Objavljeno u Mom kamenu

Zovem se Ljiljana M. Ljiljana sam dobila ime po onoj pjevačici iz Magazina što je umrla od raka. Baba je tila da mi bude ime Kata, ko u njezine matere, al mater moja je rekla da što onda nije ona svojoj kćeri dala ime Kata, i bilo joj baš super ime Ljiljana i nekako je nagovorila i ćaću, pa mi baba nije pričala s materom ali su se pomirile kad se rodio moj brat Jure. Meni je baš drago što mi je ime Ljiljana zato što da mi je ime Kata bila bi prava ona seljanka, a ja sam iz grada, one zgrade odmah iznad Općine.

Studiram u Zagrebu, sad sam već treća godina na Učiteljskoj, ako Bog da još jedna i onda sam završila i vratit ću se doli. Kaže mi ćaća da će bit posla jer će učiteljica Dara taman za godinu dana u penziju. Dobra je Dara. Iako je naš svit baš ne voli jer je Srpkinja, meni je ona bila baš draga učiteljica! Ćaća mi je reko stricu du mi nađe nekog golfa gore Berlinu, pa će mu prikucat table od našeg starog , pa će to bit moje auto i moć ću s njim ići na posao. Blizu mi je škola al eto nek imam kad pada kiša. Ja sam uvik tila bit učiteljica. To je baš najlipši poso za žensko. Kod kuće si do podne, stigneš svom čoviku napravit ručak, a ako si još malo spretnija stigneš i u komšiluk popit kavu dok ti čovik ne dođe. Meni je i ovdje u Zgrebu lipo, al razlika je doli. Ovdje izlazim na Savu i baš mi bude super. Prijateljice su mi sve naše, tako da nitko ne pije, nekad zapalimo al ne ono popravo, jer kad jednom počneš gotovo ti je, a i moreš dobit rak pluća i mogu ti požutit zubi i nokti, to mi je baš gadno vidit. Nediljom idemo u Dubravu na misu, tamo je najlipiša misa jer budu svi naši i onda se opet vratimo na Savu na kavu, nedilja nam je baš super i nikad ne učimo nediljom al zato smo svaki drugi dan prve u Nacionalnoj. Svjesne smo toga da nam roditelji šalju pare da završimo fakultet a ne da dangubimo po Zagrebu ko pojedini, ne daj Bože. Kući idem za Božić, Uskrs, Svisvete, liti i nekad za vikend kad imam svatove. Kod kuće je opet najlipše. Onda se skupe sve moje prijateljice, dođu i one iz Mostara i Splita, onda smo svaku večer vani na narodnoj i bude nam pravo. Kažu mi da je sad i nediljom glazba uživo, piva neka pjevačica i kažu da bude super! Jedva čekam kad ću kući! Trenutno nemam momka. Hodala sam na prvoj godini s jednim momkom iz Požege, dobar je on, al nema do naših momaka. Zato se ja nadam da ću doli kad se vratim nać nekog pravog našeg momka iz kršćanske obitelji i udat se. Sad su mi 22, dok završim i vratim se 23 i po, nek odamo godinu i po bit će mi 25, to je meni baš najlipše vrime za curu da se uda. Ćaća mi je prije govorio da studiram medicinu, ali smo mater i ja skontale da to ne bi završila prije tridesete, a šta onda, pristarila bi i di sam onda prispila. Ovako mi je puno pametnije. Možda ću onda doć do Zagreba nać neku vjenčanicu, ima ih i doli u Grudama super, al namjerno, da mi ne bude ista ko svačija i da se vidi da sam ja ipak svjetska žena. Tila bih imat troje dice, to mi je baš taman, ni puno ni malo. Prvi dvoje ću nadit u svekra i svekrve, da ne ostanem bez zemlje ko moji mater i ćaća, a onda ću treće po sebi. Ako bude žensko Maja, ko ona manekenka iz Ljubavi u zaleđu, a ako bude muško Ogi. Eto, samo ako Bog da zdravlje i bude se mililo. Nekad mi samo padne na pamet kako ću izgledat kad rodim troje dice, mater mi je rodila dvoje i priličito se udebljala. Ja ću se borit da se ne udebljam vrlo, nije ni to nemoguće, kad pogledaš npr. Cecu, u žene eno velika dica a izgleda ko curetak, svaka joj brate čast!

Napisala bi ja još štogod, kao što to vidite puna sam ambicija, planova i ideja, al sad moram učit. Za dva dana mi je ispit, da to dam pa da odem kući, da prispijem u nedilju doli na misu, nek rodbina vidi da sam opet očistila godinu u 9. misecu. Materi će bit drago.