"50 velikih" biralo se prema nekoliko kriterija, među kojima su lakoća ostvarivanja ciljeva, prepoznatljiva slika u javnosti, osobni autoritet te autoritet institucije koju predstavljaju, osobna karizma te financijski i politički utjecaj. Nakon uvoda objavljenog u "Blicu" pogledajte tko su najmoćniji ljudi u srbijanskim medijima ...

Do samo pre nekoliko godina, medijski establišment u Srbiji činili su pripadnici dva zaraćena tabora. Prvog, koji je zarad fiksacija Miloševićevog režima bio spreman da žrtvuje i publiku i narod, i drugog, koji je svim silama, pod pretnjom puke egzistencije, branio sebe, zdrav razum i profesiju kojom se bavi. Takve, gotovo ratne, slike medija u Srbiji više nema. Danas se „sukob“ odvija na komercijalnom polju, a predstavnici strana koje zastupaju različite interese bitno se razlikuju od ideoloških medijskih komesara s kraja devedesetih godina.

Moćnici koji sada odlučuju o tokovima u srpskim medijima, kako to „Blicova“ lista i pokazuje, u najvećoj meri se nalaze u uskom krugu vrhunskih novinara, biznismena, marketinških stručnjaka, menadžera i vlasnika produkcijskih kuća. Za elektronske medije, prvenstveno televizije, postalo je nezamislivo da posluju na granici rentabilnosti, o onom ispod nje ne sme ni da se razmišlja. Radio-stanice izgubile su sve bitke s „mlađim bratom“, pa se u njihov razvoj ulaže samo koliko je nužda.

Pisani mediji u Srbiji, uz sve korekcije izgleda i dodatnih sadržaja, u većini su zadržali ozbiljnost koju pokušavaju da nipodaštavaju upravo oni koji se grčevito bore za što više rialiti šou ukusa na TV ekranima. Nažalost, za ispade kojima su skloni upravo pojedini predstavnici pisane reči, teško da iko može da nađe reči opravdanja.

1. Željko Mitrović
Gotovo punu deceniju najspretniji medijski mag Srbije. Vlasnik giganta TV „Pink“, koji se uz desetak satelitskih kanala uporedo proširio na Crnu Goru i BiH, a sada to isto čini u Hrvatskoj i Sloveniji. Mitrović ujedno gradi filmski studio, finansira snimanje TV serija, poseduje avio-prevozničku kompaniju, prisustvuje svim važnim prijemima... Svojevremeno je određivao muzičke i stilske standarde u bivšoj SRJ, zbog čega je optuživan kao pokrovitelj turbofolka. Danas ga na to više niko ne podseća, kao ni na činjenicu da je afirmaciju počeo da stiče kao basista rok grupe „Oktobar 1864“, a zatim kao vlasnik radija istog imena kao i sadašnje TV stanica. Za Mitrovića kažu da brzo misli i reaguje, da ne podnosi ljude s kojima je u konfliktu, da ne žali novac kada želi nešto da ostvari i da poraze zna da pretvori u prednost. Posle 5. oktobra 2000. odrekao se JUL-a, a ubrzo je pronašao zajednički jezik i sa predstavnicima novih vlasti. Objašnjenje za Mitrovićev uspeh verovatno se nalazi u shvatanju posla kojim se bavi, što podrazumeva ustupak ukusu publike na koju cilja. S te strane Mitrović bi se mogao nazvati dobrim psihologom, poznavaocem mentaliteta ljudi u zemlji u kojoj živi, radi i zarađuje. Drugi o Mitroviću danas izveštavaju s respektom, po pravilu navodeći samo poslovne uspehe, dogodovštine s letovanja i žurki s poznatim ličnostima.

