Izazov zlikovačkih lista
Priča o predstojećim srbijanskim izborima seže u blisku prošlost i uspon Slobodana Miloševića na krilima velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma, ali da izbegnemo predugu ekspoziciju. Držimo se, dakle, zanata: Sergej Trifunović pevao je u utorak 16. juna, u kafani, sa sve eminentnim kandidatima sa svoje liste (Pokret slobodnih građana) četničku naricaljku “Nad Kraljevom živa vatra seva”. Društvo mu je pravila i građanka Turajlić Slobodanka, univerzitetska profesorka građanskog političkog usmerenja, koja nije imala ništa protiv repertoara, dapače, podelila je sa gledaocima (klip je Trifunović okačio o svoj tviter nalog, pa ga ubrzo skinuo) detalj sa porodičnog stabla: “Meni je stric bio kod Draže”. Inače, zapovednik četničkih koljača u Srbiji Dragoljub Mihailović više nije ratni zločinac, smatra se neosuđivanim, jer, po slovu presude o rehabilitaciji, nije imao pravično suđenje.
REHABILITOVAN ČETNIČKI ZAPOVEDNIK DRAGOLJUB MIHAILOVIĆ: U ime naroda - koljač je nevin
Na pevanje Trifunovića i društva reagovali su ideološki protivnici četništva, a sam Trifunović se pozvao na vlastiti smisao za humor, te za pesmu kazao da “ne poziva na klanje”, odnosno da “četnici kukaju zato što su im partizani ubili dva ortaka”.
Reč je, zapravo, o osvetničkoj tužbalici: „Nad Kraljevom živa vatra seva, da vidimo kog četnika nema/Nema Sime, nema ni Deroka, to su Draži dva najbolja momka/Našeg Simu ubili su Nemci, presekli ga mitraljeski meci/A Deroka mladog kapetana, mučki ubi četa partizana/Tad u jutro, oko sedam sati, našeg Sime zakukala mati/Tako Simo, tako mili sine, tako Srbin za slobodu gine/Spavaj mirno moje milo dete, četnici će tebe da osvete!”
Poraz balvan - knindže
Eto malo zabave, a gotovo svi profesionalni posmatrači tvrde da je predizborna kampanja “dosadna”, kao da govore o novogodišnjem TV programu. Iako vladajuća Srpska napredna stranka do besvesti koristi državne resurse, bestidno laže kao predsednik Aleksandar Vučić, napada novinarku koja se odvažila da snimi njegovog sina u društvu kriminalca.
Pre muzičkog intermeca slobodnih građana oglasio se jedan sveže oslobođeni štićenik države Srbije, ratni zločinac Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, najavljujući da će ući u parlament i zahtevati smanjenje kazne ubicama Zorana Đinđića, Miloradu Ulemeku i Zvezdanu Jovanoviću. Nije sakupio dovoljno potpisa, ali je nagrađen dresom Crvene zvezde sa brojem jedan, koji su mu uručili Dragan Džajić i predsednik Kluba Zvezdan Terzić. Krah srbijanske “institucije” (Zvezda) nije novost, možda Vasiljkovića prime u Udruženje književnika ili Akademiju, makar počasno. Zasad živi u državnom stanu, valjda i o državnoj apanaži. Obučavao je, kaže, i Zvezdana Jovanovića, snajperistu koji je ispalio smrtonosne hice u srbijanskog premijera. I Zvezdine “delije” koje je za rat u Hrvatskoj mobilisao belosvetski kriminalac, nameštenik Državne bezbednosti i, kasnije, narodni poslanik.
Ipak ništa od parlamentarnog rada za Kapetana Dragana, ali barem ima dres Zvezde s brojem jedan (FOTO: HINA)
Dolaze izbori, nema u sloganima 21 partije i koalicije mesta za podsećanje na ratne zločine, o njima govore jedino Čedomir Jovanović (LDP), Nenad Čanak, Ujedinjena demokratska Srbija (Koalicija za mir) i Aleksandar Olenik, predsednik gotovo nepoznatog Građanskog demokratskog foruma, ali zato na listama ima mesta za zločince. Utoliko je licemerno upozorenje iz Vašingtona (Parlamentarni komitet za spoljne poslove SAD) da oni ne treba da budu kandidati za poslanike - upućeno, zakazao tajming - nakon zaključenja izbornih lista. U Srbiji se već jasno vidi prilika za još jedno bestidno pranje ruku od zločina koji je obeležavaju poslednjih tridesetak godina sramne istorije, od agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, opsade Sarajeva, genocida u Srebrenici, monstruoznih konclogora, masovnih grobnica kosovskih Albanaca, civila, dvadesetak kilometara od centra Beograda.
Biračko telo oprostilo je Aleksandru Vučiću fašističku izjavu, zato što mu, zapravo, nikad ozbiljno nije ni zamerilo: “Pa vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom!” Izgovorio je to neposredno nakon srebreničkog genocida, dok su još rovokopači i bageri prebacivali leševe u sekundarne i tercijarne grobnice po istočnoj Bosni. Sada mu ne zamera beskompromisnu zaštitu zlikovaca.
