Boris Dežulović i Predrag Lucić

PRIJATELJI STARI, GDE STE?
(iz repertoara Tereze Skadarlije i VIS-a Dubrovački maligani)

Prijatelji stari, gde ste?
Dal’ ću ikad da vas nađem?
Dal’ ću znati da se snađem
Harmonika kad zasvira?

Prijatelji stari, gde sam?
Kažite mi šta to znači,
Kad ti u kafani tutnu
Hiljadarku-dve u flautnu?

Ko zna gde su dani ti
Kad smo bili dušmani?
Sve je isto kao pre,
Aman, bre,
Aman, bre!

Ko zna gde su jarani,
Slobodani, Tuđmani,
Što nam zavadiše, bre,
Estrade dve?

Prijatelji stari gde su?
Dal’ je ovo san il’ java,
Il’ je ovo centar Sava,
A ja pevam na kongresu?

Prijatelji stari, gde ste,
Gde su naše stare pesme?
Umetnicu dal’ još ne sme
Da se plesne po dupencetu?

Ko zna gde su splavovi
I na splavu stolovi,
Da zaigram kao pre
Linđo, bre,
Linđo, bre!

Ko zna gde su jarani,
Slobodani, Tuđmani,
Što nam zavadiše, bre,
Estrade dve?

Prijatelji stari, gde sam?
I šta se to mene tiče?
S Terazija vila kliče:
Gde si, srpski Dubrovniče!

Prijatelju stari, ćao,
Dal’ si k’o ja najebao –
Rov duboki iskopao
Da bi onda u njeg’ upao?

Ko zna gde su doba ta
Kad karakter bejah ja?
Sve je isto kao pre,
More, bre,
More, bre.

Ko zna gde su jarani,
Slobodani, Tuđmani,
Što nam zavadiše, bre,
Estrade dve?

Prijatelji stari gde sam?
Dal’ ću znati da se vratim?
Dal’ će neko da mi plati
U Lisinskom da mu zapevam...

Moj je bazen
Topla voda
Za delije
Živa zgoda

Jer delije
Meraklije
Ne mogu bez
Kesovije

TURBO PUCA, A FOLK RIČE
(revanš-pesma iz repertoara
Zagrebačke filharmonike)

Puška puca, a top riče, grmi kao grom,
Mlad ustaša pjesme sluša po ukusu svom.

Puška puca, krv se lije, teče kao sok,
Mlad ustaša na bojištu sluša turbofolk.

Tjera smjelo Rolling Stonese s krugovala svog,
Zapovijeda: „Daj mi Cecu, jebo li te bog!“

Puška puca, a top riče, barut miriše,
Mlad ustaša u kafiću pijan uzdiše.

Ne plaši ga grom pušaka ni topova jek,
Ceca, Seka i Dragana uhu su mu lijek.

Oj Hrvatska, zemljo mila, sviće danak tvoj,
Sad ustaška hrabra vojska koncert čeka svoj.

Kurac puca za čembalo i za glasovir,
Arkanova udovica puni Maksimir.

Ne plaši je javna dreka ni prosvjeda val,
Na Maksimir istrčava kao Bad Blue Girl.

Majstori hrvatskog kiča, uzalud vam trud,
Mlad ustaša više voli pravi srpski šund

Predrag Lucić:
            NOŽ, ŽICA, PORODICA               
(iz pesmarice Milorada Dodika)

Ono što je konstanta je permanentna
ljubav ljudi prema Republici Srpskoj,
bez nje nema ni porodičnog života.
Milorad Dodik u intervjuu Radio-televiziji Republike Srpske 
 
Ako nemaš ujne, tetke, teče,
Oca, majke, brata ni deteta,
Nemaš roda, ali imaš sreće:
Imaš svoga krvnog entiteta.

Pa ti Dodik i keva i ćale,
Kozarac ti i Keraterm braća,
Svud po Srpskoj nikle seje male:
Srebrenica, Omarska, Manjača...  
Republika Srpska širi grane,
Porodičnog stabla buja krošnja,
Familiju spajaju lijane
Prepletene ko narodna nošnja.

 Nastala je, kažu, na zločinu...
Ko ponovi tu podvalu drsku,
Da ga steraš u lepu majčinu
Ko u lepu Republiku Srpsku

Lupiga.Com via www.elektrobeton.net