2. Aleksandar Tijanić
Da je Radio-televizija Srbije tokom protekle godine uspela da se, uz nekadašnji Treći kanal, „oslobodi“ bar još nekoliko hiljada prekobrojnih radnika, direktor javnog servisa Aleksandar Tijanić sigurno bi priznao da mu je to bila najuspešnija godina. Ovako, uprkos činjenice da je u ukupnom udelu gledalaca RTS uspeo da pretekne „Pink“, gorku pilula za Tijanića predstavlja saznanje da državna TV, u odnosu na Mitrovićevu imperiju, i dalje ima gubitke. Ni obavezujuća TV pretplata nije ga poštedela etikete gubitaša. Direktor RTS-a utehu delimično nalazi u obrazloženju da bi u Srbiji i ćirilični BBC propao, izvesno aludirajući na nedovoljnu obrazovanost TV konzumenata. Tijanić već godinama predstavlja jedno od najprepoznatljivijih novinarskih imena u zemlji. U NIN-u je sticao novinarsku afirmaciju, potom se dokazao kao urednik u pisanim medijima, a tokom devedesetih je gotovo ni iz čega osmislio dve kvalitetne televizije - TV „Politika“ i TV BK. Nakon perioda ministrovanja i doba kada se kao savetnik zbližio s tadašnjim predsednikom Koštunicom, Tijaniću je, čak i kao direktoru javnog servisa, dozvoljeno korišćenje „stilskih figura“ kakva je drugima nezamisliva. Vešt u pisanju i verbalnom nadmetanju, odnegovao je specifičan stil ophođenja s neistomišljenicima, zbog čega ga jedni osporavaju, a drugi neizmerno poštuju.

3. Veselin Simonović
Glavni urednik „Blica“, po ukusu publike najtiražnijeg dnevnog lista u Srbiji, po ukusu kolega novinara, što je podjednako zahtevno - već godinama najuticajnijeg i najkvalitetnijeg dnevnog lista u zemlji. „Blicov“ istorijat u ogromnom delu naslonjen je na Simonovićev angažman, jer je od punih 10 „Blicovih“ godina postajanja na mestu glavnog i odgovornog urednika proveo nepunih šest meseci manje. Razvoj mnogima nedostižnog kriterijuma - nezavisnog novinarstva u Srbiji, moguće je dobrim delom pratiti i kroz njegov novinarski put. Krajem osamdesetih je bio dopisnik nekadašnje „Borbe“ iz Ljubljane i izveštavao o neminovnom raspadu socijalističke zajednice. Potom je kao urednik u „Borbi“, a zatim i u nedeljniku „Vreme“, u prvoj polovini devedesetih, uspevao da pruži izbalansiranu, od potreba preovlađujuće medijske mašinerije otrgnutu i realnu sliku događaja, potpuno suprotstavljenu zahuktaloj nacionalističkoj i ratnoj propagandi. Čvrstu opredeljenost za principe nezavisnog novinarstva Simonović je postavio i u „Blicu“, kao i u izdanjima izniklim iz te medijske kuće. Uprkos brojnim i, nažalost, u Srbiji konstantnim pritiscima na medije, razvio je model objektivnih, pouzdanih i savremenih dnevnih novina namenjenih širokom sloju publike.

4. Veran Matić
Jedan od osnivača Radija B92, potom i istoimene televizije, u prethodnoj godini je dokazao da se nekadašnje perjanice zaštitnika ljudskih prava u punoj meri mogu nositi sa svim izazovima savremenih medijskih tokova u Srbiji. Odlukom da na Televiziji B92, u kojoj je direktor i jedan od vlasnika, prikaže „Velikog brata“, Matić je, uprkos riziku da mu najverniji gledaoci okrenu leđa, pokazao da je na jednom mestu moguće spojiti i odanost stare publike i privlačenje novih gledalaca i komercijalnost programa. Mimo rasprava da li je time uspeo da preskoči gledanost „Pinka“, B92 je uz pomoć „Karaoka“, a potom standardno gledanih „Utiska nedelje“, vesti, „Insajdera“... uspeo da sačuva integritet televizije koja vodi računa o svojima gledaocima. Dugogodišnji čelnik RTV B92 karijeru je započeo na Studiju B, a zabavljačku funkciju, za koju je imao dara, ubrzo je zamenio borbom za ljudska prava. Miloševićev medijski kordon ga je imenovao kao jednog od ključnih neprijatelja, pa su se svojski trudili da zatvore Radio B92. Nasuprot očekivanja, zasluge za tu borbu posle 5. oktobra B92 nije dobio „na tanjiru“. Matić je nastavio da sledi formulu urbanog medija, ali i da dodaje laganije sadržaje za širu publiku, što se, bez sumnje, u protekloj godini veoma isplatilo.

