MRŽNJOM DO ČITANOSTI

Kako se tabloidi hrane mržnjom Srba i Hrvata

ritn by: Nikica Strižak | 28.03.2015.
MRŽNJOM DO ČITANOSTI: Kako se tabloidi hrane mržnjom Srba i Hrvata
Medijsko raspirivanje mržnje između Srbije i Hrvatske starije je od neovisnosti spomenute dvije države, ali daleko od toga da je u pitanju roba s jučerašnjim rokom trajanja. Novinski urednici srbijanskih i hrvatskih tabloida još uvijek su više nego spremni ogrijati se na toj vatri, a primjeri da u lovu na „klikove“ i „šerove“ uopće nije važno kakvu poruku šalješ (što gore, to bolje) redovit su dio medijske porcije informacija koja nam je servirana. Insajderski uvid u nastanak medijskog sadržaja koji u ime čitanosti potiče na netrpeljivost daje nam ovaj tekst beogradske lektorice Nikice Strižak. U pitanju je osobno iskustvo, koje je Strižak odlučila podijeliti s javnošću. Preporučujemo kao edukativan sadržaj.

Četvrtak oko 17 sati zove me novinarka Blica. Traži moje mišljenje o stanju lektorata za srpski jezik po svetu, na mene ju je uputio kolega, lektor u inostranstvu. Vrlo rado odgovaram na pitanje, maltene spremnim odgovorom, jer smo istim povodom imali konferenciju za štampu u decembru i gostovanje na radiju u februaru. Govorim da je broj lektorata u stalnom opadanju, da ne postoji državna strategija održanja lektorata, da su oni kulturna predstavništva gde se ne upoznaje samo jezik, već i sve ono proizvedeno na tom jeziku u datom društvu, da su bitni kako za obrazovanje prevodilaca, tako i za obrazovanje nefilologa. Zahvali mi se ljubazna novinarka na konkretnom odgovoru, a ja njoj na interesovanju za ovu temu. 

I onda evo naslova (ILUSTRACIJA: screenshot 24sata.rs)

Iste noći, oko ponoći, vidim da je članak objavljen u onlajn izdanju lista 24 sata. Naslov: Ovako je hrvatski "uništio" srpski u inostranstvu. Moja izjava skraćena, ali vrlo korektno prenesena. Ostatak članka je najvećim delom komentar neimenovanog viđenijeg lektora (kolege koji radi u inostranstvu), o tome kako sve države regiona imaju više aktivnih lektorata od Srbije, kako i koliko Srbija plaća strane lektore koji rade kod nas, ali ne i naše koji rade u inostranstvu, koliko se takvim odnosom gubi i kakvi bi interesi države bili da lektorate održava u životu. Jednom rečju, u tekstu se hrvatski jezik ne pominje, kao ni Hrvati ni Hrvatska, osim broja lektorata koje ima. Naslov teksta u potpunom neskladu sa sadržajem. 

Pošto je bila prošla ponoć, novinarki pošaljem mejl, a ne pozovem je. Sada se kajem što je nisam pozvala. U mejlu kažem:

Poštovana, pročitala sam članak u 24 sata. Moram reagovati. Čemu ovakav naslov? Kako su Hrvati krivi što npr. strani lektori dobijaju novac od Srbije, a domaći ne, što je u članku i objašnjeno? Hvala vam na interesovanju za ovu temu, ali ovaj naslov je duboko razočaravajući. Večito raspirivanje mržnje prema susednim narodima nikako ne doprinosi našoj kulturi.

Petak rano jutro, prvo me drug taguje na status na Fejsbuku kojim citira članak iz štampanog izdanja. Taguje me zato što je ime Nikica shvaćeno kao muško u celom tekstu. Ni prvi ni poslednji put, osmehnem se ja. Stiže mi i SMS od drugarice da sam na naslovnoj strani, da sam u članku muško i da će mi sačuvati primerak novina. U trolejbusu zamolim ženu da mi da novine da bacim pogled, ona kaže da ih je pregledala i da ih mogu uzeti. 

Srbijanska 24sata - još jedna "objavljotina" za sijanje mržnje. (FOTO: ambassador-serbia.com)

I tu se dešava šok. Naslovna strana, naslov članka: Kako je hrvatski jezik ubio srpski. Šesta strana, naslov nastavka: Hrvatski jezik sahranio srpski širom sveta.

I šta sad? Ja besnim i zaklinjem se da nikada više toj redakciji nikakvu izjavu neću dati. Zovem novinarku, ne javlja se. Zovem uredništvo, prebacuju me na neki broj gde se niko ne javlja. Šaljem SMS novinarki da ću morati da se obratim uredništvu ne javi li mi se odmah. Javlja se, iznenađena je, kaže da ona piše samo članak, ali ne i naslov i da oni vole bombastične naslove. Odgovaram da ovo nije bombastičan, već skandalozan naslov kojim se raspiruje mržnja i nedopustivo je da takav stoji. I da, ukoliko želi o ovoj temi da piše i za Blic, ovakav naslov ne može stajati i uopšte se hrvatski jezik ne može pominjati, jer ga ja, jedina imenom i prezimenom citirana sagovornica, pomenula nisam. Kaže mi da će odmah zvati redakciju da se izmeni naslov barem na onlajn izdanju. 

Drugari koji su za kompjuterom i javljaju mi šta se dešava nikako da jave da se naslov promenio. I onda shvatimo šta se desilo. Isečen je deo u kome su moje ime i moja izjava. Sve ostalo je isto. 

Krvi, braćo moja, krvi, zvona i praporaca! Jer ništa ne povećava čitanost kao nikad neugašena mržnja.

EDIT: Nedelja, novinarka zove da proveri da li sam videla da je izbačen deo sa mojim rečima, samo toliko je mogla da uradi, jer urednica nije htela da promeni naslov.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: ambassador-serbia.com


Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. ZAMOR OD DEMOKRACIJE: Baršun iz studenog 1989. godine nakon 35 godina izgleda kao grubo sukno

    20.11.2024.

    Sofija Kordić

    ZAMOR OD DEMOKRACIJE: Baršun iz studenog 1989. godine nakon 35 godina izgleda kao grubo sukno

  2. POSLANICA LANE BOBIĆ: Snažni dečki

    18.11.2024.

    Lana Bobić

    POSLANICA LANE BOBIĆ: Snažni dečki

  3. BURE BARUTA: Kako su nam mučkim faulom s leđa polomili noge

    16.11.2024.

    Ahmed Burić

    BURE BARUTA: Kako su nam mučkim faulom s leđa polomili noge

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije