Pa kaže ...

Jučer su se u kući Dragana Čovića sastali Sulejman Tihić i domaćin kuće. Vrisak nije mogao, a da ne prisustvuje tom svečanom sastanku i prenese vjernim fanovima transkript razgovora.

(zvrrrrn. Zvoni interfon u Čovića)

Čova: Ko je?
Tihie: Sulejman je! Doš'o ja malo!
Čova: Oooo Tihi, aje gore, otvoreno je!
(ulazi Tihie sa svitom)
Tihie: Pa moj Dragane, šta ti bi pa ode lopte igrat? Okle tebe i lopte?
Čova: Šuti, nemoj mi ništa govorit. Jedva sam živu glavu izvuko.
Tihie: Kako ba, pa nogu si slomio, nisi vrat?
Čova: Ma nemoj me zajebavat... nego, za šta si? Oš jenu domaću?
Tihie: Nisam ti ni za šta, ćisto došo da te vidim.
Čova: Ma znam da nisi ni zašta, nego šta'š popit?
Tihie: Hahaa, stara ti je ta... nego đe ti je ćenifa, menšćini da bi mor'o porasebe?
Čova: Eno ona nude vrata.... MALAAA... ODVEDIDER GA U VE-CE!
(ode Tihie i vraća se nakon 5/6 minuta)
Tihie: Jebo te Dragane, što nisi ćesmu stavio niže malo za goste, znaš da mi ne koristimo taj tvoj tariguz. Umalo vrat ne slomi nad onim lavabojom.
Čova: Ma nema veze, žena će oprat ako si iskelj'o. Nego, aje da se nas dva dogovorimo više. Šta ćemo su ovin ustavon?
Tihie: Ma boli me k.... neću i gotovo!
Čova: Šta ne'š? Pa nisam ništa rek'o?!
Tihie: Znam ja šta oćeš. Oćeš treći hentitet, pa dam možeš raditi šta oćeš. Neću! Ne dam! Ja oću luku u Neumu i oću vjetrenjaće na Veležu. A sve to ću žićarom povezat s piramidama u Visokom, tako da iz Neuma turisti što budu dolazili vide sve putem. More, Stari most, vjetrenjaće i piramide.
Čova: Ma sve je to u redu, ali postoji jedan problem.
Tihie: Šta?
Čova: Okle ćeš nać žicu i željezo za žičaru?
Tihie: Ma snaći ćemo se nekako.
Čova: Mogu ti ja to srediti u Sokolu sve. Ti prvo napravi projekt. Nek ti Ado nađe para, ja ću ti izbacit cijenu, ti plati, pa ćemo o tom, po tom o izradi.
Tihe: Može tako! Znaći neš treći hentitet?
Čova: Pa dobro, još ćemo o tome. Nego bolan, imam onog kuminog, hoće ministar da bude. Aje ti, majke ti, reci Adi da smisli štogod za njega.
Tihie: Ima li išta od škole?
Čova: Ma šta ja znam. Sve i da nema, sredit ćemo mu štogod, ta ljudi smo
Tihie: Dobro, vidit ću ja s Adom, ali neću ti ništa obećat. Znaš kaki je Ado, oće uvijek štogod i za sebe.
Čova: Ma nema problema, nek nađe kogod da doministar budne. Nego, znaš ti onaj kad je ono Ado iš'o s Pedijem medvjede lovit po Igmanu?
Tihie: Ne znam. Hajde.
Čova: Idu oni tako, niđe medvjeda, pa kaže Ado: «Pedi aje da se razdvojimo, prije ćemo ga nać». Razdvoje se oni tako, navečer se nađoše, Pedi ništa, Ado medvjeda nosi. Upita ga Pedi: «Grizli?», kaže mu Ado «Šta grizli, mlatili ga po sahata!.
Tihie: Ahahahaaaa! Nemoj mi na Adu ba.... Znaći dogovorili smo se i oko Vijeća ministara. Šta nam je još ostalo?
Čova: Nije ništa, aje bolan, oš štogod zamezit?
Tihie: Neću, znaš mene, kad se radi, nema meze! Ka'š u Sarajevo? Imamo novih maćića?
Čova: Šuti jadan ne bijo, eno mi žene tamo, oš da me istra iz kuće?!
Tihie: Šta smeta?! Ne ćuje ona, glupo je žensko. Ehhh, da si od naših, mog'o bi sad ovde ne jenu, nego ih pešes da ti služe.
Čova: Nemoj majketi, previše mi je i ova. Draže je meni tako udri, otari i gotovo.
Tihie: Dobro onda, ćujemo se vidimo se, idem ja.
Čova: Đe'š bolan, sramota nisi ništa zamezijo.
Tihie: Ma neka, drugi put.


Vrisak.info