Šta potencijalnon slušaču i sudioniku, kojemu već cure sline, također jako olakšava stvar. Jer i on mrzi ogovaranje cilon svojon dušon. Pa pošto je ogovarač reka da ogovaranje u stvari nije ogovaranje, onda slušač to more čiste savjesti odslušat, i, sa svin pikantnin detaljima, prinit dalje. Naravno, s prethodnon napomenon da on to sad ne ogovara nikoga, nego da samo prinosi šta mu je oni prije reka. Korisne dodatne najave ogovaranju, koje to zapravo nije, mogu još bit i:

- Nije da se mećen di mi nije misto, ali...

- Ne volin gurat nos u tuđe stvari, ali...

- Mene ne zanima šta ko radi u svom životu, ali...

Kad ste tako objasnili o čemu se radi morete dat mašti na voju, i ne samo prinit šta ste čuli od nekoga ko ne voli ogovarat, ka ni vi , nego još i dodat, i ukrasit, i poslužit se svakakvin pjesničkin slobodama. Samo ne smite nikad, ali nikad, zaboravit napomenit da to u stvari uopće nije ogovaranje.

Tu se daklem radi od najmanje tri tipa protivnika ogovaranja:

Tip prvi oliti „ Nije da se mećen di mi nije misto“

Ovi tip, suprotno svojoj uvodnoj ogovaračkoj rečenici, nema di se neće metnit. More ga se nać svagdi, a najviše tamo di mu nije misto, naprimjer u politiki, u školama, u znanstvenin institucijama, na bojišnicaman, u sportu i u vašome bračnon, a i vanbračnon krevetu. Prirodno obitavalište mu je uglavnon u crkvama i sličnin vjerskin objektima. Paradoksalno svojin omiljenin obitavalištiman, ništa mu nije sveto.

Tip drugi oliti „Ne volin gurat nos u tuđe stvari“

Ovi tip ćete lako pripoznat po natečenome nosu.

Tip treći oliti „Mene ne zanima šta ko radi u svom životu“

Ovi tip je obično vaša prva susida koja van nakon ove uvodne rečenice ispriča, kronološkin redon, sve dnevne i noćne aktivnosti stanara konpletnog stanbenog objekta u kojome živite, sa laganin oslanjanjen na stanovnike okolnih kvartova. Di je ko bija, ko je kome doša, ko je od koga otiša, zašto je otiša, oće li se vratit, sve van ona zna.

Teško je i zamislit šta bi tek bilo da je iti malo zanima šta ko radi u svomen životu.

E, ali ne smimo zaboravit još jedan tip ogovarača, kojoga moremo nazvat „Nu ga, nu je“

Taj tip morete nać udobno smišten na svim važnijin štekatima po gradu, drugin ričima na Rivi i na Pjaci, a jedan njihov ogranak je zadužen i za Voćni trg i Prokurative. Ja osobno najviše se pronalazin u tomen tipu, ijako u ogovaranju nisan sklona iskjučivosti i diskriminaciji, pa ogovaran odreda sve koji mi nalete bez obzira na boju, naciju i viru.

Tip „Nu ga, nu je“, međutin, ne ogovara svakoga, nego samo one koji prođu kraj štekata di on sidi. To znači, ako uzmemo otprilike ajmo reć nako odokativno, u dvi-tri ure sidenja na Pjaci, jedno pešest ijada judi po danu.

Princip ogovaranja je slijedeći:

- ogovara se svakoga ko prođe

- ogovara se najviše žene, ako je ogovarač žensko, i obratno, muške, ako je ogovarač muško

- za žensko čeljade koje prođe šifra je „Nu je“, a za muško „Nu ga“

Pošto san ja žensko, zadržat ću se na „Nu je“ analizi.

Tipovi „Nu je“ olajavanja su

„Nu je šta je obukla“,

„Nu je, vešta joj je do poda“,

„Nu je, vidu jon se mudante“,

„Nu je, je se namaškarala, boje bi joj bilo da je ostala doma a ne vako izlazit u grad“,

„Nu je, mogla se bar malo namaškarat a ne vako izlazit u grad“,

„Nu je, kako hoda, mogla je još veće take navuć“,

„Nu je, u onin šlapama, da je žensko bila bi u take“ i tako daje i tako bliže.

Najdraže mi je bilo kad je moja prija rekla za jednu šta je prolazila „Nu je, pogleaj joj frizuru brale, pari ka da jon je neko bacija petardu u kosu“, da bi nakon dvi sekunde svatila da to nije nikakvo žemsko nego naš gradonačelnik.

Otkrila ga je po bistrini pogleda.

Ako su ogovarači na štekatu posebno nadahnuti, more se ogovarat i one koji ne prođu kraj njih, naprimjer političare, a najviše našu Jadru.

Da me zanima ko koga ogovara, sad bi van ispričala šta od njoj sve govoru, ali ja ne volin gurat nos u tuđe stvari, niti se mećat di mi nije misto.

Da neb' ja završila na misto di je u stvari većini naših političara misto. Sva srića da tamo skoro više i nema mista, boguvala.