Oboje su već našli nekoga sa strane. Boris ima novu devojku sa kojom čeka dete, a Ženja je sebi našla bogatog sredovečnog gospodina. Jedino što ih još drži zajedno je dvanaestogodišnji sin Aljoša. Jasno je da odnos između uskoro bivših supružnika nije dobar, štaviše, često se svađaju i pokušavaju da prodaju stan u kojem žive, a sve to mora da se odrazi na dečaka koji se oseća nevoljeno i nepoželjno. Aljoša, koji ima samo jednog prijatelja, teško podnosi situaciju svojih roditelja, koji bi zapravo više voleli da mali ne postoji, jer bi se tako u miru mogli razići, svako na svoju stranu i krenuti od nule, ali mali je tu, sluša teške reči roditelja i jednog dana odlučuje da nestane. Boris i Ženja će tek posle dva dana shvatiti da njihovog sina nema, nakon čega počinje potraga za dečakom. Ženja se očigledno kaje što je pristala da se uda za Borisa i dobije dete s njim. Ona dane provodi u kozmetičkim salonima kako bi bila što lepša svom bogatom novom partneru, koji se pokazao kao pravi „ulov“. Borisu i Ženji kao da je jedino zajedničko to što ih boli briga za sopstvenog sina. 

Radnja se odvija u Rusiji zimi. Aljošin nestanak je važna stvar, ali mnogo značajniji je način na koji je nestao: ostavljen je bez nadzora, a majka je, vraćajući se kući noću, pretpostavila da je u svojoj sobi i nije se trudila da proveri – manja greška i pravi primer zanemarivanja. Roditelji shvataju da je nestao, a potraga primorava ovo dvoje ljudi puni mržnje da provode sate zajedno, ali ne očekujte pomirenje. Zvyagintsev je snimio film u kome su njegova dva glavna lika duboko nesimpatični, i to se neće promeniti.

Nijedna strana se ne može opisati kao dobar roditelj. Na početku filma, Boris i Ženja izbijaju u veliku svađu oko toga ko će se brinuti o njihovom detetu, ne želeći teret dok prelaze u nove živote sa svojim novim partnerima. Sukob postaje izuzetno ružan, a kamera na trenutak prikazuje Aljošu kako jeca u tišini – njegovo lice zrači tugom koja proganja. Sve u svemu, Andrey Zvyagintsev je majstor koji nas, po pravilu, neće razočarati, a ovo je još jedno njegovo majstorstvo. 

Zvyagintsev je napravio moćan i precizan film, u kome zaista ima koristi od raspoloženih glumaca koji su na visini zadatka. Osim što nemaju dovoljno ljubavi prema sinu, Borisu je, izgleda, u životu najviše stalo do posla (njegov bradati šef je pravoslavni fundamentalista koji zapošljava samo krštene, oženjene, porodične ljude), dok se Ženja može opisati kao klasična sponzoruša, njeno ponašanje i postupci su oličenje raspuštenosti, požude i želje za pažnjom. Kada roditelji saznaju da policija nema vremena ili resursa da juri svakog odbeglog tinejdžera, zajedno će pokrenuti privatnu istragu, možda se čak i osećati krivim, ali ne priznaju jedno drugome. Da li će nedostatak ljubavi osujetiti istragu jednako kao što je i izazvao incident?

Poznato je da su njegovi filmovi obično oštra društvena i politička kritika Rusije (pravi primer za to je "Leviathan" iz 2014. godine koji je dobio nagradu za najbolji scenario u Cannesu, zatim dobio Zlatni globus za najbolji strani film, da bi mu nakon toga za dlaku izmakao Oscar za najbolji strani film), zbog čega je Zvyagintsev dospeo na crnu listu (ruska vlada nije preterano oduševljena njegovim radom i to ne krije), ali on i ovaj put očigledno nije mogao protiv sebe, te je prilično kritičan prema tamošnjoj policiji, koju prikazuje ne samo kao potpuno nesposobnu, već i bezvoljnu u rešavanju složenijih slučajeva. 

Tempo filma je spor, a o briljantnoj fotografiji Mikhaila Krichmana kojom dominiraju hladni tonovi i savršeno preciznoj montaži Anne Mass (oboje su rediteljevi stalni saradnici) ne treba previše trošiti reči – sve je sjajno. Direktor fotografije se trudi da slike opustošenog područja i napuštene zgrade ostanu urezane u naše lobanje. Film je to kojim dominira atmosfera tuge, emocionalnog neuspeha i propasti, i koji ostaje sa gledaocem dugo nakon što se završi.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Bez ljubavi

Sviđa vam se ono što radimo? Želite više ovakvih tekstova? Možete nas financijski poduprijeti uplatom preko ovog QR koda. Svaka pomoć naših čitatelja uvijek je i više nego dobrodošao vjetar u leđa.