Ukazanje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina u Srbiji pokazalo je do kog stepena udvoričkog ludila ovdašnja vlast može da dobaci, a u iskazivanju pokornosti ruskom caru istakli su se i pojedini građani, onako na svoju ruku. Kao apsolutni šampion servilnosti pokazao se „novinar“ Kurira Vladimir Đorđević koji je, kako ponosno ističe, jedini predstavnik sedme sile koji je uspeo da se rukuje s Putinom. Sa čitaocima je podelio svoju odluku da ruku koja je dodirnula žive mošti svetog Vladimira Vladimiroviča više neće prati. U mističnom zanosu putinofilije Đorđević piše: "Ova ruka (leva), takoreći Putinova, se neće prati. Neka Putin još ostane u Srbiji preko moje ruke".

Đorđević je dao ruku Putinu, mada je ovaj nije tražio niti prosio, a taj magični dodir Putinove ruke, trag njegovog znoja, ostaće zanavek na novinarskoj ruci, pa će tako Putin, posredstvom dodira, ostati još neko vreme u Srbiji. Valjda dok ne uminu posledice rukovanja, šta li? Ako ovo nije parareligijsko ludilo pomešano sa ekstremnim kultom ličnosti, ja stvarno ne znam šta je. Fali samo još da Đorđević odseče svoju levu ruku, da je stavi u sef i sačuva ono najvrednije što ima u životu – šaku koja je dodirnula živog sveca KGB-ovca. Šta reći osim: padaj sedma silo i nepravdo!

Građani u kućnom pritvoru

Bilo je još građana koji su se preporučili za lakeja ili barem sobara na Putinovom dvoru. U blizini Groblja oslobodilaca Beograda, dva dana pre svetog Putindana, u ulazu zgrade osvanuo je ovakav natpis: "Poseta predsednika Ruske Federacije gospodina Putina Srbiji biće 17. januara 2019. godine. Prilikom obilaska groblja 'Oslobodioci Beograda' potrebno je: 1) Zatvoriti prozore i spustiti roletne; 2) Ne praviti nikakve izlaske i šetnje iz zgrade u periodu od 8 (osam) pa do 13.30 časova, dok traje poseta grobu 'Oslobodiocima Beograda'", u potpisu – upravnik zgrade. 

U slučaju jednog upravnika preterana revnost pretvorila se u nehotičnu sabotažu (FOTO: HINA/TANJUG/Dragan Kujundžić)

Drugim rečima, zabranjeno je ići na posao, u školu, u prodavnicu, voditi dete u vrtić, ne daj bože otići na kafu. Kad dolazi njegovo preuzvišeno prevashodstvo Vladimir Vladimirovič, život mora da se zaustavi, a pokorni Srbi da budu tamo gde im je i mesto – u kućnom pritvoru. Upravnik se malo preigrao u preteranoj revnosti, jer su Aleksandar Vučić i Vladimir Putin na Groblje oslobodilaca Beograda stigli tek u 13.40 časova, tako da se uvlačenje naprednjačkim vlastima i ruskom hazjajinu pretvorilo u nehotičnu sabotažu. Nije lako biti ni sluga pokoran u ovo ludo vreme kad čak i avioni najmoćnijih ljudi na svetu umeju da zakasne. Kako običan srpski mužik kojem je najveća ambicija da postane ruski mužik da se snađe u takvom zamešateljstvu?

Ucenjeni mitingaši

Oba navedena primera prekomerne snishodljivosti pokazuju da možda nije uputno za ropske doduše da pokazuju ličnu inicijativu. Mnogo je bolje da prepuste sve svojim vlastelinima i ostalim feudalnim gospodarima. Za organizaciju dostojnog dočeka ruskog gospodara pobrinuli su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka. U Beogradu je organizovan miting ispred hrama svetog Save na kom su se okupili građani da pozdrave Putina. Okupili možda nije baš najsrećnije izabran izraz, pre će biti da su bili okupljeni. 

Naime, u Beograd su pristigli autobusi sa ljudskim tovarom iz čitave Srbije, njih oko 1.300, a ubrzo se saznalo kako su građani dospeli u te autobuse. Većina nesrećnih građana je ucenjena da dođe na miting, zaposleni su u državnim preduzećima i dobili su nalog i naredbu da organizovano dođu u Beograd, a mnogima je prećeno otkazom ukoliko se ogluše na naređenje. Kakvo je naopako vreme došlo, ne možeš da skupiš ni 100.000 dobrovoljaca da dočekaju omiljenog Putina, već moraš da se služiš pretnjama i ucenama.

Isplivalo je i uputstvo dovezenim mitingašima, a neki članovi ovog dokumenta pokazuju kakva je priroda režima koji vlada Srbijom. Na primer, u tački 4. tog uputstva stoji: „Od mesta parkiranja autobusa do mesta okupljanja učesnika šetnje DUŽNI STE, shodno dogovorima, da poštujete uputstva vođe puta vašeg autobusa i organizovano u koloni, bez odgovaranja na eventualne provokacije, stignete (ulicama Bulevar Kralja Aleksandra, Dečanska i Makedonska) do polazne tačke ispred PALATE 'Albanija' najkasnije do 16,15 sati". 