5. Dragan Đilas
Direktor Narodne kancelarije Dragan Đilas, visoki funkcioner Demokratske stranke, u medijskom životu Srbije snalazi se podjednako dobro kao i u oblasti koja mu je, po sopstvenom priznanju i ambicijama, prioritet - politici. U praksi, Đilas je bolje od većine drugih ukomponovao dve delatnosti koje u najvećoj meri uslovljavaju jedna drugu - medije i politiku. Kroz delatnost kancelarije koju vodi stvorio je uslove da se o njemu izveštava isključivo u pozitivnom svetlu, uskrativši potencijalnim kritičarima priliku da pronađu propust na kojem bi ga spotakli. Nakon što je obznanio lične političke namere koje sežu do pozicije predsednika Vlade Srbije, Đilas nije izbegavao ni nepredvidive javne političke duele - ni sa Aleksandrom Vučićem, niti sa Velimirom Ilićem. U studentskim danima Đilas je bio novinar na Radiju B92, a u javnosti je postao prepoznatljiv kao jedan od vođa studentskih protesta 1992. godine. Angažman kroz uspešne produkcijske poduhvate i marketinške angažmane, a potom i kroz bliskost sa aktuelnim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, omogućili su mu da postane jedna od perjanica ove stranke pred predstojeće izbore. Jedan je od osnivača humanitarne nevladine organizacije „Naša Srbija“ koja pomaže deci koja su ostala bez jednog ili oba roditelja u ratovima tokom devedesetih.

6. Milka Forcan
Više od 30 svetski poznatih brendova čiji je zastupnik u Srbiji holding „Delta“, svakako su nezaobilazan razlog zbog kojeg je Milka Forcan, potpredsednica najveće srpske kompanije, uvršćena među najmoćnije i u oblasti medija. Holding „Delta“ je kompanija koja je jedan od najvećih oglašivača u Srbiji, što za medije, podjednako pisane i elektronske, predstavlja jedan od najvećih i najpouzdanijih izvora finansiranja. Uz to, posle privatizacije „Večernjih novosti“, holding „Delta“ je postao i indirektni suvlasnik ovih, po tiražu, drugih dnevnih novina u Srbiji. Milka Forcan je završila Ekonomski fakultet i u kompaniji „Delta“ je punih 14 godina. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja upravo iz oblasti marketinga i odnosa sa javnošću, među kojima i nagrade „Menadžer godine“ koju dodeljuje Privredna komora Beograda. Iskustvo u marketingu sticala je na svim prepoznatljivim brendovima čiji je „Delta“ ekskluzivni zastupnik. Jedan je od osnivača i predsednik Upravnog odbora Društva za odnose s javnošću Srbije. Između ostalog, Milka Forcan je i glasovima čitalaca „Blica“ izabrana za ministarku trgovine, turizma i usluga u Ženskoj vladi Srbije.

7. Nenad Cekić
Predsednik saveta Republičke radiodifuzne agencije pokazao je tokom 2006. godine zbog čega su od njegovih procena i mišljenja s razlogom strahovali vlasnici mnogih elektronskih medija u Srbiji. Cekićevu medijsku snagu i odlučnost u sprovođenju odluka RRA dobro su osetili novinari i urednici u međuvremenu ugašene Televizije BK, za čije je zatvaranje uspeo da angažuje i policiju i kablovske operatere. Cekić je, kao prvi među jednakima u RRA, prilikom dodele nacionalnih frekvencija, zablistao u punom sjaju, odvaživši se da saopšti kako nemački televizijski gigant RTL ne ispunjava kriterijume koje su, na iznenađenje, pa i zgražavanje mnogih u Srbiji, ispunili daleko slabiji medijski konkurenti. Njegovim zaslugama treba pridodati i to da se danas u etru čuje mnogo manje šumova i preklapanje signala radio-stanica, za šta sigurno ne može da računa na podršku stotina novinara i saradnika koji su ostali bez posla. Cekić je radio kao novinar omladinskih listova, u Studiju B, na Prvom programu RTS i kao urednik univerzitetskog Radija „Indeks“. Diplomirao je 1991. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je 2003. i doktorirao. U martu 2001, napustio je novinarstvo i zaposlio se na Filozofskom fakultetu kao asistent za predmet etika.

