Bio si čovjek u vremenima kada je to bila rijetkost!
Postoji stih, pun raznih trikova, stih iznad svih, k'o stih svakih stihova, da premosti, da prebrodi, da načas rastuži, da na čas razgali - pa razoruža! U inat svima postoji rima kojom se vatre potpale. Ponese plima, u inat svima, svo ono trunje s obale. U inat svima, kad prođe zima, izdanci niknu zeleni.
I blago njima, vole se mladi jeleni, pjevao je Đorđe Balašević riskirajući svoj život, život svoje obitelji i svoju karijeru devedesetih.
Bila je tada rijetkost biti čovjek. A moj Đole je to tada bio. Đole je gradio neke buduće mostove koje su drugi tada rušili.
CRTICA UZ ISPRAĆAJ ĐORĐA BALAŠEVIĆA: Znao je sve naše tajne i sve ih je otpjevao
Da se ne lažemo, nije to bio neki most od onih podignutih da bi se na njih gledalo. Ne, pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo. Ali, ponekad ga je ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom, a mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose...
Redak sam gost u starom kraju, al’ znam šta misle, i u snu. I oni mene kanda znaju, jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju. Čudna je zverčica strast, od one ljubavi, zbog glupe svađice u buri ćutanja potonule su lađice, i minus na kraju salda... Dal’ grom odabira hrast? Ili se to pak hrast munjama nametne? Za to baš nemam reči bog zna kako pametne, to je ta sudbina, valjda?
To je bila sudbina moga Đoleta, da u Splitu, u Hrvatskoj bude ono što jest. Brat, prijatelj i rado viđen gost. Pa se snebivali neki "Hrvati" zašto je to tako. Takva većina možda je okupirala ovaj narod na desetljeće, možda su ga rezervirali na tisućljeće, ja to iskreno ne znam, ali ono što znam jest da je moj Đole u svom Splitu mogao napuniti stadion unatoč snebivanju nekih mojih sugrađana. Jer Split pamti jednog čovjeka u ratnom ludilu i onaj slavni koncert na Gripama kada je na binu izašao u dresu Jugoplastike.
Da se trudite tisuću godina i da nastojite ovaj grad promijeniti taj mu minut ne možete oduzeti! Kada je Đole izašao na binu i rekao da je stranka njegova života - Jugoplastika.
Pa ću danas, Đole, pustiti "Devedesete", čisto da znaš, radi sebe, čisto za svoju dušu. Da te pamtim onako sitna na bini u ogromnom Jugoplastikinom dresu. Nikada u svojoj povijesti Split nije ugostio tako malena čovjeka, a takvu veličinu.
Mirno ti panonsko more moj Đole.
Mi smo bar imali stare gitare
poneki bedž na reverima
glupo bi zvučalo, je, je
uz ove dileje s' revolverima
Al' zastavu šezdesetih
vezle su gramofonske igle
i put od žute cigle
prostro se pred nas, da, da
Mi smo bar imali razne Če Gevare
o, o, i veće prevare
to mladost spiri u dahu
kao šećer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih
više su bili odraz mode
jer bokal pun slobode
točen je za nas
Ej, mi smo bar imali putovanja
perone, suze, cmakanja
crveni pasoš bez mane
što prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih
švrljani su na jarke razglednice
svet je lice šminkao
zbog nas
Mi smo bar imali one snove
koji se teško ostvare
a snovi najčešće vrede
tek kad s' tobom osede
Kad s' tobom ostare
nije baš sve na kantaru
čitavo čudo kupi lova
ali snova nema piratiranih
Onda su došle devedesete
tužne i nesretne, opake
Gospod je barut primirisao
pa ladno zbrisao za oblake
E, kad već puknu ustave
nema nam spasa
dok se reke ne zaustave
no, i taj dan će svanuti
Onda su došle devedesete
tužne i nesretne, fobične
u udžbenike i u čitanke
ušle su bitange obične
Kasno je da se paniči
dali smo šansu
da se ludilo ozvaniči
a sad smo prosto zgranuti
Mi smo bar imali neke veze
s' planetom i sa ljudima
znalo se ko togu nosi
a ko cvetić u kosi, o, blago ludima
Danas se laž odvažila
a zadnja bagra kroji moral
pa je OK koral
dignut oko nas
Ma, jebite se, devedesete
vas mogu jedino psovati
za vama niko neće žaliti
niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele
budite sretne
ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, devedesete
i vaša priča je gotova
i dabogda se nikad ne sete
svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane
ili ih pusti da se
međusobno tamane
što ima svojih prednosti.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: HINA/Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski
Pošto Nova S neće da mi objavi komentar, samo da razjasnimo neke stvari:
Povodom tweeta bivšeg ministra inostranih poslova Kosova, Petrita Selimija (vidi link ispod) - Đoletova pesma "Ne lomite mi bagrenje" (1986.) se NE odnosi ni na koji način na kosovske Albance, već na vojvođanske "dođoše" (koloniste) koji su uveliko spremali teren za "Jogurt-revoluciju".
link#
"Verujem, cenjeni sude
Da dobro poznaješ ljude
Vi barem imate posla
Jer ćud je ćud, a sud je sud
Verujem, cenjena glavo
Da si i učio pravo
Da svakom sudiš pošteno
Jer čast je čast, a vlast je vlast
I sve po zakonu, za to sam prvi
Ne bi bilo ove krvi
Da je bilo sve po zakonu
Vlast je vlast i ja to poštujem
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Nek' isto je i đavolu i đakonu
Pa nek' se zna!
Nek' su mi gazili njivom
Mojom se sladili šljivom
Uvek je lopova bilo
Jer ćuk je ćuk i vuk je vuk
Nikada zlotvora dosta
Suša mi uništi bostan
I led se prospe pred žetvu
Al' led je led, a red je red!
I prekardašilo
Im'o sam bagremovu šumu
Tamo dole, prema drumu
Pa sam čekao
Red je red!
"Polako, komšije!
Ne može samo da se uđe
Da se ruši tuđe"
Lepo sam im rekao
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna
Ljudi smo, cenjeni sude
Pa neka bude šta bude
Žao mi marama crnih
Al' plač je plač, a mač je mač
Ne pitaj šta bi sad bilo
Kad bi se ponovo zbilo
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red
I sve po zakonu
Tu su paragrafi, pa zagrabi
Pošteno i za veru i za neveru
Red je red!
Sve ja to poštujem
Jer više bilo bi ubica
Nego ptica koje odleću ka severu
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih, moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati
Ne lomite mi bagrenje
Pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim?
Okanite se njih
Jer sve ću da vas polomim!"
U ovoj pesmi bivši kosovski ministar inostranih poslova prepoznaje ni manje ni više nego vlastite sunarodnike! Šta ti je politikantstvo... :(
Istina je (za one koji ne znaju) malkice drugačija: upravo zbog te pesme PGP-RTB je odbio da izda album "Bezdan" i produži Đoletu petogodišnji ugovor, zbog čega je bio prinuđen da 1986. pređe u zagrebački Jugoton, za koji je potom izdao još dva albuma krcata antimiloševićevskom, antinacionalističkom, antiratnom, ali i vojvođanskom "starosedeoci-vs-dođoši" tematikom ("Soliter", "Panta rei", "Sugar Rap"...). Jer, niko u Srbiji to tada ne bi objavio.
Lepo se u pesmi kaže: "Ne lomite mi bagrenje, njih će me vetrovi oduvati, pod njima sam je ljubio..." Dakle, to "bagrenje" iz pesme sasvim jasno beše u Vojvodini, a ne na Kosovu!