Osam stvari koje možete učiniti kako biste postali aktivni

26.08.2007.
Osam stvari koje možete učiniti kako biste postali aktivni
Kada netko hoće da vas pokrene, takav je pokušaj uvijek vrlo diskutabilan. Bez obzira složili se mi, ili zapravo vi, s onim što je tema ove novice, osam stvari koje možete uraditi da postanete aktivni, tu je pred nama, ili zapravo vama. Riječ je o savjetima, koji se možda mogu činiti preidealističnim, a donosimo vam ih posredstvom sve raširenijeg svjetskog pokreta "Food Not Bombs" ("Hrana, a ne oružje")

"Osam stvari" pronašli smo na web sajtu FreedomFight.net, pokreta koji zastupa borbu protiv svakog oblika vlasti, autoriteta i hijerarhije. Ukoliko ste na ovom mjestu pomislili da je riječ tek o praznom mlaćenju slame, ipak pročitajte sljedeći tekst, jer stvari i nisu tako crno-bijele ... Radi se o svojevrsnom postulatu političkog pokreta "Food Not Bombs" koji broji na stotine autonomnih grupa diljem planete koje prosvjeduju protiv militarizma i siromaštva, pokušavajući udijeliti besplatne obroke onima kojima je to potrebno ...


Osam stvari koje možete da uradite da biste postali aktivni


1. Obratite pažnju gde i kako trošite svoj novac. Da li će vaš novac podržati kompanije koje ne brinu o vama? Da li one uništavaju okolinu, ubijaju životinje, a vaše prijatelje koji za njih rade tretiraju kao đubre? Da li svim snagama pokušavaju da vam prodaju proizvod koji je kancerogen? Da li su njihove reklame proizvedene da bi manipulisale vama, da bi vas učinile nesigurnima, ili da svoj proizvod učine boljim nego kakav je zaista? Ne trebate da dajete tim kretenima vaš novac! Da li kupujete dosta stvari koje vam uopšte nisu potrebne? Na primer gazirana pića i ''junk'' hranu u prodavnicama? Da li trošite novac svaki put kada želite da se opustite i provedete? Postoje brojne stvari koje vi i vaši prijatelji možete da uradite koje su zabavne, kreativne, a ništa ne koštaju (vođenje zanimljivih razgovora, istraživanje skrivenih mesta vašeg grada, pravljenje muzike – umesto ispijanja pića u kafićima ili odlazak u bioskope i restorane) kao što postoji i brojni načini da jedete i živite mnogo jeftinije (Food Not Bombs, pravljenje nameštaja umesto njegova kupovina, stanovanje u velikim kućama sa gomilom prijatelja). Kada započnete sa eksperimentima, otkrićete da verovatno uživate više kada za to uživanje ne vadite novac.

2. Sada kada manje trošite, možete manje i da radite! Razmislite o tome koliko vam to omogućava više vremena za rad na drugim stvarima. Ne samo što bi bilo lakše da radite stvari koje vam pomažu da manje trošite, kao volontiranje u Food Not Bombs (što manje radite, imate više vremena da se uverite da to i ne morate), već bi takođe bili u mogućnosti da radite sve one stvari za koje ranije niste imali vremena: možete da putujete, vežbate, provodite više vremena sa svojim prijateljima i onima koje volite. Kada je napolju sunčano, lepo vreme, možete da izađete i da uživate!

