Uskoro će se obeležiti pedeset godina od pojavljivanja prvog živog duplog rock albuma u Jugoslaviji. Red je da neko slovo napišemo o tome … Tog aprila “tresla se hala Tivoli!“ (jedan od naslova iz ondašnjih novina). Dvorana u kojoj je samo dve godine ranije reprezentacija Jugoslavije u košarci osvojila prvo mesto u svetu! Trajko Rajković, Čosić, Kapičić, Žorga, Čermak, Šolman, Tvrdić, Plećaš, Daneu, Skansi … ušli su u legendu. U legendu su otišli i učesnici rock-događanja u toj istoj hali, koji su decenijsko postojanje na jugoslovenskim prostorima krunisali javno na dvodnevnom prazniku rock and rolla. 

Neka od imena YU-rocka su ostavili trajan i veličanstven pečat za sva vremena, na tom duplom albumu, koji je u ono vreme, u onoj državi, bio nešto novo, neobično i veliko. A na tom festivalu nastupili su Indexi, Nirvana, Drago Mlinarec, Tomaž Domicelj i Ivica Kiš, Alarm, Grupa 777, Mladi levi, Had, Ivica Percl, Grupa Marina Škrgatića i Time. 

Čitam sa omota tekst koji potpisuje organizator, „Slovenija koncert“, u slobodnom prevodu sa slovenačkog: “Naš prvi maratonski pop-festival je iza nas. Mnogi od nas su prisustvovali toj manifestaciji naše pop muzike. Međutim, mnogo više je onih koji nisu bili 21. i 22. aprila 1972. godine u hali Tivoli. Zato smo se odlučili snimiti festival, izabrati najbolje snimke, i njih prezentovati (prvi put u Jugoslaviji) na duplom 'živom' albumu, koji je sad tu pred Vama. Album je sniman u punoj stereofonskoj tehnici, koja će Vam omogućiti najbolju reprodukciju, te ostati kao podsećanje na naš Pop Boom. Svima koji su organizovali i omogućili izlaženje albuma najlepše se zahvaljujemo.“

Posle ovog uvoda, ne preostaje nam ništa drugo nego da krenemo u iščitavanje/preslušavanje onih koji su učestvovali na dotičnom Pop festivalu (napomena: pod pop se onda podrazumevalo rock! festivalu).

Album broj 1, strana A, počinje izvođenjem državne himne na usnoj harmonici da bi posle najave festivala od strane voditelja, “Pop festival Lublana dvainsedamdeset tu di melodi Boom“, uleteo žestoki ritam zagrebačke grupe Nirvana s pesmom pod nazivom „222“ (2,54) od grupe Blodwyn pig. Izvanredno sviranje i zvuk i za današnje vreme, a kamo li za ono doba! Bejahu odlični izvođači! Dalje na ploči sledi grupa koja je te godine slavila već deset godina postojanja – Indexi. S kompozicijom „Hej ti“. Posle njih dolazi magični trio onog vremena – Drago Mlinarec, Tomaž Domicelj i Ivica Kiš (poznat po protesnoj pesmi čiji jedan stih glasi: “zašto svijet ne želi tuzi kraj?“), sa kompozicijom “Kaj god blues“. Sledeća kompozicija u izvođenju ovog vrsnog trija usnih harmonika je „Skladište tišine“ autora Kiš-Mlinarec. Pre izvođenja ide Dragin uvod u kome, okolo-naokolo govori o protestu/nezadovoljstvu kojeg svaki čovek nosi u sebi, ali ga ne sme nikome otkriti zbog straha od okoline u kojoj živi i zato svako od nas nosi u sebi duboko skriveno skladište tišine … i svoj protest ćuti, ćuti … A stranu završava grupa Alarm iz Maribora paklenim izvođenjem pesme „Boj“. Žestoko, kao što danas “praše“ garažni bendovi! 

Okrećem B stranu prve ploče, i čitam prvi naslov “Exodus“ riječke Grupe 777 koja se ovde predstavila kompozicijom najtežeg žanra – višeglasjem, što im izvanredno uspeva. Sledi zatim, kompozicija slovenske grupe Mladi levi pod naslovom “ Spominjam Se Antimaterije“, skoro 13 minuta psihodeličnog jazz-rock usmerenja, trend tog vremena. 

Uzimam drugu ploču i na strani C čitam naslove balade “Nebeski dar“ i brze pesme „Put u ništa“. Potpisuju ih članovi grupe Had: Veseli Oršolić, Rajko Svilar, Albert Krasnić …Iz tog benda Zlatko Pejaković odlazi u Korni grupu i ostvaruje sjajnu karijeru. Na trećem mestu je bard protesnih pesama i šansona tzv. „Stari Pjer“, Ivica Percl (jedan čovek-jedan orkestar) sa pesmom “Svakog dana ja znam“. Četvrta je zagrebačka Grupa Marina Škrgatića s naslovom “Smij se“. Zanimljivost vezana za ovaj bend glasi da je u njemu karijeru započeo Rajko Dujmić. Čak je i autor navedene pesme.

Na strani D nailazimo na jednog od najvećih vokalnih solista svih vremena na ovim prostorima - Dadu Topića! Sa super grupom Time zabeležen je snimak antologijske pesme “Za koji život treba da se rodim“ u trajanju od, pazite sad, 13 minuta. Impresivan tekst, sviranje solo gitara, bubnjeva, organe … sama atmosfera koja prati izvođenje kompozicije i dan danas fenomenalno zvuče! 

Na kraju albuma, slušam kako publika traži sjajnu grupu paklenog ritma na bis, Nirvanu! Ide kompozicija “Pred tvojim vratima“. I to bi bilo sve. Vreme trajanja ovog podsetnika je tačno 68:11 minuta. Sve u svemu i danas svež i zanimljiv “dvojni“ živi album, bez obzira na kritike o unetim izvođačima. Zapis ostaje …

Inače ta 1972. godina je bila značajna u produkciji ploča. Pored pomenutog albuma, svoje albume izdaju grupe Time i Korni, koje muzički stručnjaci izdvajaju među kvalitetnija izdanja sedamdesetih. Pop mašina, jedan od najjačih beogradskih rock bendova svih vremena, izbacuje svoj prvi singl „Put ka suncu“, a onda i „Sjaj u očima“. YU grupa grabi sigurnim koracima napred, izdajući male ploče sa večnim pesmama – „Mali medved“, „Kosovski božuri“, „U tami disko kluba“...

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Željko Građin