Ana Brnabić ulazi u istoriju Srbije kao prva predsednica Vlade, a na taj položaj dolazi sa mesta ministrice za državnu upravu i lokalnu samoupravu; u politici je tek godinu i po dana i njeno se uspinjanje u hijerarhiji srbijanske vlasti može bez dileme oceniti meteorskim. Četrdesetjednogodišnja ekonomistkinja iz Beograda, koja je završila studije poslovne administracije na američkom univerzitetu Nortvud i master studije u Velikoj Britaniji, na univerzitetu Hal, deklarisala se kao lezbejka, a sintagma gej osoba, u Srbiji se sve češće koristi u javnom govoru, valjda da ne bi bilo suvišnih dilema u pogledu političke korektnosti.

Na ministarsko mesto došla je iz nevladine organizacije NALED koja se bavi javno-privatnim partnerstvom za unapređenje državne uprave i lokalne samouprave, beleži poduži staž u više nevladinih organizacija i zastupništvu USAID-a. Od 2011. godine radila je u američkoj kompaniji Continental Wind Serbija, u kojoj je od 2013. bila direktorka. Zabeležila je, eksperti tvrde, uspehe kao ministarka, pokrenula reformu državne uprave, u nameri da prodrma i drastično smanji učmalu administraciju, ali se suočila sa otporom i uknjižila, iz pozicije građanina, konstataciju stanja u državi koja nije znala čak ni kolikom imovinom raspolaže i nije u stanju da u nekom razumnom roku izda elektronske zdravstvene knjižice osiguranicima.

Srbijo, zemljo, šta te snađe

Jednostavno, ništa iz biografije Ane Brnabić ne ide u prilog njenom imenovanju za premijerku, a jednako je opterećuje i "poreklo", jer potiče iz obitelji Brnabić koja se u Staroj Baškoj na Krku beleži u knjigama još u 17. veku. Ili, dikcijom naslova jednog od opskurnih portala, "Srbijo, zemljo, što te snađe: Hrvatica Ana Brnabić nova srpska premijerka". I ostali ekstremno desni tabloidi su dali mašti na volju, te se raspisali o privatnosti premijerke, sve u maniru "Gej, Hrvatica, bogata, premijerka". Komentari posvećenih konzumenata đubreta su slični - "što Hrvatima lezbo Srpkinja nije premijerka".

Ništa iz biografije Ane Brnabić ne ide u prilog njenom imenovanju (FOTO: Hina/Tanjug)

Hrvatica, dakle, lezbejka, "obučavana" kod mrskih Amerikanaca i Engleza (u prevodu - špijun), obogatila se izdajom (potkrovlje u Beogradu, više od 300 kvadrata, kuća u Staroj Baškoj, od 127 kvadrata, jedna manja, oronula, od tridesetak, džip Toyota, garaža - nasledstvo i krediti), godinama u NVO sektoru - da se zaključiti da, iz vizure građanina Srbije, te tabloidnih, ili profašističkih medija (svih), da Ana Brnabić ima ozbiljan problem sa biografijom. I onda se pojavi on, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, i kaže, bez okolišanja, "glasali ste za mene, to znači i za nju".

Strane agencije pišu o izboru Ane Brnabić kao o "istorijskom činu za konzervativno društvo kakvo je Srbija", konstatujući i to da je ona prva lezbejka predsednica vlade na Balkanu. I Vučić, o istom trošku, ulazi u istoriju, što je poodavno ufiksirao kao vlastitu misiju. A ne propušta da, kao što je učinio prilikom saopštavanja imena mandatara, uputi koalicionim partnerima i stranačkim prijateljima hladne obloge, nagoveštavajući kako će Ana Brnabić brinuti o upravi i ekonomiji, a da će "klasičnu" politiku voditi Ivica Dačić i on. Kabinet Ane Brnabić imaće dva resora više nego postojeća Vlada, ukupno rekordna 22 ministarska mesta, što je lako protumačiti kao Vučićevu nameru da dobije prostor za udomljavanje zaslužnih jurišnika Milošević - Dačićeve Socijalističke partije Srbije. 