8. Srđan Šaper
Direktor predstavništva velike marketinške agencije „Meken Erikson“ za jugoistočnu Evropu i član Glavnog odbora Demokratske stranke, prepoznatljivost u javnosti stekao je davnih osamdesetih kao pevač novotalasne grupe VIS „Idoli“. Agenciju „Idols & Friends“ osnovao je 1995. godine, a dve godine kasnije dobio je franšizu od američke agencije „Meken Erikson“ i postao vlasnik i direktor firme koja pod njenim imenom danas posluje u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, a ima velike ambicije u vezi sa daljim širenjem u regionu. Nezamislivo je da se u ovdašnjim medijima pojavi neko od velikih svetskih oglašivača, a da ih ne zastupa Šaperova agencija. „Godišnji obrt nam je 20-25 miliona evra u regionu, od čega 80 odsto u Srbiji“, izjavio je Šaper. U DS se učlanio još 1990. godine i za nju je radio prvu predizbornu kampanju „Prelomite pametno“. Danas je blizak sa predsednikom Borisom Tadićem, pa mu je kao višestruko dokazanom majstoru za imidž, sasvim prirodno, u nadležnost u najvećoj meri prepušteno osmišljavanje predizborne kampanje DS i za predstojeće izbore. Mada je nekada davno upisao studije filmske režije, nakon diplomiranja, ipak, nije snimao filmove. Što se filma tiče, u široj javnosti je ostao upamćen po ulozi Spiridona Kopicla u filmu „Davitelj protiv davitelja“.

9. Goran Stamenković
Direktor producentske kuće „Emoušn“ trenutno u Srbiji proizvodi nekoliko najgledanijih rialiti šoua koji se prikazuju na tri televizije. Prošle, 2006. godine, ova producentska kuća ostvarila je ogroman uspeh sa projektom „Veliki brat“, koji je već u prvoj sezoni emitovanja na Televiziji B92 potukao sve rekorde i dostigao sam vrh gledanosti. „Emoušn“ je vlasnik licence i za najgledanije emisije na RTS („48 sati svadba“) i na TV „Pink“ („Sve za ljubav“ i „Menjam ženu“). Zbog toga nije teško razumeti zašto se danas televizije otimaju za emisije iz Stamenkovićeve kuhinje. Od osnivanja kompanije 2000. godine, „Emoušn“ je lansirao i nekoliko voditelja koji su u međuvremenu postali TV zvezde - Milan Kalinić, Ana Mihajlovski, Marijana Mićić, Irena Spasić... Direktor producentske kuće „Emoušn“ Goran Stamenković medijsku karijeru započeo je u „Pikselu“, kompaniji koja se bavila kompjuterskom animacijom i kreiranjem reklama, da bi 1997. godine osnovao svoju prvu firmu „IM advertajzing“ koja se bavila marketingom i reklamama. Sredinom 2000. godine, osniva producentsku kuću „Emoušn“ koja je za kratko vreme postala poznata zbog serijala koje su tada radili - kviz „Ruski rulet“, emisiju „Hoćeš-nećeš“, te rialiti šou „Jednostavan život“ koji su pravili u sopstvenoj produkciji.