Oficiri krvavih ruku
Još malo o poslaničkim kandidatima, osuđenim i nagrađenim, na listi Srpske radikalne stranke svi su pod direktnom zaštitom kolege Aleksandra Vučića. Nosilac je Vojislav Šešelj, a tu su i Vjerica Radeta, peta na listi i Petar Jojić, jedanaesti, čije izručenje traži Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu. Oboje su optuženi za pretnje svedocima u procesu protiv Vojislava Šešelja, odnosno ucenu i zastrašivanje ljudi koji su pozvani da se pojave kao svedoci u procesu protiv lidera radikala. Šešelja je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove osudilo na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine. U pritvoru je proveo 12 godina.
Božidar Delić, penzionisani general Vojske Jugoslavije, 12. je na listi SRS. U zoni njegove odgovornosti na Kosovu Vojska Srbije ubila je 2.100 albanskih civila, a 450 osoba vodi se kao nestalo. Pred Haškim tribunalom bio je, neshvatljivo, ali istinito, samo svedok - neki je neodgovorni optimista procenio da će mu se suditi u Beogradu. Proglašen je nekredibilnim svedokom, preciznije, preispoljnim lažovom, u procesu protiv osuđenog zlikovca Nikole Šainovića (član Glavnog odbora Miloševićeve Socijalističke partije, nije na listi). Pred srbijanskim Tužilaštvom za ratne zločine Srbije nije ispitan o okolnostima zločina počinjenih u selima Celine, Bela Crkva, Mala i Velika Kruša i Landovica, na Kosovu. Za te zločine protiv njega je krivičnu prijavu podneo Fond za humanitarno pravo.
"Standardni" Vojislav Šešelj (FOTO: Wikipedia)
Penzionisani general Vojske Republike Srpske, Svetozar Andrić, poznat je biračima kao potpredsednik opštine Novi Beograd (predsednik je nekadašnji vaterpolista Aleksandar Šapić), ali je poznatiji u Bosni i Hercegovini, kao ratni zapovednik Birčanske brigade Vojske Republike Srpske i načelnik Štaba Drinskog korpusa. I kao oficir koji je potpisao naredbu o formiranju logora Sušica. Andrić je osmi na listi Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju; bio je svedok na suđenju Ratku Mladiću i već tada je bilo izvesno da Tužilaštvo ima ozbiljne dokaze protiv njega. Ne dovoljno i za tadašnjeg srbijanskog tužioca Vladimira Vukčevića, u čijoj je nadležnosti bio, budući da u Tribunalu nije optužen. Protiv Andrića je Fond za humanitarno pravo još 2018. godine podneo krivičnu prijavu za ratne zločine.
"Logor (Sušica, prim aut.) je postojao sve do 30. septembra 1992. godine i u tom periodu su zatočenici boravili u nehumanim uslovima - spavali su na betonu, dobijali su jedan obrok dnevno i nisu imali osnovne higijenske uslove za život. Većina ih je svakodnevno prebijana, žene koje su bile zatvorene u logoru su silovane, a oko 160 zatočenika je ubijeno", piše u prijavi.
Generali mrtvih civila
U maju i junu 1992. godine jedinica kojom je komandovao Andrić proterala je bošnjačko stanovništvo iz više od 20 sela u opštini Vlasenica. U martu 1993. godine ta brigada spalila je selo Gobelje u opštini Vlasenica. Ukazom predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, Svetozar Andrić 14. jula 1995. godine imenovan za načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS, u vreme dok su još uvek trajale masovne egzekucije srebreničkih Bošnjaka.
Šapićevu listu krasi i ime nekadašnjeg dopisnika Politike iz Zagreba, Radomira Ratka Dmitrovića, komentatora državne televizije u vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Naglašava da nije bio “Miloševićev novinar”, a članove Nezavisnog udruženja novinara Srbije nazvao je „simpatizerima ustaške Hrvatske“. Autor je knjige „Krst na križu“ (ne želite da znate šta tu piše) koja ima podnaslov „Prilozi za bolje razumevanje srpsko-hrvatskih odnosa“. Bio je direktor i glodur desnog budžetskog tabloida Večernje novosti.
Listu Narodni blok predvode bivši gradonačelnik Čačka, Velimir Ilić i penzionisani general Vojske Srbije Momir Stojanović, bivši predsednik parlamentarnog Odbora za odbranu i bezbednost, (u vreme dok je bio u vladajućoj SNS). Tokom 1999. godine bio je oficir bezbednosti Prištinskog korpusa, jedan od najistaknutijih zapovednika u akciji u kojoj je izvršen najmasovniji zločin na Kosovu, masakr u selu Meja.