Nije moja, moji imaju decu

Nije isključeno da će pokušati da odobrovolji i jagodinskog bosa Dragana Markovića Palmu, najhomofobičnijeg političara u Srbiji, jedinog kažnjenog za diskriminatorsko ponašanje prema LGBT populaciji. Marković je, nakon imenovanja Ane Brnabić, protiv koje je lobirao, naglašavajući da "premijer mora da ima decu", izgovorio, bolje reći procedio: "Ona nije moj premijer".

Ivica Dačić rekao je, pak, da je "već bio premijer", kao, ponestalo mu ambicija, nevešto krijući da je ljut kao ris, ali, dobio je javno Vučićevo obećanje da će socijalisti imati veći uticaj na kreiranje državne politike, a to će, po svemu sudeći, značiti i da su na strateškim mjestima njihovi ljudi.

Izvesno je, dakle, da je postizborna koalicija, u kojoj su Markovićeva Jedinstvena Srbija, Dačićev SPS i Vučićevi naprednjaci, prvi put značajnije i vidljivije uzdrmana, a na Vučiću je da smiri duhove i sinekurama nagradi lojalnost saveznika iskazanu i na predsedničkim izborima, u kojima se na njih oslanjao. Jer, 10,29 odsto birača, nešto manje od pola miliona (JS-SPS), sa tendencijom rasta broja pristalica, nije za potcenjivanje. 

I Vučić, o istom trošku, ulazi u istoriju, što je poodavno ufiksirao kao vlastitu misiju (FOTO: Hina)

Krhotine srbijanske opozicije oglasile su se tipično gubitnički, poput ekstremiste Boška Obradovića iz Dveri, koji je rekao da "zapadni centri moći imaju veće poverenje u Anu Brnabić, nego u bilo kog drugog iz SNS-a ili njihovog koalicionog partnera", zamerajući premijerki to što je obrazovanje stekla na Zapadu i konstatujući da je njen izbor "poniženje i za SNS i za sve socijaliste".

Šefica poslaničke grupe "Nova Srbija - Pokret za spas Srbije" Sanda Rašković Ivić ocenjuje da je reč o kapitulaciji Aleksandra Vučića pred Vašingtonom, budući da je "teško zamisliti Anu Brnabić kako brani Kosovo i Metohiju i prava radnika od Međunarodnog monetarnog fonda". Ona je otišla i dalje, mešajući vlastitu homofobiju i struku (psihijatar) i rekavši da je Vučić "mesecima promovisao ministarku državne uprave i lokalne samouprave, sa ciljem da je približi narodu i da bi imala humanitarno materinsku ulogu jedne vredne žene".

Demokratska stranka je, pak, odlučila da se drži opštih mesta i ocenila da Vučićev izbor "govori u prilog tezi da se u Srbiji simulira demokratija nauštrb svih građana koji svakoga dana žive sve lošije", kao i da je "informacija o imenu koje će preuzeti kancelariju premijera potpuno nebitna, jer već pet godina i funkciju premijera i predsednika i vrhovnog komandanta i koordinatora službi i spasitelja iz poplava i vozača kamiona kroz tunele obavlja samo jedan čovek koji jedini odlučuje o sudbini ovog naroda".

"Novi premijer će imati autoritet samo ukoliko u prvoj nedelji uhapsi odgovorne za Savamalu i batinaše koji su napali novinare i građane na dan polaganja zakletve predsednika Srbije. U suprotnom, imaćemo Vladu u kojoj će šef biti isti kao i do sada, samo sa druge pozicije", saopštila je DS. 

