U nedelju uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveo je Srbiju i formalno u vanredno stanje, obznanivši to u mučnom televizijskom igrokazu plačljivog kreveljenja i glumatanja uz jecajuću brigu za starije, ali i potomstvo, pozivajući na zajedništvo i podsećajući na izmišljene uspehe Srbije i kažnjavanje te države koja je, eto, uprkos svemu pobeđivala. Sve je komponente režimske propagande Vučić dotakao, naglašavajući hinjenu brigu za penzionere, koje je nazvao “divnim ljudima”, odnosno afirmišući udžbenički model monopola fizičke prinude, vojsku, policiju, te ekspresno presuđivanje onima koji se ne odazovu “molbama”. 

Autokrata je posegnuo za omiljenim oružjem vladalaca takvog kova, vanrednim stanjem koje omogućava da svi podanici budu jedinstveni - a ko bi imao išta protiv toga, sad kad je narodu najteže. Poigrao se Ustavom Srbije, dobio obrazloženi predlog ministra vojnog Aleksandra Vulina i konstatovao da Skupština Srbije ne može da se sastane, te bi on trebalo da parafira vanrednost u kojoj se država nalazi. A Skupština - eto još jedne priče o presedanu, ne može da se sastane, jer je to u suprotnosti sa Uredbom Vlade kojom se zabranjuje okupljanje više od sto ljudi. Niko nije zvao Hitnu pomoć. 

Srbija, većinska, naravno, nije želela da se time opterećuje, a ni Vučić da objašnjava kako to Vlada propisuje Skupštini da li će poslanici preći ulicu kod Pionirskog parka, tek, vanredno je stanje uvedeno, kreativnim, vučićevskim tumačenjem Ustava. Šta ćemo, Skupština broji 250 poslanika, a Vlada ne dopušta masovna okupljanja više od sto ljudi na jednom mestu. Inače, Skupština, po Ustavu, treba da glasa i o potvrđivanju ili odbijanju vanrednog stanja, pa je za to - adresa ponovo u Vladi. Moći će čim se Uredba ukine. 

Mučni televizijski igrokaz plačljivog kreveljenja i glumatanja (FOTO: HINA/EPA/Andrej Cukic)

Ponižavanje institucija, bahato vitlanje pendrekom, uz defile vojske oko bolnica, pa i šire, ako treba - sve ukazuje na to, a nije prvi put, da je reč o neiživljenom tipu koji se još nije naigrao, ako se uopšte igrao u uzrastu kojem to priliči. O uživaocu opojne vlasti koji odlučuje o milionima sudbina. Uzalud su pravnici upozorili da je mogla biti proglašena vanredna situacija na osnovu zakona o sprečavanju rizika u katastrofama i vanrednim situacijama, te da bi se i njime omogućila, ako zatreba, upotreba vojske. Ovako je, ipak, moćnije, snažnije, deluje odgovorno i superiorno, kao po ugledu na latinoameričke diktatore. 

U operacionalizaciji vanrednog stanja Republička izborna komisija odlučila je da prekine sve izborne radnje za izbore raspisane za 26. april, a premijerka Ana Brnabić zapretila je policijskim časom, budući da starijima od 65 godina ne pada na pamet da se odreknu večernjih šetnji, a i kupovine. 

Veče kada je uvedeno vanredno stanje najbolje su iskoristili tinejdžeri, utapajući, po kafićima i nargila barovima, dok je vanredna odluka bila u rotaciji Službenog glasnika, bol zbog ukidanja nastave u velikim količinama piva. A ta mera (ukidanje nastave, ne piva), zloslutno nagoveštava jedan respektabilni epidemiolog, može da potraje do kraja godine (kalendarske). Pristojno su bile popunjene kladionice, jer se ljudi klade i kad su na tiketima nižerazredne lige kojima korona ne smeta. Ozbiljniji su, pak, domaćini prošetali do supermarketa, ali nije bilo nikakvog očekivanog stampeda, kakav Beograd pamti iz prvih dana intervencije NATO. Poluprazni rafovi osvanuli su samo u retkim novinama, jer je malo kućnih budžeta projektovanih za vanredno stanje.

Srećom, saznali su te večeri da je državni špajz krcat; predsednik je ustvrdio da Srbija ima pšenice za godinu dana, te da bi od nje pomoć mogli da zatraže i susedi (Hrvate nije prozvao), odnosno da će brinuti o Srbima u zamišljenim granicama, kao i na severu Kosova. Ipak, sablasno deluje pogled na vrata beogradskih apoteka koje su, gotovo sve, istakle spiskove onoga što tu ne bi trebalo tražiti. Nema maski, asepsola, bilo kakvih blažih rastvora alkohola, sredstava za dezinfekciju ...