3. I imaćete više vremena da radite druge stvari koje morate da uradite da biste povratili kontrolu nad svojim životom i svojim svetom. Prvo, počnite da čitate. Nije zapravo važno šta, dok god vam omogućava da razmišljate i dok god vam daje nove ideje. Čitajte romane o ljudskim bićima koja se bore protiv svog društva, kao npr. Selindžerovog Lovca u raži ili Orvelovovu 1984 ili Jozef Helerov Catch 22 ; čitajte divnu, sanjalačku prozu Jeanette Winterson ili Henri Milera. Čitajte istoriju: naučite nešto o španskoj revoluciji 1930, kada su čitavi gradovi bili kontrolisani od ljudi koji su u njima živeli, a ne od strane vlade; naučite o borbama radničkih sindikata u SAD, ili Pokreta za Slobodu govora u Berkliju 1960. Čitajte filozofiju, o problemima zajednice, vegetarijanske kuvare, podzemne fanzine, i stripove, sve što vam dođe pod ruku. Evo vam predlog: ako postoji univerzitet u vašem gradu, verovatno možete da se učlanite u njihove biblioteke za 10$ godišnje.

4. Čitanje nije jedini način da proširite vaše horizonte i razjasnite vaše ideje. Razgovarajte sa ljudima o stvarima koje vas zanimaju; raspravljajte se kada se ne slažete sa njima, tako ćete bolje spoznati vaša uverenja. Pišite ljudima koji prave fanzine koji vam se dopadaju, razgovarajte sa njima, pitajte ih za savete kako bi saznali više o vašim interesovanjima. Pokušajte da zapišete svoje ideje, i da ih podelite sa ljudima, dok ne postanete uvereni u to što radite. Putujte na različita mesta, pokušajte da naučite nešto o drugim kulturama i zajednicama, tako da imate više od jednog pogleda na svet, što bi vam omogućilo da sebi predstavite svet kakav je viđen očima drugih ljudi.

5. Tada ćete znati šta hoćete, i možete da se potrudite da to ostvarite. Potražite druge ljude i grupe sličnih ciljeva, i smislite kako ćete ih najbolje podržati ili kako da učestvujete u njihovim aktivnostima. Možda možete da kopirate flajere i razdeljujete ih; možda možete da organizujete dobrotvorne skupove za finansiranje vaše organizacije (ženska skloništa, radikalne knjižare, lokalne grupe koje protestuju protiv egzekucije Mumie Abu-Džamala ili lobiranje zarad zaštite prirodne sredine). Možda postoje javni protesti i demonstracije koje se odvijaju kojih biste želeli da budete deo. Pokušajte da pomognete oko traženja načina da ove učinite izazovnijim i zabavnijim od onih na kojima grupa ljudi drži transparente; svima je to toliko dosadilo da mora da postoje efektivniji i zabavniji načini da se to radi.

6. Možete takođe da započnete svoje sopstvene projekte. Ako ne postoji Food Not Bombs u vašem kraju, sakupite grupu ljudi i pronađite neke lokalne firme koje će donirati njihovu neiskorišćenu hranu. Ako postoji nešto sjebano u vašoj školi, fakultetu, ili na radnom mestu, pokušajte da organizujete šetnje kako biste naterali ‘'zvaničnike'' da urade nešto povodom toga… i da pokažete svima da ti ‘'zvaničnici'' imaju samo onoliko moći koliko im mi dozvolimo. Ako u glavnoj ulici vašeg grada nedostaje životnost i uzbuđenje, pokušajte da u njoj nekog vikenda organizujete neočekivani karneval. Razdrmajte svačiji život i očekivanja, trgnite ih iz apatije i dosade tako da počnu da razmišljaju. Uspostavite mrežu sa drugim ljudima koji su takođe zainteresovani za menjanje sveta oko njih, tako da možete međusobno da se pomažete.

7. Tokom svega ovoga, ne prestajte da preispitujete same sebe, kao i vaše pretpostavke. Pokušajte da vidite kroz svo društveno programiranje koje ste pretrpeli tokom svog života: razmotrite kako uloga nametnuta polovima konstruiše vaše ponašanje, kako vaši sopstveni odnosi sa ljudima reprodukuju istu hijerarhiju protiv koje se borite u društvu. Nećemo ništa zaista promeniti ako ne stvorimo nove načine življenja i odnosa prema drugima, nove vrednosti koje se ispoljavaju u načinu na koji se međusobno tretiramo. Pokažite svojim prijateljima koliko vam je stalo do njih. Razmislite o tome da radite stvari za koje nikad niste pomislili da bi trebalo da radite ili da biste mogli da ih radite: igranje, pevanje, i priznavanje stvari za koje su vas učili da bi trebalo da ih se stidite.

