Dragi moji Lupeži i dva Lupingaša (Edo i Miro) valjda vas raduje saznanje da Davorko neće kusati grah, jer znate da naš pošteni hrvatski političar može pojesti osam tanjura bilo čega dok trepneš. Iako rastužuje, vaš nedolazak će svakako pojeftini proslavu praznika rada.
- Od odlaska Vlade na sindikalni grah u Maksimir mnogo je važnije uspjeti u reformama, reče naš Davorko i ostade živ. A tko bi rekao da su reforme važnije od poštene porcije graha. Ma zar ima nešto važnije od punog želuca? Vašeg ministre, dakako.
- Morat ćemo se dobro potruditi da hrvatskom radništvu pokažemo i dokažemo da ova Vlada ne poduzima baš ništa što bi bilo protivno njihovim interesima, vajka se Davoko u razgovoru za jedan tjednik, a mi ga gromoglasno podržavamo i tvrdimo da Vlada nije ništa napravila za radnike. Ništa neugodno. Dapače, od kada su sjeli u stolice hrvatski radnik se sve manje muči s radnim mjestom, a sve češće uživa u svom odrazu na staklenim vratima burze za zapošljavanje.
- Dakle, nema ni govora o nekim drastičnim ili azijatskim redukcijama i obespravljivanju radnika, rekao je Davorko.
E pa hvala cijenjeni ministre rada i socijalne skrbi. Mi koje poslodavci mogu otpustiti kad god se sjete vas pozdravljamo kao što su legije pred bitku pozdravljale Cezara - Ave Davorko, morturi te salutabant. I dođite na grah, nemojte se šaliti. Ako ne dođete mi ćemo plakati i odustati od proslave praznika rada. Ionako je rada sve manje. Obrnuto je proporcionalan broju nadirućih čelnika, među koje ubrajamo i vas, dragi naš Davorko. Dođite na grah, ne činite nam zlo. Obećavamo da ćemo u kotlove uvalti i nekoliko kobasica, pa "čučajte" meso. Bila bi šteta propustiti takvu priliku kraj tako male plaćice kakvu vam daje vaš poslodavac. Nije ni deset puta veća od naše. Dođite i povedite malog Ivicu. Radnici mu štošta imaju za reći.