10. Srđan Janićijević
Generalni direktor preduzeća „Politika novine i magazini“ u kojem nemački VAC i „Politika“ AD imaju jednake udele i pravo u odlučivanju. Janićijević je nadležan za uređivačka i izdavačka pitanja, dok nemački partner ima poslednju reč kad su u pitanju poslovne odluke. Zbog toga se i ogroman trud uložen u redizajniranje i osavremenjivanje dnevne novine i ostalih izdanja u proteklom periodu vezuje isključivo za njegov angažman. Janićijevića je na mesto prvog čoveka najstarijeg dnevnog lista u Srbiji imenovao Upravni odbor „Politike“ koji su činili i književnik Matija Bećković, inače Janićijevićev tast, režiser Emir Kusturica i Aleksandar Simić, savetnik premijera Koštunice. Mada se u spekulisalo da je na položaj postavljen po rodbinskoj liniji, biografija ga je preporučila kao uspešnog bizmismena. Vlasnik je kompanija „Komon sens“ i „Hauzmajstor“, a karijeru je započeo u „Filip Morisu“, za koji je 15 godina radio u Švajcarskoj, Rusiji i Kazahstanu. U većini zemalja centralne i istočne Evrope radio je u oblasti marketinga, prodaje, poslovnog razvoja i menadžmenta. U Srbiji je od 2001. bio glavni menadžer „Koka-Kole“ za SCG i Makedoniju. Janićijević je i predsednik upravnog odbora Beogradske filharmonije, potpredsednik UO „Si&Si“ grupe i član komisije za marketing Olimpijskog komiteta Srbije.
 
11. Atila Mihok
Direktor „Blic Pressa“, člana velike kompanije „Ringier group“ koja izdaje novine u 11 zemalja u Evropi i Aziji. Uz dnevne novine, „Blic Press“ u Srbiji izdaje još dva veoma tiražna nedeljnika, „Blic Ženu“ i „Blic Puls“. Ujedno, Atila Mihok je direktor i „Ringier“ izdanja u Ukrajini.

12. Manojlo Vukotić
Glavni urednik „Večernjih novosti“ novinarski ugled stekao je u vreme uređivanja „Borbe“, koje su u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji bile jedine politički uravnotežene dnevne novine, suprotstavljene ratnoj propagandnoj mašineriji. Vukotić je bio prvi glavni urednik „Blica“, zatim „Glasa javnosti“, da bi posle 5. oktobra došao na čelo „Novosti“.

13. Den Bejts
Generalni direktor TV „Foks“ u Srbiji Den Bejts došao je na ovo mesto iz Bukurešta gde je od 2004. bio čelnik „Foksovog“ B1 TV kanala. Bejts ima bogato televizijsko iskustvo koje je, tokom tri decenije, sticao na američkim TV stanicama Ej-Bi-Si, En-Bi-Si, Si-Bi-Es i, naravno, „Foksu“. Posle mnogo godina u TV industriji i različitih mesta, kaže da se u Beogradu oseća veoma prijatno.

14. Robert Čoban
Glavni urednik „Sveta“ Robert Čoban kreirao je najtiražniji magazin koji je slavu stekao tračevima i fotografijama ličnosti sa estrade koje su uhvaćene u zamku upornih paparaca. U poslednje vreme „Svet“ je, ipak, malo umiveniji, jer se novine plasiraju i na tržišta republika bivše Jugoslavije.

15. Ljubica Marković
Direktorka i jedan od osnivača novinske agencije Beta. Pre osnivanja Bete, već godinama najpouzdanije agencije u Srbiji, Ljubica Marković je dugo radila kao dopisnik agencije Tanjug iz Rima.

16. Danko Đunić
Većinski vlasnik TV „Avala“, koja je 2006. godine u Srbiji dobila nacionalnu frekvenciju za emitovanje programa. Danko Đunić je ujedno i predsednik Udruženja „Privrednik“, u kojem se okupljaju najuticajniji poslovni ljudi Srbije.

17. Aleksandar Lupšić
Jedan od osnivača dnevnog lista „Blic“, danas je većinski vlasnik elektronskog medija Televizije „Košava“, kojoj je s dečjim kanalom TV „Hepi“ takođe pripalo pravo na nacionalnu frekvenciju. Lupšić je i član UO Rukometnog saveza Srbije zadužen za ženski rukomet.

18. Radoslav Rodić
Vlasnik „Kurira“ i „Glasa javnosti“. Nakon odlaska većeg dela uredničkog tima i pokretanja „Presa“, „Kuriru“ je otrgnut veliki deo tiraža. Njegovi neprijatelji misle da se s novinama „preigrao“ i da je pogrešno procenio šta država i pojedinci duguju njemu, a šta on duguje državi i pojedincima.