8. Sada pogledajte u budućnost. Kako možete da ostanete povezani sa ovakvim stvarima kada postanete stariji? Kako da organizujete svoj život tako da uvek budete slobodni da radite ono što želite? Razgovarajte sa ljudima starijim od vas koji se nisu predali i vratili dnevnoj rutini jedenja-rada-spavanja-gledanja televizije. Uz malu pomoć sa njihove strane i mnogo odlučnosti sa vaše, možete da očuvate vaše aktivnosti i vaš način života dok god to želite. Idealizam, avantura, i otpor, nisu rezervisani samo za mladost. Istorija je puna ljudi i žena koji su odbili da naprave kompromis ili da se smire, koji su tako funkcionisali od kolevke pa do groba. Oni su umetnici, vođe, heroji i heroine, koje čak i konformisti poštuju. Svi možemo da živimo životima nalik njihovim, ako smo dovoljno hrabri i idealistični.

Ako svi budemo zahtevali kontrolu nad onim što radimo i onim što se odigrava oko nas, ako svi mi uradimo što možemo kako bi život učinili uzbudljivijim i pravednim prema svakome, stvari se mogu promeniti. Mnogo ljudi zna da ne živimo u najboljem od svih mogućih svetova, ali ubeđuju sebe da je beznadežno da pokušaju da unaprede stvari jer su uplašeni da se obavežu, da preuzmu rizik. Ali taj nedostatak ambicije je najveći rizik od svega – jer ako ništa ne uradite, i ako se ništa ne dogodi, izgubićemo šansu da od ovog sveta napravimo raj kakav bi mogao da bude? Ne budite stidljivi ili uplašeni – ne postoji ništa uzbudljivije od uzimanja aktivne uloge u svetu oko vas, i ne postoji ništa vrednije!


Par linkova za radoznale:

FreedomFight - www.freedomfight.net

Hrana, a ne oružje - www.hranaaneoruzje.net

Food not Bombs - www.foodnotbombs.net

Antimilitarizam - www.antimilitarizam.org

Anketa

Varga je otkazao tulum jer je shvatio da:

Kolumne

  1. ZAMOR OD DEMOKRACIJE: Baršun iz studenog 1989. godine nakon 35 godina izgleda kao grubo sukno

    20.11.2024.

    Sofija Kordić

    ZAMOR OD DEMOKRACIJE: Baršun iz studenog 1989. godine nakon 35 godina izgleda kao grubo sukno

  2. POSLANICA LANE BOBIĆ: Snažni dečki

    18.11.2024.

    Lana Bobić

    POSLANICA LANE BOBIĆ: Snažni dečki

  3. BURE BARUTA: Kako su nam mučkim faulom s leđa polomili noge

    16.11.2024.

    Ahmed Burić

    BURE BARUTA: Kako su nam mučkim faulom s leđa polomili noge

Lupiga predstavlja: Priče iz zagrebnog života

E-ciklopedija

  1. Povijesni put Hitlerove 'klonje'
  2. Yugo - urbana legenda
  3. Freedom Theatre (Teatar slobode)
  4. Japanske čestitke i razglednice
  5. Russellov čajnik

Recepti

  1. Domaći sok od bazge
  2. Burek (bosanski) za 1 odraslu osobu
  3. Drugačija svinjska jetrica
  4. Bosanska pogača
  5. Piletina u košuljici od sezama
Projekt se provodi uz pomoć:
Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Agencija za elektroničke medije Grad Zagreb
Medijski partneri: Balkan Insight - Balkanska tranziciona pravda CINS - Centar za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije