Pjesnik, konceptualist, novinari i fotograf, Željko Građin današnji je Lupigin gost. Građin je rođen 1955. godine, objavio je dvije zbirke poezije, i to obje davnih godina – „Ovde malo“ (1979.) i „Izlog u radu“ (1987.). Tome postoji vrlo važan razlog. Naime, u vrijeme dok je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bjesnio krvavi rat, Građin se odlučio distancirati od umjetnosti. 

„Kad je početkom devedesetih došlo do oslobođenja zla zašutio sam … Moj grad – gad, nemam nameru pominjati mu ime, u tom je zlu imao značajnu ulogu jer je iz njega krenulo činjenje zločina. Poništio mi je život i svo stvaranje“, kaže Građin. 

Pisao je i pjesme za rock bendove, a jedna njegova pjesma odnijela je 1980. godine prvu nagradu publike na nekoć slavnoj gitarijadi u Zaječaru. Na Lupigi gostuje s pet svojih pjesama. 

Željko Građin s fotografijom na kojoj nosi masku, što se, kako kaže, uklapa u njegov osobni stav da smo svi poništeni (FOTO: Privatni album)

Hartiju bacajte po strani (1984.)

Dok se bavim u
fabričkom klozetu
posmatram
Bačene stranice ‘Sporta’, ‘Rada’, ‘Večernjih’…,
zapisnika, planovi do dvehiljadite…
izvučenih na šapirografu?
Čučim i razmišljam šta je to lepota i
u čemu je svrha življenja?
Ja se pokidao da napravim
taj značajan ili ekskluzivan
intervju, reportažu, pesmu…
a oni sada leže tu u desnom uglu
Jer piše na vratima:
Molimo Vas hartiju bacajte
po strani a ne u šolju!

Šutiram novine (1982.)

treba ustati i otići ipak
rukopisi se ne vraćaju
nesposoban sam da živim za
išta da radim kažem pjan
lica okolo mene bleda
triptih cepam muza je
umrla odavno odavno sada
više nisam spreman
pisati joj pesme ne znam
niti jedan jezik koračam
kroz zemlju nadahnut
popodnevom isprskanim
rukopisi se ne vraćaju
šaljem elemente svoje glave
na čišćenje, štimanje itd.
koliko će me sve to stajati
u gomili izgubim se za čas
zadovoljan običnom garderobom
čitam plakate
čitam
činim čuda čujte
rukopisi se ne vraćaju

Autoportret (1982.)

Ja
sam
broširani
povez
krvavi
ispljuvak
jeseni
alkoholičara
hroničnog
vremena
maloumnog
vetra
jevtinog
leta
s a m o u b i c e
leta
jevtinog
vetra
maloumnog
vremena
hroničnog
alkoholičara
jeseni
ispljuvak
krvavi
povez
broširani
sam
ja

Ja na stadionu (1985.)

Šetam rekom obešen štakor sam naopak
Vene sečem pruzi lepljivoj
Još uvek vonjam po poeziji
snošaju putovanjima snovima
krvlju sopstvenog očaja
Dolazim
širokih očiju uprtih u prtljagu noći
Isečenih nogavica snegom usnama
Počašćen
nestalnim dimljenim prijateljskim
rukovanjima spretnim vibracijama na
dlanu koji treba da ima drugačiji
ukus!
Molim za samo još jednu priču
Litru rakije!
Glas nemirnih vojnika u kupleraju
Često tako
Još uvek vonjam
po semenu rakiji i Pesmi!

Treba poštovati mlade pesnike (1985.)

Odemo na književne susrete.
Dočekaju nas lepo i ljubazno.
Čitamo poeziju,prozu…
zatim razgovaramo, i
pijuckamo…
Posle se naljutim sam na sebe
i na sve redom 
i demonstrativno odem…
Taj domaćin je svinja obična, vidim,
a i rekli su mi u poverenju
mladi pesnici koje je
upropastio svojim stavovima
i odnosom prema njima.
A ja
poštujem mlade pesnike!

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Pixabay