Dirljiva razina pokazivanja "radosti, energije i ljubavi prema gostu" na beogradskim ulicama (FOTO: N1)

Tačka 5. glasi: „U svakom trenutku ste dužni da se odazovete i javite na telefonski poziv vođe puta vašeg autobusa kako bi znao gde ste i na njegov poziv, što hitnije, stignete do istog“. Ipak, tačka 6. je najluđa, i to u ozbiljnoj konkurenciji: „Ispred palate 'Albanija' morate preuzeti zastavice Republike Srbije (ili Ruske Federacije) i poneti ih sa sobom duž trase šetnje i ispred Hrama 'Svetog Save' a nadamo se da ste svesni koliko je važno da tokom šetnje pokažate radost, energiju i ljubav prema gostu koji dolazi da pomogne našoj zemlji.“ 

Beograd pod blokadom

Malo je naprednjacima što su nesrećne ljude pretnjama otkazom naterali da dođu na miting, već im propisuju i kako treba da se osećaju i kakve emocije da pokažu tokom šetnje. Građani su dužni da osećaju radost zbog Putinovog dolaska i da ga vole, te da mu tu propisanu ljubav pokažu, valjda zaljubljenim izrazima lica, oduševljenjem u nenormalnim razmerama, pevanjem ruskih pesama, ljubljenjem pločnika po kojem hodi. 

Tužno je, mučno je, jezivo je čitati ovo neljudsko, totalitarno uputstvo koje građane Srbije tretira kao robove. Jedina je uteha što vlast koja se ovako ponaša prema ljudima, koja ih gazi i ponižava kao da su krpe, a ne ljudska bića – ničemu dobrom ne može da se nada. 

Saznalo se i da je jedan od autobusa kojima su građani dovoženi u Beograd zapravo školski autobus iz Mrčajevaca, sela dvadesetak kilometara od Čačka. Umesto da vozi decu u školu, vozio je nedobrovoljno okupljene građane na miting, a deca su morala da pešače do škole, neka i po deset kilometara. Toliko o naprednjačkoj brizi za mlade i budućnost.

Na čelu okupljene kolone koja je grabila ka hramu svetog Save bio je razvučen ogroman natpis: „Jedan od 300 miliona“, kao naprednjački odgovor na građanske proteste koji se već neko vreme održavaju svake subote pod sloganom „Jedan od 5 miliona“. Gde nađoše trista miliona? Srba i Rusa zajedno ima nešto preko 150 miliona, pa im još toliko fali do željenog hiperbolisanog broja. Što reče jedan duhoviti komentator: „Jedan od 300 miliona, a bez Rusa pola kamiona“.

Nakon silnog nagovaranja Putin je popustio i održao govor okupljenima od cele tri reči, što je izmamilo smešak na Vučićevom licu (FOTO: HINA/TANJUG/Rade Prelić)

Bulumenta od 1.300 autobusa morala je negde i da se parkira, a naprednjaci su izabrali jednu od najprometnijih ulica u Beogradu, Nemanjinu, i pretvorili je u parking. Saobraćaj je bio blokiran čitavog dana, vozila gradskog saobraćaja ili nisu uopšte išla ili su se kretala drugačijim trasama, hiljade građana su satima pešačile od posla do svojih domova, u čitavom gradu vladao je potpuni haos, kao da smo u ratnom stanju. Gradskim vlastima treba čestitati na odličnoj organizaciji haosa, gungule i blokade Beograda, nije svako to u stanju tako efikasno da uradi.

Srpski kandidati za rusku poslugu

Ni predsednik Vučić nije zaostajao za ostalim putinoidnim poltronima. Izlivi radosti i napadi sreće koji su mu se ogledali na licu u Putinovom prisustvu bili su više nego degutantni, nema tog člana posluge koji bi sebi dozvolio takvo ponašanje. Najdublje je potonuo u silnim nagovoranjima Putina da se obrati na mitingu. Prvo je rekao Putinu da su se građani sjatili ispred hrama zbog njega, ruskog cara, da željno čekaju njegove reči, a Putin je uzvratio da neće govoriti. Potom je u hramu svetog Save Vučić zamolio patrijarha Irineja da posreduje kod Putina, da ga nagovori da nasilno dovedenom narodu kaže bar dve-tri rečenice, pa je opet pritiskao Putina da se obrati, kumio je i molio. Na kraju je Putin donekle popustio i održao govor okupljenima od cele tri reči: "Hvala na prijateljstvu".

Strašno je, tužno je, postidno je bilo gledati tu orgiju udvorištva u koju su naprednjačke vlasti pretvorile Putinovu posetu. Izgledalo je kao da nude Putinu da Srbija postane ruska gubernija. Sve te domaće političare i građane, koji su preko noći od srpskih nacionalista postali ruske patriote, ipak treba razumeti. Jednostavno su promašili vek. Po svojoj prirodi su stvoreni da budu lakeji, batleri, vratari, sobari, paževi, skutonoše, komornici, služitelji, kamerdineri i posilni – a zapalo im je da vode državu ili da glume nekakav nacionalni ponos koji im uopšte ne pristaje. Ako Putin ikada poželi da poveća broj dvorana i posluge, u Srbiji će pronaći bogat izvor potencijalne radne snage. Jeste da nemaju previše iskustva na sličnim poslovima, ali su zato spremni da uče, radili bi i za džabe, samo da budu u blizini ruskog cara i da ponekad mogu s njim da se rukuju, kao onaj nesrećni novinar Kurira koji je odustao od pranja ruke.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: HINA/TANJUG/Tanja Valić