S obzirom da je razgovor s novinarom Pressa uistinu opširan i povremeno nezanimljiv čitateljima koji nisu dobri poznavatelji prilika u Srbiji, ovdje smo izdvojili samo nekoliko pitanja, onako, po vlastitom izboru …

U poslednjem intervjuu zagrebačkom „Globusu" najavio si da ćeš se jednoga dana kandidovati na izborima. Da li tvoj povratak u zemlju znači da si spreman za politiku?

- Ne. Naša politička scena je sramotna i ne želim da budem deo tog društva. Ono što gledamo u parlamentu je van svih normalnih stvari. Ući u politiku za mene znači služiti građanima, a ne praviti pare. Kod nas ljudi i dalje ulaze u stranke da rešavaju svoje egzistencijalne probleme.

Stalno te proganja ta hrvatska zastava koju si iscepao.

- Nisam je iscepao.

Koju si bacio.

- Bacio je jesam.

Pa ne izgledaš baš kao da ti je zbog toga žao, kako su prenele hrvatske novine.

- Nije mi uopšte žao. Žao mi je što je došlo do toga. Nepotrebno, ali to je bila reakcija na zastavu kojoj mesto nije bilo tamo.

Jesi li imao problema zbog toga?

- Jesam. Tamo u Americi. Pretili su da će me ubiti. U Klivlendu, ili gde li.

Tvoj odnos s hrvatskim igračima je bio interesantan?

- Samo s Dinom i Tonijem, ostali su okretali glavu.

Dražen i Stojko?

- Za Dražena mi je žao, i danas razmišljam kako nikada nismo raščistili te stvari. On je, po meni, bio iskrena duša, ali povodljiv. Stojko je okrenuo glavu od mene. Tu je bio kraj.

Da li je Dražen najbolji evropski igrač?

- On i Sabonis, ne mogu da ih odvojim.

A to sa Saletom Đorđevićem, je li istina da ga je izbacio iz reprezentacije?

- To je bilo maltene iza zatvorenih vrata. Znao sam da ima problema, i to je normalno, ali kada igramo za reprezentaciju, mi smo saigrači, ubijam za tebe i ti za mene. Držali su nas izolovane, tek kasnije sam saznao da je Dražen tražio - ili ja ili on.

Zašto nova generacija neće da igra za reprezentaciju?

- Nije da imam razumevanja, ali shvatam situaciju. Mnogo tih klinaca je otišlo veoma rano, menjala su se imena država i himni tako da nisu izgradili patriotski duh.

Za koga si glasao na izborima?

- Za opciju koja je prosperitetna. Nisam partijski opredeljen niti sam član bilo koje partije, ali uvek podržavam opciju koja po mom mišljenju vodi Srbiju pravim putem i glasam za nju. To ne mora da znači da sam u pravu, ali sam ubeđenja da mi treba da budemo deo Evrope.

Za koga glasaš na izborima u Americi, za Obamu ili Mekejna?

- Za Obamu, iako je demokrata. U ovom trenutku ipak mislim da Obama nudi nešto potpuno novo, nešto što je potrebno ne samo Americi nego i svetu. Uvek sam patriotski opredeljen na izborima u Americi, a bombardovanje pripisujem demokratama, iako sam svestan da možda ne bi bilo ništa bolje i da su republikanci tada bili na vlasti.

Oni su priznali Kosovo?

- Iako smo svi na kraju očekivali da se to dogodi, opet je to bio emotivni šok. Po meni, nijedan građanin, ni bilo ko blizak Srbiji ne treba da prihvati tako nešto.

Podržao si Tadića na izborima 2004. godine Znači, njemu veruješ?

- Da. Mislim da ima iskrene namere, mislim da je dobar čovek, mislim da sazreva u dobrog političara. Niko nije perfektan, ali za sada imam veru u njega. Mislim da mali broj ljudi može da ostane fokusiran na ono što on radi, a da ne skrene.

Kako si se osećao u Zvezdinom dresu?

- Bilo je interesantno.

I šta je na kraju istina: da si došao da odereš Zvezdu ili da si zvezdaš u srcu?

- Veliki sam „grobar", to je jasno. Ali sam, pre svega, profesionalac. Da je Partizan bio u pitanju, isto bi bilo. Moj doprinos ima cenu, a onda je moje pitanje da li ću nekome posle to da poklonim. Bilo je 12 utakmica, ali sam uzeo sve pare unapred jer sam imao iskustva. Razmišljao sam - bolje ja njima da dugujem nego oni meni. Tako je i bilo. Ja sam odigrao dve utakmice, to sam zadržao, a ostalo sam vratio.

Ima li doping kontrole u NBA?

- Ima.

Posle svake utakmice?

- Ne. Jedino se ne zna kada će da dođe. Bilo je dosta slučajeva marihuane, ali ih oni sankcionišu. To je kao kultura u Americi, kao što kod nas piju rakijicu, oni puše džoint.

Treba izdržati sve te napore?

- Drugačiji je sistem rada. Da sam ostao u Evropi, ne bih igrao do 37. godine, već bih se penzionisao kao Saša Đorđević, u 29-30. Tamo se vodi računa o doziranju treninga, ovde kod nas odeš na planinu i srce hoće da ti eksplodira.