19. Dragoljub Žarković
Glavni urednik nedeljnika „Vreme“, priznati kolumnista i čest gost u televizijskim emisijama u kojima ima „zaduženje“ da razborito tumači važna društvena događanja. U nedeljniku „Vreme“ je od njegovog osnivanja.

20. Ljiljana Smajlović
Glavni i odgovorni urednik „Politike“, pre toga novinarka nedeljnika „Vreme“ i NIN. Smatraju je jednim od najboljih poznavalaca Haškog tribunala i američke spoljne politike.

21. Slobodan Reljić
Glavni i odgovorni urednik NIN-a. Diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i završio specijalistički kurs „Mediji i demokratija“ na Univerzitetu Djuk u USA.

22. Mira Adanja-Polak
Novinarka s jakim međunarodnim kontaktima. Autorka je emisije „Mira Adanja-Polak i Vi“, konsultant je spoljnopolitičkog deska Televizije „ITN Chanel Four News“ i novinarka magazina „Rojaliti“ iz Londona.

23. Nenad Lj. Stefanović
Urednik Informativnog programa RTS-a. Radio je kao novinar u „Vremenu“, „Večernjim novostima“... Dobitnik je novinarske nagrade „Jug Grizelj“ za 2001. godinu. Ostao je upamćen kao jedini jugoslovenski izveštač iz nekadašnjeg Istočnog Berlina 1989. godine, u vreme pada Berlinskog zida.

24. Srbobran Branković
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Medium Gallup“. Izuzetno vredan i sistematičan u istraživačkom delu od kada je počeo da ga radi. Istraživanja njegove agencije su toliko uvažavana da su pokušavali i da ih falsifikuju.

25. Srđan Bogosavljević
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Stratedžik marketing“ na čijem je čelu od 1996. godine. Doktorat iz statistike odbranio je na Beogradskom univerzitetu 1984. godine. Od 1993. profesor statistike na Beogradskom univerzitetu.

26. Olja Bećković
Već 14 godina autorka čuvenog „Utiska nedelje“, u kojem su gostovali svi političari i javne ličnosti u ovoj zemlji. „Utisak nedelje“ je retka televizijska emisija koja, uz „opipavanje pulsa javnog mnjenja“, na neki način i kreira razmišljanje publike. Iako je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, Olja Bećković se posvetila novinarstvu.

27. Robert Nemeček
Nekadašnji član legendarne rok grupe „Pop mašina“ postao je filmski urednik oko kojeg su se otimale vodeće televizijske stanice. Posle „Pinka“ i kratkotrajnog boravka u B92, Nemeček se na kraju opredelio za RTS. Upućeni tvrde da onaj ko ga angažuje sa sigurnošću može da računa na lak pristup najnovijim američkim filmskim hitovima.

28. Srđan Đurić
Šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima. Bio je novinar Studija B, potom glavni i odgovorni urednik BK TV i zamenik glavnog i odgovornog urednika novinske agencije FoNet. Izveštavao je s pregovora o bivšoj Jugoslaviji iz sedišta UN u Ženevi i Njujorku i iz Moskve. Radio je i kao menadžer u PR agenciji.

29. Dragan Petrović
Bivši filmski kritičar. Nakon boravka u Češkoj i Portugalu vratio se u Srbiju kao zastupnik televizijskih prava na prestižne sportske događaje.

30. Bogdan Tirnanić
Čuveni novinar i kolumnista, oslonac mnogih novina u kojima je radio i za koje je pisao.

31. Tanja Jordović
Urednik Informativnog programa TV „Pink“. Jedan od autora i voditelja „Nacionalnog dnevnika“. Karijeru je započela u Studiju B.

32. Dragan Kojadinović
Ministar kulture i informacija u Vladi Srbije. Dugo vremena proveo je u Studiju B, gde je bio i glavni urednik.

33. Žaklina Nikolić-Kušić
Generalni menadžer marketinške agencije „Publicis grup“. Osnivač i kreativni direktor vodiča kroz Beograd „Yellow Cab“.