Na apotekama već danima piše čega sve nema (FOTO: HINA/Velimir Ilić)

Upečatljiva je bila Vučićeva lekcija iz novije istorije, valjda ključni momenat te večeri, budući da Srbija prvi put od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji ima posla sa nečim za šta nije kriva. 

“Srbija je od danas u ratu protiv nevidljivog protivnika! Naša zemlja mora da pobedi. Borba je za naše starije, roditelje, ali i za budućnost Srbije. Naši roditelji su izgradili puteve i pruge, izgradili su ovu zemlju i zato moramo da im pomognemo. Posle iskustava kroz koje smo prošli, a i na osnovu pisama ministra odbrane i predsednice Vlade, u skladu sa Ustavom, doneli smo odluku o uvođenju vanrednog stanja na teritoriji cele Republike Srbije! Naša zemlja prošla je kroz tešku situaciju i na Kosovu i Metohiji, da vas ne podsećam na Srebrenicu i nadalje. Ovo je bitka za našu zemlju, za naše stare, moramo da čuvamo sve, a pre svega naše najstarije sugrađane” izgovorio je Vučić.

Dikcija govora otkriva želju da se Srbi još jednom prikažu kao narod plemenitog kova, pa, valjda zato, predsednik nije hteo da ih podseti na Kosovo i krvavi balkanski krug koji je njihova država opisala, na ono u čemu su saučesnici. Na klanje i srodne discipline. Ima tu mesta za genocid u Srebrenici, jer je nevina Srbija obezbedila za taj zločin logistiku i brojne nekažnjene kadrove. Ali je predsednik, te vijuge tako funkcionišu, mislio verovatno na sopstvenu viziju “velikog zločina” koji drugi nazivaju pravim imenom. A u vezi sa Kosovom sigurno nije mislio na državni projekat etničkog čišćenja, ubijanja, silovanja, paljevine, progona. 

Znakovito beše i to što nijednom rečju ne pomenu Rusiju, promovisavši Kinu u novu sestru-zaštitnicu. Odleteće, kaže, avion, da dopremi pet miliona zaštitnih maski, a možda dođu i kineski lekari.

Srbija danas, dakle, ne rade vrtići, škole, fakulteti, očekuju je ogromni, gotovo nesavladivi problemi koji se mogu samo naslutiti iz činjenice da i malo snažnije padavine parališu glavni grad. Oni koji rade pitaju se gde će i kome da ostave decu na čuvanje, a ostali brinu o tome kako će da prežive bez povremenih poslova, bez pomoći sa sela i iz emigracije. Da, kućni budžeti nisu projektovani za vanredno stanje, ali ni vanredno stanje ne može se, bez velike patnje i odricanja, preživeti u državi koja nema oslonca ni u jednoj instituciji, pogotovu ne u vojsci koja bi, valjda, samom pojavom na ulicama trebalo da reši sve probleme. U Srbiji besmisla i ubistvene korupcije, u kojoj se državni vrh, predsednik pre svih, pozivaju na šarlatane i vagaju ličnu političku korist ili odstupnicu.

Objavljena je i poneka ovakva slika, jer malo je kućnih budžeta projektovanih za vanredno stanje (FOTO: HINA/Velimir Ilić)

Građani Srbije mogu, a i ne moraju, da prihvate ekonomsko tumačenje jednog pulmologa, dr Branimira Nestorovića koji je objasnio paniku u svetu izazvanu virusom korona: “Ne znam šta da Vam kažem. Ja mislim da je to što se dešava znatno van medicine. Vidite juče šta se dešavalo, pad petrodolara, berze itd. Mislim da je sve ovo pokriće za neke krupnije priče koje se odigravaju”. 

Dobro zvuči, ali je bolja pevačica Vesna Rivas, rijaliti zvezda i tarot tumačiteljka: “Ovo je veoma stroga godina četvorke u kojoj sam i očekivala brojne izazove i situacije kao što je ova. Korona je mnoge ljude zatekla nespremne, a ono što bih im ja poručila je da ne strepe, jer se u svakom zlu može pronaći nešto dobro”. To je kazala za tupoumnu prorežimsku tiskovinu Alo!. 

Predsednik deluje kao ozbiljno uzdrmana osoba, s uma sišavši opasni zapovednik mahnitih jedinica kojima se otvorilo još šire polje nesankcionisanog delovanja. Možda ova tvrdnja može i da izazove paniku, po nekoj uredbi Vlade koja nije saopštena, možda je komentar o stanju predsednika opasan po bezbednost građana i po ustavni poredak. Tek je počelo.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: HINA/EPA/Andrej Cukic