Protiv Stojanovića je u februaru 2015. godine raspisana Interpolova poternica (FOTO: Danas.rs)
„U selu Meja, nedaleko od Đakovice, kod seoske osnovne škole, pripadnici srpskih snaga su iz kolone izvodili muškarce, a ženama, deci i starijima su, posle pljačke novca i nakita, naređivali da nastave put u Albaniju. Izdvojene muškarce starosti od 14 do 80 godina su okupljali na livadi koja se nalazila pored puta. Izdvojeno je više od 250 muškaraca koji su potom na nepoznatoj/nekoliko lokacija ubijeni. Posmrtni ostaci njih 249 su pronađeni 2001. godine u masovnoj grobnici u Batajnici”, konstatuje u svojoj analizi Fond za humanitarno pravo.
Protiv Stojanovića je u februaru 2015. godine raspisana Interpolova poternica, nakon što ga je haški svedok Nik Peraj, bivši oficir Vojske Jugoslavije, optužio za izdavanje naređenja da se pobije “najmanje sto glava” i selo spali. Epiloga, neobjašnjivo, nije bilo. Stojanović je slobodan čovek i može da učestvuje i u političkom životu. Kaže da će se boriti protiv ulaska Srbije u NATO, ulaska migranata u Srbiju, nezavisnosti Kosova i prodaje infrastrukture strancima.
Kandidatkinja za poslanicu na trećem mestu Šešeljeve liste je Ljiljana Mihajlović, devojačko prezime Mijoković, koja je i dosad bila narodna poslanica, ponosna vlasnica stana iz kojeg su radikali, među njima grlati bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i sadašnji Aleksandar Vučić, izbacili zemunskog Hrvata Ivana Barbalića. Ljiljana Mihajlović bila je Šešeljeva stranačka sekretarica, a oteti stan, iz kojeg su izbačeni Ivan Barbalić, njegova majka i šestogodišnji sin, upisala je na listu imovine funkcionera (i u sadašnjem sazivu je poslanica). Barbalićev greh je jedino to što je Hrvat, a postao je simbol realizacije zemunskog fašizma u vreme dok je lokalnu vlast imao Šešelj. Lider radikala kazao je da “mali ustaša neće ići u srpsku školu”, a Aleksandar Vučić je, ispred Barbalićevog stana, predvodeći skupinu pomahnitalih jurišnika, nosio transparent sa porukom “Nećemo ustaše u Zemunu!” Radikali su opljačkali stan, uništili fotografije i porodične uspomene, odneli garderobu, ali i meso iz zamrzivača …
Hoćemo zlikovce - narod se pita
Ljiljana Mihajlović udata je za urednika Šešeljevih knjiga Ognjena Mihajlovića. Kao što je Lupiga već objavila, ne želi da odgovori na pitanje kako je živeti u tuđem stanu (sada već 23 godine). Inače, Ivan Barbalić živi u Baškoj na Krku, u Srbiji je iscrpeo sve pravne mogućnosti da povrati stan, slučaj ide pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
"Niko nema pravo reći da se neće ponovo ratovati" - Ivica Dačić (FOTO: Lupiga.Com)
Ratni zločinci su na listama, bilo bi neobično kada se ne bi oglasio neko iz vladajuće partije iz vremena kada je Srbija nekažnjeno pružala logistiku zločinačkim sestrinskim vojskama i realizovala udruženi zločinački poduhvat. Narod se pita o tome jesu li zločinci za parlament, ili za robiju, kao, uostalom, i u vreme dok je nosilac liste Miloševićeve stranke, Ivica Dačić, aktuelni šef srbijanske diplomatije, bio portparol svakovrsnih zločina u kojima su Srbi, naravno, bili apsolutno nevini. Poslanik i funkcioner Socijalističke partije Đorđe Milićević kaže da „koga god građani Srbije izaberu, da bude poslanik u Skupštini, njemu je tamo mesto“.
„Ni vi, ni ja mu to ne možemo uskratiti. Moramo poštovati volju naroda, što je SPS uvek i činio”, kaže Milićević u Danasu.
Ovo poslednje je jedino tačno. Malo se “naroda” pobunilo protiv zločina.
I, rečima nosioca liste Ivice Dačića, "Niko nema pravo reći da se neće ponovo ratovati". Nije važno kako, zapovednik se zna i pre izbora.
Lupiga.Com
Naslovna fotografija: Pixabay
@Verena
Evo, u ovim momentima na N1 ide "Pressing" iz sarajevskog studija: Amir Zukić je ugostio Nenada Čanka - do ovog momenta nikako da se seti da ga pita planira li podneti ostavku na mesto predsednika LSV posle neulaska njegove koalicije u parlament. Bar sam od Amira očekivao da ga to otvoreno pita, sad je imao priliku, kao i da uopšte čačne u problem "totalno neopozivih" na Balkanu (za nekog ko je iz Vojvodine je to posebno sramota). Ali, izgleda da je to i dalje tabu tema u medijima.