34. Đoko Kesić
Glavni urednik dnevnog lista „Press“. Nekadašnji novinar „Borbe“ i „Naše borbe“ postao je rodonačelnik novina novog kova - pre sadašnjeg lista bio je glavni urednik „Kurira“.

35. Dragan Bujošević
Dok je postojala TV BK bio je autor gledane emisije „Nije srpski ćutati“. Kao novinar radi u NIN-u, pre toga je bio u „Politici“ i potom glavni urednik lista „Evropljanin“. Sa Ivanom Radovanovićem objavio knjigu „5 Oktobar: 24 sata prevrata“.

36. Zoran Sekulić
Urednik agencije FoNet, koja je uz Betu branila čast agencija u doba propagandne isključivosti Miloševićevog režima.

37. Gordana Suša
Glavni urednik VIN produkcije. Bila je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a prethodno je dvadeset godina provela u Radio-televiziji Beograd.

38. Dragana Milićević Milutinović
Glavni i odgovorni urednik RTV Studio B. Bila je voditelj „Intervjua gledalaca“ i urednik emisije „Tri tačke“. Decembra 1997. godine sa grupom kolega osniva produkcijsku kuću „Mreža“.

39. Srđan Predojević
Urednik „Jutarnjeg programa“ i „Beogradskog programa“ RTS-a. Kao urednik ovih programa uspeo je da u svojim terminima po gledanosti potuče konkurenciju.

40. Miloš Vasić
Novinar lista „Vreme“. Napisao je veoma tiražnu knjigu „Atentat na Zorana“ o ubistvu premijera dr Zorana Đinđića. U elektronskim medijima i dalje je jedan od češćih sagovornika na teme kriminala u Srbiji.

41. Mirjana Bobić Mojsilović
Novinarka i pisac, autorka, kako je zabeleženo u biografiji, „bezbrojne povorke tekstova“. Namerava da i dalje piše, slika, kuva, sluša dobru muziku, gaji ruže i prijatelje.

42. Predrag Koraksić Koraks
Najpoznatiji srpski karikaturista u poslednjih petnaest godina. Slavu je doživeo karikirajući porodicu Milošević-Marković i pripadnike tadašnje opozicije.

43. Duška Jovanić
Glavna urednica „Glorije“ i predstavnica „Europa Pressa“. Jedna od poznatijih novinarki u Srbiji. Nekada je uređivala „M magazin“ i domaće izdanje „Plejboja“.

44. Luka Mičeta
Direktor agencije Tanjug. Radio je u NIN-u i bio je urednik internet izdanja. Jedan od osnivača Centra za međuetničku komunikaciju sa sedištem u Beogradu.

45. Aneta Mihajlović
Glavna i odgovorna urednica TV „Košava“. Jedan od osnivača i generalni menadžer produkcijske kuće „Adrenalin“, u čijoj produkciji se realizuju „Piramida“ na TV „Pink“ i „Karaoke obračun“ i „FK Tehničari“ na B92.

46. Nadežda Gaće
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i sadašnja predsednica Udruženja. Napustila je RTS kada je državna televizija postala Miloševićev servis i potom radila u brojnim medijima. Pre izbora za predsednicu NUNS-a bila je predsednica Suda časti ove organizacije.

47. Milica Nedić
Novinarka RTS-a, glavna Tijanićeva uzdanica - osim intervjua sa predsednikom i premijerom Srbije, radila je i sve važnije političke emisije na državnoj televiziji.

48. Brankica Stanković
Autorka „Insajdera“, podjednako hvaljene i osporavane emisije na televiziji B 92 koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

49. Vesna Tamburić
Poznata i kao Maja Đoti. Pseudonim je dobila nakon boravka u Indiji. Specijalizovala se kao novinarka koja bez dlake na jeziku piše o estradi i uređuje visokotiražni „Skandal“.

50. Zoran Anđelković
Funkcioner SPS, vlasnik Radija S, jednog od najslušanijih u Srbiji. U produkciji njegovog radija realizuje se „Radijski festival“.