ZAVEŠTANJE
Kino
REDATELJ: IVAN JOVIĆ

Priče jasenovačkih logoraša kojima moramo verovati ako se želimo nazvati ljudima

ocjena: Zvjezdica_vatrena Zvjezdica_vatrena Zvjezdica_vatrena Zvjezdica_vatrena | godina: 2016. | trajanje: 88 minuta
uloge: -
žanr: dokumentarni film
scenario: Ivan Jović
redatelj: Ivan Jović
ritn by: Marko Stojiljković | 27.10.2017.
ZAVEŠTANJE: Priče jasenovačkih logoraša kojima moramo verovati ako se želimo nazvati ljudima
ZAVEŠTANJE: Priče jasenovačkih logoraša kojima moramo verovati ako se želimo nazvati ljudima
Razlog zašto sam se bojao „Zaveštanja“ je njegova tema, Jasenovac, tema koja po potrebi iz istorije skreće u dnevnu politiku. Režiser Ivan Jović je razgovarao sa još uvek živim nekadašnjim logorašima, tada decom, a sada već starim ljudima, ukupno devedesetak njih od kojih je pedesetak završilo i u filmu, prikupio 450 sati materijala i od toga izmontirao manje od 90 minuta filma minimalističkog izričaja. Niti autor filma, niti sugovornici ne spominju brojke podložne manipulaciji i ne iznose vrednosne sudove van svedočanstava koja govore i puno više od toga. Poneki detalji su grafički i zaista jezivi, skoro nezamislivi, pa nam je jasan taj stoicizam preživelih. Njih su te traume formirale. Takođe, nema ni mržnje ni prezira, za njih su prosto važila takva pravila igre u to doba. Sve to u crno-beloj boji, u nijansama sive koje još više ističu težinu teme i traume. Nemamo arhivske snimke. Nemamo naratora.

Iskreno, zazirao sam od ovog filma, ma koliko verovao u autorski i etički kompas Ivana Jovića koji je već demonstrirao svojom mikro-budžetnom studijom vere i verovanja pod naslovom „Isceljenje“. Razlog zašto sam se bojao „Zaveštanja“ je njegova tema, Jasenovac, tema koja po potrebi iz istorije skreće u dnevnu politiku. Ovisno od perspektive i njenog nacionalnog predznaka, zna doći do samoviktimizacije ili relativizacije i cela priča o žrtvama i ubicama neretko postaje priča o Srbima i Hrvatima, a da se fenomenologijom ljudskog zla ili etičkim bezdanom koje taj toponim najbolje oslikava gotovo niko i ne bavi.

Joviću se, pak, mora priznati doslednost i temeljitost u radu. Perspektiva koju je odabrao nikada nije do kraja naučno-istorijski obrađena (stradanje dece u navedenom logoru, kao i njihova kasnija sudbina u Sisku i Jastrebarskom), a metodologija je ingeniozna i jedina ispravna. On je, naime, razgovarao sa još uvek živim nekadašnjim logorašima, tada decom, a sada već starim ljudima, ukupno devedesetak njih od kojih je pedesetak završilo i u filmu, prikupio 450 sati materijala i od toga izmontirao manje od 90 minuta filma minimalističkog izričaja. 

Film je imao premijeru u Beogradu, festivalsku u Moskvi, kompletni materijal će se čuvati u muzeju Yad Vashem u Izraelu, možda i u Holocaust Memorialu u Washingtonu, a po regiji putuje po komornim projekcijama propraćenim tribinama. Međutim, pravi medij bi za njega bila televizija kada bi se našlo dovoljno hrabrih u nacionalnim medijskim kućama da se bave teškim temama i da se suprotstave revizionističkoj klimi koja se raširila.

Zaveštanje
Nema naratora, samo ti stari ljudi, poslednja generacija koja je imala neposredno iskustvo sa logorima (FOTO: Facebook/Zaveštanje)

Dakle, imamo logoraše koji u svojim kućama govore u kameru, kartice teksta i povremene krupne kadrove reke Save koja teče, iste one po kojoj su ranih četrdesetih plivali leševi koje bismo možda i videli kada bi se kamera odaljila. Sve to u crno-beloj boji, u nijansama sive koje još više ističu težinu teme i traume. Nemamo arhivske snimke. Nemamo naratora. Samo te stare ljude, poslednju generaciju koja je imala neposredno iskustvo sa logorima, i njihove priče koje će nas sigurno ganuti i kojima moramo verovati ako se želimo nazvati ljudima.

Jović svoj film strukturalno deli u tri celine, od kojih se prva bavi onim kaotičnim periodom oko formiranja Nezavisne države Hrvatske, ustaških snaga i logora smrti, spominju se pokolji po selima i transport do Jasenovca i Stare Gradiške. Drugu celinu sačinjavaju sećanja na period proveden u logoru, a ona ne uključuju samo industrijsku smrt, nego i temeljnu nebrigu, glad, prljavštinu, zanemarivanje. U trećoj celini se logoraši prisećaju svoje sudbine nakon transfera iz Jasenovca, bilo da se radi o Jastrebarskom, “skrbi” pod okriljem Katoličke crkve, nasilnoj promeni vere i identiteta i životu u hrvatskim porodicama do kraja rata.

Niti autor filma, niti sugovornici ne spominju brojke podložne manipulaciji i ne iznose vrednosne sudove van svedočanstava koja govore i puno više od toga. Poneki detalji su grafički i zaista jezivi, skoro nezamislivi, pa nam je jasan taj stoicizam preživelih. Njih su te traume formirale. Takođe, nema ni mržnje ni prezira, za njih su prosto važila takva pravila igre u to doba. 

Najvažnije od svega, ni na jednom mestu nije prisutan nacionalizam i podizanje tenzije. Žrtve jesu uglavnom Srbi (mahom sa Banije, Kozare, Potkozarja i iz zapadne Slavonije), dželati jesu uglavnom Hrvati, i to je istorijska činjenica kada govorimo o tom vremenu i tom mestu, ali se stiče utisak da i autor i njegovi sugovornici ljude vrednuju prema delima, a ne prema nacionalnosti. Uostalom, u poređenju sa snagom svedočanstava i sa implikacijama onoga što čujemo na veru u ljudski rod, nacionalne kategorije i političke manipulacije postaju i ostaju deplasirane.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: screenshot/YouTube

 

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. BURE BARUTA: Kako se naš šapat proširio kroz prozor

    16.11.2017.

    Ahmed Burić

    BURE BARUTA: Kako se naš šapat proširio kroz prozor

  2. DRUGE OČI TATJANE GROMAČE: Može li se knjiga "vratiti u modu"

    11.11.2017.

    Tatjana Gromača

    DRUGE OČI TATJANE GROMAČE: Može li se knjiga "vratiti u modu"

  3. PRŽENJE MOZGA: O popovima i spolovilima

    06.11.2017.

    Dinko Gruhonjić

    PRŽENJE MOZGA: O popovima i spolovilima

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije