emgels?“ Dida je rekao: „E jebiga, zete, tebi kurca nije jasno… Robi, aj reci tati šta Maks i Emgels kažu o hrvackom slučaju!“ Ja sam rekao: „Nije stvar u tome je li čaša dopola puna ili dopola prazna, nego u tome da se čaša razbije!“

Robi K. (IIIa), Bilježnica Robija K.