Kako dostići Mila Đukanovića

Uprkos opozicionom logiciranju, realnije je Vučićev izbor pripisati unutrašnjoj iznudici nego nalogu iz neke, recimo, vašingtonske kuhinje (teško da bi mogla biti Putinova). Preuzimajući, naime, mesto predsednika države, Vučić se suočio sa teškim problemom: kako da, kao u vreme Miloševića, vlast bude tamo gde je on. Uprkos ustavnim ograničenjima koja su simbolična, nedovoljna za uspostavljanje sigurne, neoborive vlasti za duži period. To je posao u kojem Vučić više ne može bez saveznika, uprkos nedemokratičnosti, bahatosti i svim poznatim manirima po kojima se u Srbiji prepoznavala Miloševićeva strahovlada. Rešenje je, dakle, novi mutant neumrle crven-crne koalicije, koji podrazumeva sveopštu reviziju i pomirenje sa ključnim eksponentima Miloševićevih agresorskih hegemonističko-državotvornih avantura, gvozdenu ruku u pravosuđu, nezrelo, suicidno negiranje presuda i zahteva Haškog tribunala. 

A ni u stranci neće biti lako, godinama traje sukob sa evrofobičnom manjinom, prišio je moćnim članovima, koji su i dosad pokazivali nezadovoljstvo, etiketu gej simpatizera (ima li šta strašnije za one koji su se dvoumili između četničkih vojvoda Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja), ćuteća unutarstranačka opozicija, dakle, već postoji, apsolutna vlast i veliki novci nikad nisu pogodovali partijskom jedinstvu. Jedan je rekorder Milo Đukanović, teško je dvadeset godina biti predsednik i premijer. 

Vučić je javno naložio progon onih koji su demonstrirali protiv njega na dan inauguracije (FOTO: Hina)

Ana Brnabić nije dosad pokazivala snažan otklon prema vladajućoj politici, nije komentarisala ništa što nije iz njenog resora, rekla je da Srpsku pravoslavnu crkvu "poštuje", u jeku kampanje protiv nje, u kojoj je, navodno, lobiranjem učestvovala i sama Crkva. LGBT organizacije pozdravljaju Vučićev izbor, ali izražavaju bojazan da bi ugroženost njihovih pripadnika mogla da se nastavi i naglašavaju da "lezbejka na čelu Vlade Srbije ne znači da je Srbija automatski zemlja u kojoj se ljudska prava LGBT osoba poštuju, u kojoj smo bezbedni i sigurni" (Labris, organizacija za lezbejska ljudska prava). Dosad je Ana Brnabić imala njihovo poverenje, iako se držala samo svog resora, sada su i gej osobe, po prirodi posla, njen resor. 

Mandatarka je kazala za AP kako veruje "da će za tri-četiri dana sve ovo izbledeti", odnosno da neće biti poznata kao gej-ministarka. Teško. 

Misliti svojom glavom, uz konsultacije

Suštinski i neformalno, Ana Brnabić može samo da se drži svojih stavova, a formalno, može da "inicira" vanredne parlamentarne izbore. Po članu 132. Ustava Srbije, predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini i Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade. Tada je predsednik Republike dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.

Možda i nije tek ornamentalni detalj, Aleksandar je Vučić na dan objavljivanja imena mandatarke, zapretio Tužilaštvu, javno mu nalažući da goni građane koji su demonstrirali protiv njega na dan inauguracije ("jedva čekam"). Oštrim rečima vratio se u kožu bivšeg Šešeljevog polaznika prosrpske nacionalističke demagogije busanja u prsa, konstatujući da je smisao ponovljenog suđenja izvoznicima rata Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću "da se država Srbija okrivi". Naravno, za Vučića država nije kriva, posao mu je da to govori, nije valjda da ne zna. 

Gledamo istoriju na delu, žena predsednica Vlade Srbije, pa još i lezbejka, bogata Hrvatica. Kako bi dobro bilo da je predsednica vlade Hrvatske... Ipak, predsednica je u Srbiji, koliko li je grčeva u stomacima plitkoumnog življa proizvela ta činjenica, skoro da je za radovati se. Ovo je priča za optimiste, ali Ana Brnabić je realna: "Ko god da bude premijer, biće mu jako teško, razlika je samo da li će preuzimati odgovornost za odluke, ili će trčati na konsultacije".

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Hina/TANJUG/Tanja Valić/ua/Wikipedia